Raša tudej, Evropa (malo) morgen

Ovako bi trebalo da glasi marketinški kredo multimedijalnog portala na srpskom jeziku RT Balkan, koji je sredinom novembra pokrenula Televizija Raša tudej (Russia Today), najavljujući istovremeno dugoročni plan početka emitovanja svog programa na srpskom jeziku do 2024. Uprkos protivljenju evropskih zvaničnika (Peter Stano, Vladimir Bilčik), uprkos ruskoj agresiji na Ukrajinu, sankcijama koje je EU uvela Rusiji, pozivajući i zemlje kandidate da joj se pridruže, rukovodstvo Srbije je napravilo još jedan korak unazad time što je omogućilo početak rada RT Balkan, kao uvod u pokretanje istoimene televizije. Sve je to učinjeno pod geslom odbrane medijske slobode, demokratije i ravnopravnosti svih glasova. Ovo je predsednik Vučić komentarisao još u vreme prolećne izborne kampanje, kada mu je opozicija spočitavala nameru da u Srbiji dozvoli rad TV Raša tudej. On je tom prilikom izjavio nešto što će ovaj ruski medij rado citirati: „Neki od njih hoće sve nas koji drugačije mislimo da strpaju u tabore, zabranili bi sve koji drugačije govore. Mnogi misle da samo oni imaju slobodu medija“.

Upravo ovim citatom je otpočeo rad RT Balkan, jer ga je u svom uvodniku („RT konačno i na Balkanu“) ponovila urednica portala Jelena Milinčić, koja je poslednjih 10 godina provela u mreži RT, najpre u Moskvi, zatim u Berlinu i Parizu. Njena majka Ljubinka Milinčić, urednica portala Sputnjik Srbija, svoju karijeru u zagrljaju sa Kremljom započela je kao ataše za kulturu pri ambasadi Srbije u Moskvi 2002. Nakon okončanja diplomatske misije, ostala je u Rusiji i okrenula se unosnom promovisanju lika i dela Vladimira Vladimiroviča Putina u Srbiji, gde je objavila dve knjige: Vladimir Putin – moja bitka za Kosovo (2007), kao i Fenomen Putin – čovek koji je stvorio sam sebe uz koju je išao i poklon DVD sa promotivnim videom Putin Super Star. Milinčić je u tim projektima nastojala da brendira lik Putina kao „muževnog lidera“, koji je „lep, ume da donosi odluke, siguran je, pouzdan“ i ruši sve stereotipe o Rusima. Ukratko kao muškarac koji „ne pije i ne bije“ a slučajno je zainteresovan za odbranu srpskih interesa na Kosovu. Dakle, on nije Jeljcin, nije Gorbačov, nije ni Staljin – ali od svih njih baštini samo najbolje – između ostalog, mnogo „voli“ Srbiju.

„Svet se promenio“, kaže Jelena Milinčić u svom uvodniku na portalu RT Balkan. Jeste, čitatelji su shvatili i pre njenog dolaska da su reči njene majke iz 2011. bile zapravo deo propagande Kremlja, jer Putin i te kako i pije i bije, ne samo u kući nego i u komšiluku. I to ne jedan dan, nego skoro godinu dana bez prekida. No to ne sprečava Milinčić da o važnosti onoga što RT Balkan, a uskoro i TV RT u Srbiji, ima da nam kaže govori kao o uslovu demokratskog kapaciteta jedne zemlje kao što je Srbija, koju ona vidi kao poslednju „oazu medijskih sloboda“ u Evropi. Pritom, o sadržaju RT Balkan govori kao o „drugačijem medijskom sadržaju“, nasušno potrebnom u Beogradu i Srbiji danas. Naime, budući da građani ovde žive pod mrskom propagandom zapada, krajnje je vreme da se ponudi jedna izbalansiranija slika stvarnosti koju će nam omogućiti Putinova medijska ispostava pod rukovodstvom familije Milinčić.

