„Putevi prirode“ kao konkursna inkarnacija Vladana Stefanovića

Zahvaljujući „Putevima prirode“, Stefanovićeve firme iz druge ruke dolaze do dodatnog konkursnog novca. O tome svedoče i projekti „Puteva prirode“ kod Ministarstva kulture i informisanja koje ćemo objaviti sledeće nedelje

Branko M. Žujović

Prema podacima Centra za održive zajednice, Udruženje „Putevi prirode“ je na sedam medijskih konkursa tokom 2020. i 2021. godine dobilo 34.450 evra.

To možda ne bi bilo sporno, da se u konkursnoj dokumentaciji pomenutog udruženja, uz ime predsednika Nikole Savića iz Subotice, kao osoba za kontakt ne pojavljuje Veselin Stefanović, brat Vladana Stefanovića, vlasnika Televizije Subotica i još nekoliko medija, čije firme spadaju među najveće dobitnike konkursnih sredstava u zemlji.

Pored imejla Veselina Stefanovića, čije je Udruženje „Plej“ takođe među dobitnicima značajnih konkursnih sredstava, u rubrici „kontakt“ naveden je i broj Stefanovićevog mobilnog telefona.

Dva u jedan: osoba za kontakt i pružalac usluga

Dokumentacija prošlogodišnjeg medijskog projekta odobrenog u Malom Iđošu pod nazivom „Kulturno nasleđe kao putokaz“ nedvosmisleno svedoči da su „Putevi prirode“ paravan za dodatno konkursno delovanje Vladana Stefanovića. O tome svedoči i konkursna dokumentacija „Puteva prirode“ sa medijskih konkursa u Ministarstvu kulture i informisanja koju ćemo objaviti sledeće nedelje.

„Putevi prirode“ su jedna od Stefanovićevih konkursnih inkarnacija, zahvaljujući kojima su njegove firme, iz druge ruke i do sada ispod radara javnosti, dolazile do dodatnog konkursnog novca.

Prihodi od ovakvih „bočnih“ igrača, koji u svojim projektima angažuju isključivo „podizvođače“, značajno povećavaju konkursne prihode Stefanovićevih preduzeća.

TEKSTOVI IZ NAŠEG SERIJALA „MILIONERI IZ KONKURSNOG BLATA“ DOSTUPNI SU OVDE.

U telefonskom razgovoru, Veselin Stefanović nam je rekao „da sve ovo nema veze“ i obećao da će na naša novinarska pitanja, koja treba da mu prosledimo imejlom, odgovoriti. Njegov brat, Vladan Stefanović, takođe nije odgovorio na naša pitanja u vezi sa „Putevima prirode“.

Članovi komisije povezani sa medijskim organizacijama Vladana Stefanovića

Nije zgoreg podsetiti da su većinu u medijskoj komisiji Malog Iđoša lane činila sada već dobro poznata imena, bliska medijskim organizacijama Vladana Stefanovića: Vanja Đekić, Radojica Mali i Vladimir Pavlović.

Oni, prema prilici, ponekad u medijskim komisijama mnastupaju kao „nezavisni stručnjaci“, a ponekad predstavljaju Stefanovićev „ComNet“, Savez udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“ ili neku drugu GONGO organizaciju, poput Udruženja „Društvo novinara Vojvodine“.

Sav novac koji su “Putevi prirode” dobili lane u Malom Iđošu završio je na računima firmi i organizacija Vladana Stefanovića, njegovog brata Veselina Stefanovića i ostalih “podizvođača”, dobro poznatih sa medijskih konkursa širom Vojvodine.

Šta više, Veselin Stefanović naveden je kao zvanična osoba za kontakt u okviru projekta “Puteva prirode” u Malom Iđošu, iz čijih je konkursnih sredstava njegovo udruženje “Plej” potom dobilo 96.000 dinara za grafičku obradu teksta. Veselin Stefanović je naveden kao osoba za kontakt i u ostalim projektima „Puteva prirode“, o čemu će, takođe, biti reči sledeće nedelje.

Ostali podizvođači “Puteva prirode” u Malom Iđošu lane su bili: “V Production” Vladana Stefanovića (106.000 dinara za angažovanje administratotra sajta za pomenuti projekat), Magazin “Dani” Vladana Stefanovića (120.000 dinara za troškove angažovanja organizatora projekta), zatim sada već dobro poznata firma “Zoom media SN” Selme Nikolić iz Odžaka (88.000 dinara za obradu fotografija i još 88.000 za angažovanje fotografa). Na kraju, tu je Fabrika snova d. o. o. Aleksandre Borđoški Karadžić kojoj su pripale 102.000 dinara za troškove angažovanja lektora i korektora za iščitavanje četiri stranice teksta.

Maloiđošani galantno plaćali “resavce”

Na sajtu Vojvodjanski.com lako je pronaći četiri teksta za koji su Maloiđošani lane izdvojili 600.000 dinara, odnosno skoro 1.300 evra po novinarskoj šlajfni.

Sajt Vojvodjanski.com pripada Razvojnom centru „ComNet“, registrovanom kao udruženje građana, koji od 9. juna prošle godine nosi naziv „G Point“.

