Glavni i odgovorni urednik portala Žig Info iz Grocke Željko Matorčević je u utorak ujutru pretučen na sred ulice i slomljena mu je jagodična kost. Javnost je za ovaj napad saznala preko njegovog portala, a potom su se oglasila i novinarska udruženja.
Ovaj napad otvorio je pitanje kako funkcioniše Stalna radna grupa za bezbednost novinara i šta konkretno njeni članovi mogu da urade za ugrožene kolege. Kako se pokazalo, trenutno -ništa.
Kako su predstavnici novinarskih udruženja rekli u razgovoru za Insajder, pet od šest udruženja je „zamrzlo“ svoj status u grupi. Trenutno su u toku razgovori čiji bi ishod trebalo da bude „odmrzavanje“ članstva u grupi, a jedan takav sastanak održan je juče.
[povezaneprice]Predstavnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović kaže da je status zamrzut jer su smatrali da je Grupa neefikasna i nema rezultate.
„Odluka o zamrzavanju je doneta kada je odbačena krivična prijava protiv napadača na novinare na inauguraciji predsednika Aleksandra Vučića. Mi smo tu odluku shvatili kao jasan politički signal da ne postoji volja da se bilo šta unapredi“, rekao je Sejdinović.
On je naveo je odbacivanje ove krivične prijave bio samo okidač da udruženja privremeno izađu iz Grupe, a da su glavni problemi to što nisu uspostavljena osnovna pravila po kojima bi Grupa trebalo da funkcioniše.
„Sumnjali smo da je zapravo cilj da država formiranjem Grupe samo štiklira obavezu koju nameće Evropska unija u Poglavlju 23“, naveo je Sejdinović.
MUP: Intenzivna istraga u slučaju napada na Matorčevića
MUP je na pitanje Insajdera šta je preduzeto u slučaju napada na Matorčevića naveo da je policija odmah po prijavi događaja izašla na lice mesta i o svemu obavestila nadležno tužilaštvo.
„U toku je intenzivna istraga ovog slučaja i policija, po nalogu nadležnog tužilaštva, preduzima sve mere i radnje iz svoje nadležnosti i intenzivno radi na rasvetljavanju svih okolnosti ovog slučaja“, saopštili su iz MUP-a Insajderu.
Inače, Matorčević je, kako se vidi u službenoj belešci u koju je Insajder imao uvid, još u junu prošle godine policiji prijavio da „se boji za svoj život i bezbednost“, kao i da „nije prvi put da se oseća ugroženo“.
U danu kada je Matorčević bio pretučen, portal Žig Info preneo je njegovu izjavu: „Od svih prijava, na retko koje je odgovoreno ili su pak stigli odgovori ’zbog toga što nije bilo više pretnji, prijava se odbacuje’“.
Nesuglasice i oko pojma novinar
Prema rečima predstavnika udruženja NDNV i NUNS, članovi grupe imali su nesuglasice zbog kašnjenja usvajanja akata na koje su se obavezali MUP i Republičko javno tužilaštvo, postavljeno je pitanje koje informacije MUP i tužilaštvo mogu da daju predstavnicima novinarskih udruženjima u toku istrage, kao i na koja krivična dela se rad Grupe uopšte odnosi. Članovi Grupe sporili su se čak i oko toga da li je neophodno definisati pojam „novinar“.
Status u Stalnoj radnoj grupi nije „zamrzlo“ samo Udruženje novinara Srbije. Dušan Telesković, član Grupe koga je delegirao UNS-a, kaže za Insajder da je stav UNS-a da je pitanje bezbednosti novinara značajnije od svih međusobnih razlika ili viđenja udruženja, kao i da je bitno da ostala udruženja što pre odmrznu članstvo.
„Svaki dan njihovog zamrzavanja je dan kašnjenja u poboljšanju bezbednosti novinara“, poručuje Telesković.
Prema registru NUNS-a, ove godine je zabeleženo 65 napada za novinare. Od toga, registrovana su četiri fizička napada, 45 pritisaka i 16 verbalnih pretnji.
Do 15. oktobra odluka da li Grupa nastavlja s radom
Grupa je juče, nakon skoro godinu dana pauze, održala sastanak na kome je raspravljano o njenoj budućnosti.
Predstavnici NDNV i NUNS-a su nakon sastanka najavili mogućnost odmrzavanja članstva.
Slaviša Lekić, koji je u ime NUNS-a bio na sastanku, za Insajder kaže da će članovima neformalne koalicije, u kojoj su NUNS, i NDNV, AOM i ANEM, predložiti da odmrznu status i da će odluku doneti do 15. oktobra.