Pogledajmo malo šta nam je RT Balkan ponudio za proteklih 7 dana i koliko je to različito od svega što se ovde medijski plasira godinama. U rekordnom roku su medijski prostor u Srbiji, upravo preko ovog portala, obogatili autentični zagovornici ruskog stanovišta (koje se ovde često zove i sprskim) svojim najnovijim analizama: Muharem Bazdulj, Slobodan Reljić, Slobodan Antonić, Miloš Ković. Zaista, domaće čitateljstvo se odavno uželelo analiza ovih vanserijskih eksperata, koji su bili marginalizovani kao javni intelektualci, jer su svoje stavove, kojim se normalizuje ruska agresija u Ukrajini, mogli da iskazuju javno tek u svim medijima, osim na N1, u NIN-u i Vremenu. Do juče i u Danasu. Tako je RT Balkan došao kao baražno pojačanje režimskoj i proruskoj kampanji u javnom prostoru koji je putinizovan do krajnjih granica; iz te močvare viri samo glava predsednika koja svakodnevno najavljuje staljingradske bitke.

U oazi medijskih sloboda za proteklih nedelju dana RT Balkan je plasirao teme o kosovskoj tabličnoj kataklizmi, o Kijevu kao isključivo ruskom gradu, ruskoj energetskoj superiornosti i strahu koji je zavladao Nemačkom usled najava restrikcija struje tokom nastupajuće zime. Spremaju se zalihe vode i hrane, jer je već nastupilo vreme totalnog pomračenja. Recesija uništava Veliku Britaniju i Austriju dok je kripto berza doživela potpuni krah. Na svetu se drži još samo ruska ekonomija, pojačana enormnom robnom razmenom sa Kinom. Prema tome, građani Srbije nemaju razloga da se brinu oko evrointegracija budući da tamo nema više ničeg potencijalno interesantnog za njih.

Koliko je sve ovo novo i drugačije u odnosu na svakodnevnu domaću propagandu kojom je izloženo građanstvo u Srbiji? Gotovo nimalo. Oni koji prate RTS, Politiku, Happy, Novosti, Informer, Pink, Kurir, Nedeljnik, mogu samo oberučke da prigrle RT Balkan i da se prepuste dobro poznatim ritmovima sa kojim počinju i završavaju njihovi dani: promocije zločinaca, genijalnost ruske taktike u Ukrajini, širenje lažnih vesti, plasiranje teorija zavere, proizvodnja straha i veličanje autokrata samo su deo ovako modelovanog javnog diskursa. No ono što je najvažnije, bar tako javljaju mediji iz širokog spektra RT-a, činjenica je da se ovde ne može ništa uraditi mimo zakona. O tome se izjasnila i predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić kada su je pitali o dolasku RT-a u Srbiju. Ona se uz podsmeh osvrnula na reakciju evropskog poslanika Vladimira Bilčika, poredeći njegov komentar sa „najavom invazije Marsovaca Orsona Velsa“. Naime, Zekić i REM, baš kao i Putin i Vučić, rade samo po zakonu, pa će i zahtev RT-a, jednoga dana kada bude bio podnet, biti objektivno i studiozno razmotren. Svakako i odobren. Do tada, REM će razmatrati samo zahtev Sputnjika, koji je pod maskom domaćeg medija registrovanog pod imenom „Signal media d.o.o.“ predao zahtev za pokretanje ruske stanice na domaćem terenu. I dok poslenici u REM-u marljivo rade, očigledno je da se ova ruska medijska invazija neće završiti odjavnom špicom koja nas obaveštava da se tu ipak radilo o dobro režiranoj dramskoj radio igri. Problem je u tome što je ta invazija normalizovana u gotovo svim ostalim medijima, jer svi oni potvrđuju verodostojnost putinovskog Rata svetova. Stoga nema mesta za paniku, jer u ovoj specijalnoj operaciji i mi smo postali deo marsovskih trupa u invaziji na Ukrajinu.