A sad, još opuštenije: Milomir Marić i Željko Mitrović (foto: Cenzolovka)
Iako su, prema dosadašnjim podzakonskim aktima, televizije imale obavezu da petinu njihovog sadržaja čini takozvani kvalitetan program (naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i dečji program), ako bude usvojen novi nacrt Pravilnika o uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge – ta obaveza više neće postojati.
Dok trenutno važeći pravilnik o toj oblasti kaže da se „kvalitetnim programom smatra program u kome naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni ili dečiji program, odnosno program za maloletnike, zajedno ili pojedinačno, čine više od 20% ukupnog godišnje objavljenog programa”, u nacrtu novog Pravilnika – nema ni reči o tome.
Umesto kvalitetnog programa, nacrt novog Pravilnika pominje „raznovrsnost”, a ne bavi se posebno kvalitetom sadržaja. Prema predloženom Pravilniku, televizije bi bile dužne da prikazuju više različitih vrsta programa, „kao npr. informativne, obrazovne, kulturne, naučne, sportske, zabavne i druge programske sadržaje”. Nije, kao ranije, određen minimum prikazivanja tzv. kvalitetnog programa, što praktično znači da televizije mogu i da ga ne prikazuju ili da to rade minimalno.
U praksi, to znači da bi TV Pink mogla po ceo dan da emituje samo rijaliti, zabavni i informativni program, bez obaveze da emituje naučni, dokumentarni ili dečji.
Uprkos tome što su izveštaji Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pokazivali da televizije s dozvolom za emitovanje s nacionalnom pokrivenošću ne prikazuju „kvalitetan program” u dovoljnoj meri (ili ga ne prikazuju uopšte), makar su podzakonski akti propisivali određene obaveze, na čije bi nepoštovanje neki Savet REM-a koji uvažava pravila mogao da reaguje.
Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, kaže da, „ako se ovakav Pravilnik usvoji, na nacionalnim TV kanalima mogli bi se očekivati red propagande i red rijalitija”.
„Sami izveštaji REM-a, onda kada su objavljivani, konstatuju da su upravo ovi programi, koji praktično prestaju da budu obavezni, ranije emitovani u promilima. Umesto da zbog toga izriče mere i, na koncu, oduzme dozvole, REM sada ozakonjuje bezobzirno ponašanje televizija.”
Na pitanje Cenzolovke kako će REM ocenjivati šta je kvalitetan program, ako Pravilnik bude usvojen sa ovom izmenom, predsednica Saveta ovog tela Olivera Zekić rekla nam je da „ne trčimo pred rudu”:
„Polako. Javna rasprava je tu da se nešto i promeni.”
A o tome zašto se REM odlučio da izbaci deo o kvalitetnom programu, kratko odgovara:
„Pročitajte najgori Zakon o elektronskim medijima, pa će vam biti jasno. Svakako će morati da se menja.”
STEVANOVIĆ: OVIM POTEZOM REM NASTAVLJA DA ŠTITI PROVLADINE NACIONALNE TELEVIZIJE
„Ako Pravilnik bude usvojen sa ovom izmenom, na taj način REM nastavlja da štiti interese provladinih nacionalnih televizija, na štetu interesa građana”, kaže Ivana Stevanović.
„Brojni su razlozi zbog kojih četiri nacionalne televizije nisu smele da dobiju nove dozvole za emitovanje 2022. godine, a jedan od važnijih bio je upravo nepoštovanje zakonske obaveze o udelu obaveznih vrsta programa. Izbacivanjem ove obaveze iz Pravilnika, REM naknadno upodobljava svoju nezakonitu odluku o dodeli dozvola iz 2022, a televizije lišava bilo kakve obaveze koja bi zadovoljavala javni interes.”
Stevanović naglašava da je „ovo još jedan u moru dokaza da ovaj i ovakav Savet REM-a mora pod hitno da bude smenjen, a čitav institucionalni okvir tog tela da bude preispitan i doveden u sklad sa potrebama građana”.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.