Radna grupa za izradu zakona o javnom informisanju: Nema novca na medijskim konkursima za one koji krše Kodeks

Ni iz drugog pokušaja Nacrt izmene Zakona o javnom informisanju i medijima nije završen, a sastanci Radne grupe se, kako saznajemo, trenutno ni ne održavaju zbog opravdane sprečenosti predsednika Radne grupe. Nema ni informacija o tome kada bi rad mogao da bude nastavljen – uglavnom, već dva roka za završetak posla su pogažena, prvi je bio 30. decembar prošle godine, a zatim i 10. februar.

Dosadašnji rad obeležila su neslaganja oko pojedini problema, najviše u vezi sa projektnim sufinansiranjem medija. Nedavno je, ipak, među članovima Radne grupe postignuta saglasnost da jedan od uslova za učešće medija na konkursu za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa bude prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu, samoregulatornog tela za štampane i onlajn medije.

Saglasni su i oko toga da se prilikom ocene projekata pridržavanje profesionalnih i etičkih standarda dokazuje pribavljanjem podataka – između ostalih i od Saveta za štampu – o tome da li je to telo utvrdilo da je neki medij prekršio zakon ili etičke standarde.

Izmena zakona svakako bi mogla da doprinese boljem položaju medija i novinara, ali to nije garancija da će se to i desiti (Marija Babić, NUNS)

Kako naglašava Marija Babić, pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Radna grupa još nije završila rad i konačan nacrt još nije gotov.

Ona za Cenzolovku objašnjava da je dugi niz godina jedan od većih problema projektnog sufinansiranja činjenica da na tim konkursima sredstva dobijaju mediji koji sistematski krše Kodeks novinara Srbije.

„Ideja je da na ovaj način utiče na to da mediji što više poštuju etički kodeks i da prihvate nadležnost Saveta za štampu, a da komisije prilikom odlučivanja uzimaju  u obzir mere koje to samoregulatorno telo izreče i da se sredstva dodeljuju medijima u skladu sa zakonskom regulativom, jer će im to sada biti i zakonska obaveza“, napominje Babić.

Da se još uvek važeći zakon primenjivao u duhu u kojem je donet, svih ovih problema ne bi bilo, te je neizvesno da li će se ove odredbe primenjivati u praksi, ako budu ušle u konačan nacrt, dodaje pravnica NUNS-a.

Da su se zakoni poštovali, svega ovoga ne bi bilo

Ostalo je još neusaglašenih pitanja u Radnoj grupi, kako u vezi sa projektnim sufinansiranjem, tako i oko Registra medija.

„Postoji saglasnost da Registar medija treba da sadrži detaljnije podatke i da se uvede evidentira produkcija proizvođača medijskih usluga, međutim, ali još uvek ne postoji saglasnost šta bi registar i evidencija trebalo sve da sadrže. Mislim da ipak treba da sačekamo da vidimo da li ćemo uspeti da postignemo saglasnost oko drugih bitnih pitanja kako bismo mogli da kažemo da su prihvaćeni neki predlozi medijske zajednice“, ocenjuje Marija Babić.

„Ideja je da na ovaj način utiče na to da mediji što više poštuju etički kodeks i da prihvate nadležnost samoregulatornog tela – Saveta za štampu, a da komisije prilikom odlučivanja uzimaju  u obzir mere izrečene od strane ovog tela i da se sredstva dodeljuju medijima u skladu sa zakonom (Marija Babić, NUNS)

Ona ističe da je i postojeća regulativa bila dovoljna da se uspostavi adekvatan položaj medija i novinara u Srbiji – da su se zakoni primenjivali u duhu u kome su doneti, sada bi u Srbiji postojalo povoljno okruženje za rad medija i novinara.

Gordana Novaković, sekretarka Saveta za štampu, kaže za Cenzolovku da je rešenje po kojem štampani ili onlajn medij mora da prihvati nadležnost ovog tela kako bi mogao da učestvuje na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja već uneto u Medijsku strategiju i u skladu sa tim je i predložena nova zakonska odredba.

„Drago nam je da je Radna grupa podržala ova rešenja, pre svega zato što je to dobar način da se mediji dodatno stimulišu da poštuju profesionalne standarde i da se kroz projektno sufinansiranje podrže oni koji rade u skladu sa njima. Mislimo i da je veoma važno da mediji i kada naprave grešku to priznaju i pruže određenu satisfakciju ljudima koje su povredili i preduzmu sve što mogu da se takva greška ne ponovi. To se postiže samoregulacijom, kroz Savet za štampu”, smatra Novaković.

Izmene zakona nisu garancija za bolji položaj medija i novinara

Procedura nalaže da nakon javne rasprave o nacrtu zakona, Vlada Srbije treba da utvrdi predlog zakona i podnese ga Narodnoj skupštini na usvajanje.

Radna grupa za izradu nacrta ZJIM pogazila je već dva roka za završetak tog posla – prvi je bio 30. decembar prošle godine, a drugi je istekao 10. februara

Marija Babić smatra da bi izmene zakona svakako mogla da doprinese boljem položaju medija i novinara, ali da nisu garancija da će se to i desiti. Ona ocenjuje da se kroz bolja zakonska rešenja mora uspostaviti bolje i sigurnije okruženje za rad medija i novinara, ali da mora postojati i volja da se ti zakoni primenjuju u onom duhu u kojem su doneti, a ne da se traže rupe u tim zakonima.

Da su se zakon i pravilnici do sada poštovali, Informer recimo, koji je prema najnovijim podacima Saveta za štampu osvojio bronzu u kršenju Kodeksa novinara Srbije, ne bi sa druge strane za dve godine dobio gotovo 18,3 miliona dinara javnog novca na konkursima za medijske projekte, kako je pisao CINS.

Ipak, nedavna izjava glavnog i odgovornog urednika Informera Dragana J. Vučićevića, da je Kodeks novinara „glupost“, da „svaka medijska kuća može da ima svoja pravila“, te da Savet za štampu ne priznaje, pokazuje da Informer nema nameru da se promeni, i odaje utisak da će novi zakon, ukoliko ne bude sankcija, biti kao i do sada biti mrtvo slovo na papiru. O kaznenim odredbama u zakonu će se, kako smo saznali, tek odlučivati.