REM - dobro plaćena nenadležnost

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ubrzano prolazi kroz institucionalni harakiri jer je, nakon odluke da ne sprovodi monitoring predizbornog programa u kampanji za predsedničke izbore, otišlo i korak dalje u uzdržavanju od svog posla.

Naime, reagujući po prijavama građana, REM nije pokretao postupak već je žalbu građana prosleđivao emiteru koji se očekivano izjašnjava – „nisam kriv“, a zatim bi taj odgovor “nedužnog” emitera REM vratio nezadovoljnim građanima. I to je, što se tiče REM-a, bilo dovoljno da se stavi tačka na pritužbe.

Obaveštenje REM-a upućeno Dverima / PrintScreen / Preuzeto sa istinomer.rs

Pravno gledano, ovo telo nije kršilo zakon već je iskoristilo formalni propust da nigde ne piše da je REM u obavezi da pokreće postupak zbog povrede opšteg interesa, već se “samo” traži izjašnjavanje optužene televizije.

Jednostavnije rečeno, pedesetak žalbi koje su građani uputili REM-u, ova institucija tretira kao puko obaveštenje, po kojem ne mora da odlučuje ne bi li proverila tvrdnje iz odgovora emitera, već je dovoljno samo da zatraži izjašnjavanje “optuženog”. Ono što je važno, građani se ne mogu žaliti na „izjašnjenje“, već na rešenje ili odluku.

Prema analizi pravnog tima CRTA posmatračke misije Građani na straži koja je i 2016. i 2017. nadgledala celokupni izborni proces, tokom predizborne kampanje, u periodu od 16.3.2017. do 5.4.2017, REM je primio je 58 prijava građana, od kojih je u dosadašnjem toku odgovoreno na devet. Na 10 prijava je odgovoreno nalogom za uređenje prijave, usled neurednosti. Ostale prijave su u procesu obrade, jer se čeka odgovor emitera.

Ako pogledamo devet prijava na koje je REM odgovorio, na šest je odgovorio u vidu „obaveštenja u vezi sa izjašnjenjem emitera“, a na tri prijave prosledio je „odgovor na dopis“. REM ni u jednom od navedenih slučajeva nije formalno pokrenuo postupak u cilju izricanja mera pružaocima medijskih usluga.

Obaveštenje je nova forma odgovaranja Regulatornog tela na prijave građana. Na primer, reagujući po prijavi pokreta Dveri od 16. marta zbog neravnomerne zastupljenosti kandidata u programu RTS i RTV, REM je nastupio kao posrednik između građanina i emitera, tako što je zatražio od emitera da se izjasne. I RTS i RTV su očekivano rekli da je prijava neosnovana, a REM to prosledio Dverima. Dakle, izostaje stav Saveta REM, ili bilo kakvo mišljenje, ili nalazi stručne službe za nadzor i monitoring (u kojoj radi skoro 50 ljudi) koji bi opovrgli ili potvrdili nalaze monitoring službe Dveri po kojima je Vučić u poređenju sa drugim kandidatima dobio neuporedivo najviše medijskog prostora.

Ako pogledamo odluke REM u izbornom procesu tokom 2016. godine karakteristično je odlučivanje u formi rešenja ili odluke, koje je usvajao Savet odlučujući na sednici, potrebnom većinom. Regulator se u obrazloženju svog rešenja pozivao na izveštaje sopstvene stručne službe iako, da podsetimo nikada nije objavio izveštaj o monitoringu predizbornog programa koji je urađen.

Ako išta može dodatno objasniti potpunu neodgovornost u radu ove institucije, osim odluke da se ni po koju cenu ne meša u svoj posao, onda je to činjenica da Savet REM ima vd predsednika, a tri člana Saveta od devet čekaju na reizbor što znači da je REM, baš kao i Agencija za borbu protiv korupcije, u svojevrsnoj kadrovskoj blokadi.

