REM izveštaji – šta je zakonska obaveza

Zanimljivija je međutim sledeća tvrdnja iz poslednje objave (odgovor „Danasu“): „Postoje zakoni u ovoj zemlji, koje mi poštujemo, a koji ni SzS, ni vas očito ne zanimaju, i po tim zakonima, jedini izveštaj koji REM mora da usvoji je onaj koji se bavi količinom reklama (komercijalnog sadržaja), koje stranke emituju u kampanjama. Taj izveštaj REM prosleđuje Agenciji za borbu protiv korupcije, koja na osnovu njega proverava koliko je koja stranka potrošila novca, a druge službe, potom, da li je plaćen porez. I to smo i uradili, poštujući zakon.“

REM zaista dostavlja podatke o komercijalnom oglašavanju Agenciji za borbu protiv korupcije, i Agencije na neki način koristi te podatke. Pitanje je koliko su dobijeni podaci upotrebljivi za vršenje kontrole finansiranja kampanje, kao i u kojem obimu Agencija zaista vrši tu kontrolu. Naime, na osnovu izveštaja REM, može da se vidi koliko je emitovano reklama, ali ne i koja je bila njihova cena, što je ključni podatak koji je potreban Agenciji za obavljanje kontrole. Međutim, problem u saopštenju REM jeste to što je tvrdnja o tome koji je izveštaje REM u obavezi da priprema po zakonu, a koje ne, lažna. Naime, ni u medijskim zakonima, ni u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti ne postoji obaveza REM da sačinjava i usvaja izveštaj o reklamama koje stranke emituju u kampanji. Usled toga, REM ove izveštaje nekada priprema i objavljuje, nekad ne, nekada su detaljniji, nekad krajnje šturi, a jedini razlog za to je činjenica da obaveza pripreme i objavljivanja, kao i sadržine tih izveštaja nije definisana zakonom. Imajući to u vidu, ni eventualne personalne promene u Savetu REM ne bi mogle da reše suštinski problem – a to je nedostatak precizno definisane obaveze nadzora nad radom emitera.