Plaćena cena vredna je pažnje i pomena, pored ostalog, i zbog toga što je u pitanju novac meštana varošice u kojoj je prosečna plata krajem prošle godine bila skoro 17.000 dinara niža od republičkog proseka.

Posredi su prilozi “Tragična sudbina Pece kaštela kod Malog Iđoša” od 13. decembra 2021, “Novo selo – 100 godina posle” od 14. decembra 2021, “Od Sekića do Lovćenca – kratak istorijat sela do kolonizacije Crnogoraca 1945” objavljen 15. decembra i “Spomenik borcima Crvene armije u Lovćencu” od 16. decembra 2021. godine.

Primera radi, tekst “Novo selo – 100 godina posle” ima ukupno 342 reči, što znači da je svaka reč iz tog „dragocenog“ teksta meštane Malog Iđoša koštala tačno 438,59 dinara.

Analizom projekta Udruženja “Putevi prirode” u Malom Iđošu, naša redakcija utvrdila je da su najmanje dva od pomenuta četiri kratka teksta nastala pukim preuzimanjem podataka, a u delovima doslovnim prepisivanjem sadržaja istoriografskog rada “Od Sekića do Lovćenca” autorki Magdalene Deak, Viktorije Janković i Bojane Agbabe, objavljenog u časopisu “Pupoljci istorije” (sveska 2) 1998. godine. Pisani sadržaj objavljen je bez navođenja izvora. Od izvora, naveden je samo potpis ispod jedne od fotografija, u kojem je navedeno da je slika preuzeta iz pomenute publikacije.

Ove činjenice lako je proveriti pukim uvidom u pomenute tekstove i naučni rad “Od Sekića do Lovćenca”.

Fotografije preuzete, a građanima papreno naplaćene

Uvidom u pomenuta četiri kratka teksta lako je uočiti još jednu značajnu činjenicu: fotografije su preuzete iz drugih izvora i publikacija, ali je njihova “obrada” sa angažovanjem “fotografa” (premda bi čovek u medijima očekivao foto-reportera) firmi Selme Nikolić iz Odžaka, koja se često pominje u konkursnoj dokumentaciji u drugim opštinam i gradovima Bačke, plaćena preskupo: dva puta po 88.000 dinara.

Na primer, u tekstu “Od Sekića do Lovćenca – kratak istorijat sela do kolonizacije Crnogoraca 1945” objavljene su dve slike i obe su preuzete sa 81. stranice druge sveske časopisa “Pupoljci istorije” u kojoj je objavljen pomenuti istoriografski rad. kao što smo pomenulio, samo za jednu od te dve slike navedeno je da je preuzeta, dok se za preuzete podatke i ispise iz pomenutog naučnog rada ne navodi ništa.

Zatim, u tekstu “Spomenik borcima Crvene armije u Lovćencu”objavljena je jedna slika preuzeta od Društva srpsko-ruskog prijateljstva “Tihi Don”.

U tekstu “Tragična sudbina Pece kaštela kod Malog Iđoša” objavljene su dve, takođe preuzete slike. Prvu je načinila prof. Ksenija Kustudić Đukić, a druga je, sudeći prema potpisu unutar same slike, preuzeta sa sajta Dvorci.info.

Tek u tekstu “Novo selo – 100 godina posle”nailazimo na nepotpisanu sliku voćnjaka za koju se može pretpostaviti da je načinjena za potrebe ovog projekta. Drugu sliku, objavljenu uz taj tekst, načinio je Dušan Đukić iz Kulturnog centra “Car Dušan Silni”.

Maloiđošani su platili ukupno 176.000 dinara za obradu preuzetih slika i jednu jedinu objavljenu fotografiju za koju se može pretpostaviti da je nastala u okviru projekta “Kulturno nasleđe kao putokaz”. Dokumenti svedoče da su Maloiđošani i ostale usluge iz ovog projekta, blago rečeno, preplatili.

O ovom projektu u znatnoj meri govori i činjenica da je ostvaren u „pet do dvanaest“, odnosno da je, prema konkursnoj dokumentaciji, trebalo da traje od 1. jula do 31. decembra 2021. godine, a da je na brzinu realizovan pred istek te godine.

U projektnoj dokumentaciji do koje smo došli ne postoje podaci o sredstvima isplaćenim iz sopstvenih izvora. Konkretno, nema dokaza o isplati 132.000 dinara „novinarima“. Nema ni dokaza o isplati dela troškova za angažovanje administratora sajta u iznosu od 18.000 (od ukupno 124.000) dinara.

Kakvo će nasleđe postati jednog dana projekat “Kulturno nasleđe kao putokaz” i kuda će nas takvo nasleđe odvesti? To je pitanje koje se vertikalom srpskog društva proteže od Ministarstva kulture i informisanja, preko novinarskih i medijskih udruženja, opština i gradova, do redakcija i javnosti koja, ipak, ne zaslužuje da bude konkursno opljačkana.

Foto: dokumentacija redakcije Subotičkih i printskrin