Ako analiziramo prijave koje je REM odbio kao nepotpune, reč je o opštim prijavama u kojima građani tvrde da je Aleksandar Vučić tokom cele kampanje dominirao u odnosu na druge kandidate u informativnom programu TV Pink.

Zašto su važne prijave koje je REM proglasio nepotpunim? Zato što je prošle godine REM odbio kao neosnovanu prijavu Dveri zbog neravnomerne zastupljenosti ove strake na TV Pink, pozivajući se na rezultate nikad objavljenog monitoringa.

[povezaneprice]

Na pitanje Istinomera zašto su prijave odbačene uz pozivanje na tajni izveštaj, sekretar REM Nenad Janković je rekao da su se stranke žalile na jedan period kampanje, a da se niko nije žalio na celu kampanju. Ili drugim rečima, prošle godine je logika bila: ako si diskriminisan u jednom delu kampanje, možda će ti se položaj popraviti do kraja kampanje. Ove godine, međutim, REM nije hteo ni da razmatra prijave koje se odnose na celu kampanju, tražeći od građana da navedu tačne emisije i minutažu gde se vidi Vučićeva dominacija u tv sadržaju. Drugim rečima, nema načina da zainteresovani građanin doskoči ovoj instituciji i natera je da radi svoj posao.

REM je odgovarajući na prijave građana, razrešio nekoliko “nedoumica”. Recimo, REM smatra da RTS nije obavezan da organizuje javno sučeljavanje izbornih programa podnosilaca izbornih lista kandidata.

Tumačeći član 50 Zakona o izboru narodnih poslanika REM tvrdi da je obaveza voditelja i urednika da predstavljanje kandidata sprovede na nezavisan, objektivan i nepristrasan način, uključujući i javna sučeljavanja kandidata u elektronskim medijima, ukoliko bi do takve emisije došlo.

„U Republici Srbiji ne postoji nijedan propis koji bilo kog pružaoca medijske usluge obavezuje na organizovanje javnih sučeljavanja izbornih kandidata, tumači REM.

U više navrata, Stručna služba regulatornog tela, odbacila je prijave o prikrivenom emitovanju predizbornog programa kao informativnog, jer, kako navodi, „urednik informativnog programa ima slobodu da vrši izbor vesti koje su , po njegovoj proceni, od javnog interesa“. ( prijava emitovanja konvencije SNS u okviru informativnog programa).

I u prijavi emisije „OKO” , zbog selektivnog predstavljanja kandidata, REM odgovara da RTS svoj informativni program usklađuje sa svojim uređivačkim procenama. Preme navedenom, REM nema ovlašćenje da kontroliše sadržaj informativnog programa, jer je on u punoj slobodi urednika.

Po prijavi građana o izveštavanju RTS-a o poseti predsedničkog kandidata Rusiji, Stručna služba utvrđuje da ovaj sporni programski sadržaj ne predstavlja predizborni program, već spoljnopolitičku aktivnost predsednika Vlade Srbije.

Zbog navedenih zakonskih propusta koji REM-u ostavljaju prostor za široko tumačenje i “dubok zimski san” u svakoj narednoj kampanji, ponovo se aktuelizuje pitanje neophodnosti donošenja novih medijskih propisa koji bolje regulišu rad REM i monitoring tv sadržaja. I to ne samo u predizbornoj kampanji, već i u redovnom programu nacionalnih emitera.

Svakodnevni skaradni pornografski sadržaji u rijaliti programima emitera sa nacionalnom pokrivenošću treba da uključe alarm u javnosti koja već neko vreme shvata da nešto debelo nije u redu u ćutanju Regulatornog tela. U kombinaciji sa apsolutnom dominacijom jednog kandidata u predizbornom programu i ponovnim nereagovanjem REM-a, institucionalno srozavanje ovog tela zaduženog za nadzor emitera ide ka vrhuncu. Da li smo videli najgore?