Profesor Univerziteta u Ljubljani: Jasna uloga Telekoma u oblasti medija u Srbiji

„To baca sumnju na način i kriterijume kako je Izveštaj nastao, ko je sve bio uključen, na koji način, i da li se radilo i o nekim drugim uticajima, a ne samo lobističkim“, kazao je Milosavljević za agenciju Beta.

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su prošle nedelje rezoluciju o Srbiji u kojoj se, pored drugog, ponavlja zabrinutost zbog dominantnog tržišnog položaja kompanije Telekom Srbija i zbog navoda da ga vladajuća stranka koristi za povećanje uticaja na medijsko tržište u Srbiji.

Takođe, izražava zabrinutost zbog državnog finansiranja kompanije Telekom Srbija, kojim se tom preduzeću daje nepoštena konkurentska prednost i doprinosi pogoršavanju stanja nezavisnih medija u Srbiji.

U Rezoluciji stoji i da Evropski parlament podstiče Evropsku komisiju da razmotri zajam Evropske investicione banke toj kompaniji od 70 miliona evra, s obzirom na navodnu zloupotrebu vladajućeg položaja na tržištu.

Kompanija Telekom Srbija, međutim, izostavljena je iz člana u kojem se pominju krupne nerasvetljene afere, poput „Jovanjice“, „Savamale“ i „Krušika“, kao primeri slabog napretka u borbi protiv korupcije, kao i iz člana o ruskom uticaju u Srbiji, u kojem je bio kritikovan zbog omogućavanja emitovanja ruskog državnog medija RT (bivši Raša tudej) na srpskom jeziku.

Milosavljević, koji je i član ekspertske grupe Saveta Evrope za medijsku održivost, navodi da je jasna uloga Telekoma u oblasti medija u Srbiji.

„Nije problem samo u tome kakav uticaj Telekom ima na tržište i da li ima dominantan položaj. Veći je problem što je Telekom, kao državna kompanija, u poslednjih par godina preko svojih firmi stvorio nekoliko medijskih kuća koje funkcionišu kao paralelni medijski sistem, ne samo pod uticajem, nego i pod direktnom kontrolom vladajuće strukture“, kazao je Milosavljević.

On ukazuje da je u zemljama EU teško naći primer da državna telekomunikaciona kompanija, kao u Srbiji, ima u direktnom ili indirektnom vlasništvu „toliko medijskih kuća koje se najčešće kriju iza licencnih naziva (Juronjuz, Euraktiv, Blumberg i drugi) kako bi bio stvoren pogrešan utisak i u domaćoj i u međunarodnoj javnosti da u zemlji postoji pluralizam medija“.

„Time se stvara utisak da postoji normalno medijsko tržište sa stranim medijima koji obogaćuju srpski medijski prostor, dok zapravo iza svega stoji isključivo Telekom Srbija“, dodao je Milosavljević.

Milosavljević ocenjuje da je „u tom pogledu stvarno neobično da se u Izveštaju Evropskog parlamenta ne primećuju takvi veoma jasni i istraživani aspekti rada Telekoma“.

„Ne radi se samo o tome da Telekom utiče na medijsku situaciju u Srbiji preko toga koga ubacuje ili izbacuje iz svog kablovskog sistema. Ne radi se samo o tome da Telekom utiče na medijsku situaciju i slobodu medija u Srbiji preko novca od oglašivača koji onda najčešće ide u prijateljske medije, veoma često povezane i sa lažnim vestima i sa proruskom propagandom. Telekom Srbija funkcioniše na više nivoa kao kontrolor toga šta se i kako u Srbiji može raditi i finansirati, a sve sa državnim novcem, sa političkom motivacijom“, navodi Milosavljević.

On dodaje da „toga nema nigde u EU“ i ocenjuje da je „zaista neobično da jedan izaslanik Evropskog parlamenta to nije primetio i da na to nije upozorio u svom izveštaju“.

„Radi se o ekstremnoj situaciji, nećete naći niti jednu zemlju EU u kojoj državna telekomunikaciona kompanija ima toliki broj medija (televizija, sajtova) koji se dominantno bave vestima i politikom, a pogotovo ne da se kriju iza licencnih naziva… To je na neki način nedemokratski i neevropski, jer su državne kompanije poput Telekoma poznati mehanizam za kontrolisanje medija“, kazao je profesor Univerziteta u Ljubljani.

Izostanak kritikovanja takve prakse u Srbiji od vodećih zemalja EU Milosavljević delimično dovodi u vezu sa činjenicom da je Srpska napredna stranka pridružena članica Evropske narodne partije, a delimično sa tim da „mnoge evropske zemlje i njihove diplomate u Beogradu, nažalost, više interesuju konkretni interesi“.

„Ponekad se govori i o interesu evropskih zemalja da budu u prijateljskim odnosima sa Srbijom kako ona ne bi bila previše prijateljska sa Rusijom, kako bi sredili situaciju na Kosovu i tome slično. Evropske zemlje ćute oko medija jer su drugi problemi veći. One ne pominju medije i ne stavljaju takav pritisak na vladu u Beogradu, jer prvo žele da srede velike stvari, pa su mediji tu kao mala stvar, upkos tome što igraju veliku ulogu u radikalizaciji i agresivizaciji Srbije, ali i u proruskoj propagandi, lažnim vestima i drugim aspektima“, rekao je.

Drugo su, dodao je Milosavljević, „individualni interesi zapadnih zemalja, koje nekad u Srbiji imaju interes oko rudnika, podzemne železnice ili drugih velikih planova i finansijskih interesa, dok sloboda medija i demokratija u Srbiji stradaju“.

Naveo je da je „sasvim razumljiva gorčina srpskih građana povodom toga šta radi EU, odnosno Evropska komisija i Evropski parlament, jer često ne naprave ništa ili gotovo ništa kako bi poboljšali situaciju u Srbiji“.

„Nerealno je očekivati od stranaca da urade nešto veliko, na kraju svi dođu na otvaranje Euraktiva (u Srbiji), ali ni u samom centru Evrope nije drugačije, budući da nije bilo reakcija kada je kompanija bliska mađarskom premijeru Orbanu preuzela Euronjuz“, rekao je Milosavljević za Betu.