Na sastanku je najavljeno da će MUP i tužilaštvo doneti uputstva u slučajevima ugrožene bezbednosti novinara, plan je i da se formira i podgrupa za promenu i unapređenje Krivičnog zakonika, a radna grupa će javno da reaguju na incidente.
Matić: Uspostaviti SOS telefon koji će znati svaki novinar
Veran Matić, predsednik Komisije za istrage o ubijenim novinarima i član Grupe kojeg je delegirao ANEM, podseća da je do formiranja Grupe došlo uz pritiske Evropske komisije.
„Ali to je ostalo na nivou posmatračkih sastanaka, nije postignut dogovor da se cela priča insitucionalizuje. Potrebno je da se nešto uradi odmah kada je novinaru ugrožena bezbednost, da se odmah pruži pomoć, da se odmah krene u istragu. To bi podrazumevalo da imamo osobu koja je ispred radne grupe zadužena za SOS telefon, poznat svakom novinaru u Srbiju kako bi odmah dobio informaciju šta bi trebalo da uradi u slučaju pretnji ili bilo kakve ugroženosti. Nažalost, iako postoji mogućnost da ovakvu evoluciju podrži OEBS i finansijski, nema razumevanja u radnoj grupi“, kaže Matić.
Matić kaže da je članovima Grupe predložio da se izvrše bezbednosne procene za istaknute novinare istraživače u Srbiji, kako bi se preventivno delovalo na moguće pretnje i ugrožavanje života.
„Ako kolege imaju bilo kakvih problema, ukoliko policija i tužilaštvo rade sporo ili je neophodno hitno reagovanje, novinari bi trebalo da na, se jave. Posao radne grupe nije da sprovodi istrage, već da ’pogura’ policiju i tužilaštvo da brže reaguju i urade svoj posao“, kaže za Insajder Dragan Janjić, predstavnik NUNS-a u Grupi.
Koje informacije mogu biti dostupne novinarima?
Jedno od pitanja o kojem se diskutovalo u Stalnoj grupi za bezbednost novinara je i koje informacije iz istrage mogu biti otkrivene predstavnicima novinarskih udruženja koji su članovi Grupe. Predstavnik Republičkog javnog tužilaštva u ovoj grupi Branko Stamenković za Insajder kaže da u ovom momentu nije postignut dogovor o tome.
„Ne možemo da kršimo zakon i ne možemo da damo bilo kakvu vrstu informacije, a da to zakonom nije dozvoljeno. Sastavili smo određena pravila oko postupanja u toj oblasti, ali čekamo da grupa proradi. Ovo pitanje je trebalo da odavno da bude rešeno, ali je bio zamrznut status pojedinih udruženja“, rekao je Stamenković.
Na pitanje Insajdera koja bi razlika bila između informacija do kojih mogu da dođu predstavnici medija koji su u ovoj grupi i oni koji nisu, Stamenković kaže da „novinari sa strane imaju opšti nivo informacija“.
„Razlika je u tome što članovi Grupe tokom razgovora sami mogu da uvide u kom pravcu istraga ide i šta detaljnije mogu da pitaju. To je mnogo življa komunikacija i razmena. Predstavnici novinara u grupi imaju detaljniji uvid u ono što možda novinari sa strane ni ne znaju da treba da pitaju“, navodi predstavnik RJT.
Stamenković poručuje i da je jučerašnji sastanak prošao „dobro i u konstruktivnom duhu“, kao i da se nada skorijem nastavku rada u punom kapacitetu.
Holandski model zaštite novinara
Kako je Veran Matić rekao za Insajder, na jučerašnjem sastanku spomenut je i holandski model zaštite novinara. U Holandiji je pre tri meseca meseca potpisan sporazum između policije, tužilaštva i novinarskih udruženja o zaštiti novinara, jer je procenjeno da zbog pritisaka novinari odustaju od rada na određenim temama.
U sporazumu holandskog tužilaštva, policije i medijskih udruženja navodi se da je neophodno da se razvije aplikacija koja bi novinarima pomogla da brzo i jednostavno prijave slučajeve i dobiju informacije šta mogu da očekuju.
Od policije i tužilaštva se očekuje brza reakcija, registrovanje svih slučajeva, kao i da se nastala šteta usled napada na novinara naplaćuje od počinioca. Istrage napada na novinare prema tom sporazumu imale bi „visok prioritet“.
Sporazumom je predviđeno i da novinari koji su napadnuti, kao i poslodavac budu obavešteni o svom položaju i mogućnostima tokom krivičnog postupka.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Filmovi o novinarima i za novinare
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.