Proces

Konkretna izjava odnosila se na pitanje u vezi sa odlukom predstavnika dela opozicije koji nisu delegirali predstavnike u prošireni sastav RIK-a i privremeno telo za monitoring medija. Prebiram u glavi rečenicu o isključivanju i uključivanju u proces, oko čega u našem društvu ima dosta različitih mišljenja i razmimoilaženja. Svako donosi odluke prema sopstvenom nahođenju i ima slobodu, ali i odgovornost za ono što proističe nakon takve odluke.

U medijskoj sferi se malo po malo aktuelizuje debata o učestvovanju u procesima u kojima ste upućeni na predstavnike državnog aparata. Večita je dilema da li se uključenjem u proces posredno daje legitimitet neradu, propustima i nedopustivim potezima vlasti koji često rezultiraju raskolom. Skoro svake godine imamo bar jedan primer te vrste koji se najčešće rešava i premošćava aktivnim učešćem inostranih organizacija ili diplomata koji posreduju da se proces održi, spasavajući time čast i do tada uložena projektna sredstva poreskih obveznika država koje reprezentuju.

U poslednje vreme njihov aktivizam je zamro i prebacio se na polje u kome učestvuju evroparlamentarci. Rezultat je da skoro godinu dana Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara radi u značajno okrnjenom sastavu, nakon napuštanja predstavnika Koalicije za slobodu medija. Dosadio sam sam sebi ponavljajući koliko je štetno što više truda nije uloženo da se svi vrate za pregovarački sto i da zajedno redefinišemo postulate koji nas ujedinjuju na tom polju.

Pratim muke novoformiranog Privremenog tela za nadzor medija i jasno mi je da je bolje da postoji nego da ga nema. Rade Veljanovski je dobio legitimitet i mogućnost da se pojavljuje u medijima i da ocenjuje, kritikuje i analizira stanje u medijima u predizborno vreme. Stičem utisak da se najviše vremena brani od (ne)argumentovanih napada koji stižu sa svih strana. Znam kako mu je, ali je to cena koja se plaća ako nešto želite i pokušate da promenite umesto da stojite po strani samo kritikujući i očekujući čudo.

Čuda postoje samo u bajkama i zato se tokom pomenutog procesa mora aktivno raditi. Primer je analiza SLAPP tužbi koju sam nametnuo kao temu za naredni sastanak Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara. U toj sferi nismo izolovano ostrvo jer se sa istim problemom suočavaju mnoge evropske države. Prepoznajući pretnju koju predstavljaju Strateške tužbe protiv sudelovanja javnosti (SLAPP), nevladina organizacija CASE (koja okuplja brojne evropske članice) uputila je apel potpredsednici Evropske komisije Veri Jurovoj i povereniku EU za pravosuđe Didijeu Rejndersu kako bi se unutar Europske unije zaustavile te tužbe i zlostavljanja novinara. Mi na taj voz moramo da se ukrcamo kako znamo i umemo i za tako nešto je potrebno da pokrenemo takva pitanja ovde, kao što je CASE to učinio sa Evropskom komisijom.

Ohrabruju najave da će centralna tema budućeg češkog predsedavanja biti sloboda medija. Moguće je da će u drugoj polovini ove godine Evropska komisija usvojiti predlog dugo najavljivanog evropskog zakona o slobodi medija.

Sve su to procesi u kojima učestvuju predstavnici države i nevladin sektor. U njima možete i ne morate učestvovati. Mišljenja sam da je uvek bolje biti za stolom nego pored njega. Pogotovo u raspolućenom, polarizovanim i posvađanom društvu kakvo je naše.