Prodaju brend „Tanjug“ da bi izbegli plaćanje dugova

Oni ovako komentarišu nezvanična saznanja koja je Danas objavio da će novinska agencija Tanjug biti privatizovana u oktobru a da će zainteresovanima biti ponuđena kupovina samo „brenda“, odnosno imena agencije. Ta informacija otvorila je pitanje kako će se prodavati pravno nepostojeća agencija koja je formalno ugašena uredbom Vlade Srbije pre tri godine.

Na ove dileme Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, objašnjava za Danas da prodaja „samo“ brenda nije sporna, da je brend sam po sebi kao imovina pravnog lica a da drugu imovinu Tanjug i nema, već zakupljuje.

– Prodaje se samo brend, ne i pravno lice, u tom slučaju novac od prodaje ulazi na račun pravnog lica i poverioci se namiruju. Ako nema dovoljno novca, otvara se stečajni postupak pa likvidacija. Mislim da su svi poverioci država, tako da neće biti problema. Može da bude nezgodno ako među poveriocima ima privatnih lica jer oni imaju pravo da budu uključeni u proces, mogu da preispituju uslove i cenu i to može da potraje, ističe Pavlović.

I advokat Slobodan Kremenjak potvrđuje da je prodaja brenda najbolja mogućnost za isplatu dugova Tanjuga, ali ističe da bi država morala da istupi sa mnogo preciznijim informacijama o ovom postupku.

– Tanjug je jednačina sa previše nepoznatih. Celu stvar treba vrlo detaljno ispitati jer nije jasno šta se tu prodaje, šta je ugašeno, pitanje je kako bi to moglo da se privatizuje, ko bi vodio taj postupak… Teško je govoriti i o prodaji brenda dok se ne razjasni šta je na prodaju, naglašava Kremenjak.

On dodaje i da je problematično to što su ovakve informacije „procurele u javnost“ jer bi potencijalni kupci mogli da se zabrinu pa je zato bolje da država što pre objasni detalje.

Ipak, u državi, čini se, niko ne zna ni ko je nadležan za davanje ovakvih informacija. Ministarstvo kulture i informisanja, koje je sprovodilo Zakon po kome je Tanjug trebalo da prestane da postoji, proglasilo se nenadležnim za privatizaciju nakon pitanja Danasa. Iz Ministarstva kulture rekli su nam da se za sve detalje obratimo Ministarstvu privrede, jer su procesi privatizacija u njihovom resoru. Iz Ministarstva privrede rekli su nam da je samo deo nejasnoća oko Tanjuga u njihovoj nadležnosti, te da će nam odgovoriti, što se još uvek nije desilo. Odgovor ni na jedno od spornih pitanja nismo dobili ni od Vlade Srbije niti od same novinske agencije Tanjug.

Prema ranijem pisanju Danasa, informaciju o privatizaciji Tanjuga predstavnicima novinarskih udruženja i asocijacija dala je čelnica Koordinacione grupe Vlade Srbije za saradnju sa medijima Suzana Vasiljević, bez objašnjenja kako će biti prevaziđen pravni vakuum nastao po formalnom gašenju agencije. Navodno, zainteresovanima će biti ponuđena kupovina „brenda“, pošto Tanjug nema imovine.

Tanjug, koji je posle neuspešne privatizacije ugašen 31. oktobra 2015. po Zakonu o javnom informisanju, ipak je nastavio da posluje i emituje vesti. Navodno, država je bila nemoćna pošto rukovodstvo tog javnog preduzeća nije podnelo završni račun za 2015, što je preduslov za promenu „statusa“, odnosno formalno gašenje u APR. Osim toga, za vesti koje emituje Tanjug prima novac od ministarstava i drugih državnih institucija. Koliko ta cifra iznosi do sada je teško i prebrojati, ali prema poslednjim istraživanjima CINS-a, Tanjug je za sve vreme od kada je trebalo da bude ugašen, samo od komercijalnih ugovora sa državnim institucijama, koje dobija po povlašćenim uslovima, zaradio više od 114 miliona dinara (966.101 evra).

S druge strane ne zna se ni koliko novca Tanjug duguje državnim organima jer od uprave novinske agencije nismo dobili podatke o njihovim dugovanjima još od juna ove godine. List Danas je od Tanjuga tada zatražio da dostave informacije o njihovim dugovanjima po osnovu neplaćenih poreza prema nadležnim državnim organima na gradskom i republičkom nivou, ali i podatke o tome kojom imovinom, na koji način i po kom osnovu raspolažu.

Ne poseduje, ali raspolaže imovinom

Pitanje imovine Tanjuga nije potpuno razjašnjeno, jer Tanjug raspolaže zgradom na Obilićevom vencu koja je zapravo u državnom vlasništvu. Kada je CINS u maju ove godine objavio da je Tanjug založio vredna umetnička dela radi odlaganja isplate dugova prema gradu Beogradu, na ime poreza, saznalo se da Tanjug raspolaže ovom zbirkom pokretne imovine ali i zemljištem zbog kojeg je trebalo da plati porez. Iako su se tada otvorila brojna pitanja o osnovima po kojima Tanjug raspolaže ovim, šta je sve od imovine dato jednoj novinskoj agenciji na upravljanje, od javnosti je i dalje skriveno.