REM: Kako privatnim televizijama omogućiti favorizovanje vladajuće stranke tokom kampanje

Prošle nedelje Savet REM-a je oglasio da 10. decembra počinje javna rasprava o odredbama budućeg Pravilnika o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje. Pravilnici REM-a bliže razrađuju odredbe zakona i obavezujući su za elektronske medije.

Informisanje u predizbornoj kampanji trenutno je neuređeno pošto je REM, bez ikakvog obrazloženja, u februaru ove godine povukao do tada važeći Pravilnik o obavezama medija tokom predizborne kampanje.

Pravilnik koji je povučen u februaru odnosio se na rad svih elektronskih medija, dok se Nacrt pravilnika, o kome će se raspravljati u drugoj i trećoj nedelji decembra, tiče samo obaveza javnih medijskih servisa, RTS-a i RTV-a, tokom predizborne kampanje.

Ukoliko REM ostane pri nameri da Pravilnikom uredi samo ponašanje javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje, to će predstavljati ne samo izigravanje zakona već i jasan znak da se nastavlja sa udaljavanjem od standarda o ravnomernoj zastupljenosti

Čak i kada bi ovaj pravilnik za javne servise bio primer dobre regulacije, njegovo poštovanje neće moći da anulira moguću štetu koja će nastati u slučaju neravnomernog izveštavanja ostalih medija o aktivnostima učesnika izborne trke.

Ukoliko REM zaista namerava da donese obavezujuća pravila samo za javne medijske servise, to bi značilo da će ponašanje svih ostalih TV i radio stanica tokom predizborne kampanje, nacionalnih i lokalnih, biti prepušteno proceni njihovih vlasnika i urednika, što stvara prostor za udaljavanje od propisanog standarda da svi učesnici izborne trke moraju imati jednak tretman i zastupljenost u programima elektronskih medija.

Ne sme se zaboraviti da su baš ti elektronski mediji, koji će sada biti izuzeti od obavezujućih odredaba Regulatora, u prethodnim izbornim ciklusima flagrantno kršili zakonska i podzakonska akta. U njihovim programima evidentirana je nesrazmerna zastupljenost kandidata vladajuće partije u odnosu na kandidate opozicije u svim izbornim ciklusima od 2014, potvrdila su istraživanja specijalizovanih organizacija kao što su BIRODI ili Novosadska novinarska škola.

Važno je reći i da se favorizovanje najviših državnih funkcionera i politike vladajuće koalicije u programima ovih TV stanica odvija kako tokom predizborne kampanje tako i u svakodnevnom programu, i to ne samo u vestima već i u svim drugim programima, pa čak i u besprizornim rijaliti emisijama.

Regulativa koja uređuje informisanje tokom predizborne kampanje

Zakon o elektronskim medijima, član 47 stav 5, obavezuje sve pružaoce medijskih usluga da „poštuju zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije“.

To je jedina odredba u Zakonu o elektronskim medijima koja se tiče rada medija u vreme predizborne kampanje. Dalja razrada ove problematike prepuštena je nadležnom regulatornom telu (REM), koje „propisuje pravila koja su obavezujuća za pružaoce medijskih usluga“, „kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona“ itd.

U skladu sa svojim nadležnostima, REM je 2015. doneo Pravilnik o obavezama medija tokom predizborne kampanje. Ovaj podzakonski akt sadržao je pravila koja su se odnosila na informisanje o predizbornim aktivnostima učesnika izbora, o predstavljanju izbornih lista i kandidata u programima TV i radio stanica, o toku i rezultatima izbora. Uključivao je i odredbe koje su se ticale zabrane prikrivenog reklamiranja učesnika izbora, kao i pravila za političko oglašavanje.

Ne sme se zaboraviti da su baš ti elektronski mediji, koji će sada biti izuzeti od obavezujućih odredaba Regulatora, u prethodnim izbornim ciklusima flagrantno kršili zakonska i podzakonska akta. U njihovim programima evidentirana je nesrazmerna zastupljenost kandidata vladajuće partije u odnosu na kandidate opozicije u svim izbornim ciklusima od 2014. godine

Takođe, sadržao je i odredbe koje su precizirale obaveze javnih medijskih servisa, RTS-a i RTV-a, koji su posebno dužni da „predstave sve izborne liste i kandidate“, i to „ravnomerno i bez diskriminacije“, što je inače standard koji su dužni da poštuju i svi drugi elektronski mediji, bez obzira na strukturu vlasništva i teritoriju koju pokrivaju.

Ovaj pravilnik, doduše, nije nudio dobra i precizna rešenja za sva pitanja koja je potrebno regulisati kako bi se obezbedila jednaka medijska zastupljenost svih političkih aktera. Može se reći da je imao značajne nedostatke i to posebno kada je reč o sprečavanju funkcionerske kampanje, o regulisanju političkog oglašavanja, ali i o obezbeđivanju uslova za jednak medijski tretman. Međutim, sa povlačenjem ovog pravilnika, ponašanje elektronskih medija tokom predizborne kampanje ostalo je samo načelno regulisano – sa jednom odredbom Zakona o elektronskim medijima i sa nekoliko odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o oglašavanju.

Zakon o oglašavanju, donet 2016, kroz nekoliko opštih članova reguliše i političko oglašavanje u vreme predizborne kampanje. Opšte odredbe ovog zakona propisuju slobodu oglašavanja i zabranjuju svaku diskriminaciju, obmanjujuće i prikriveno oglašavanje, a za kršenje ovih odredaba pravna lica mogu biti kažnjena iznosom od 300.000 do dva miliona dinara.

Nekoliko članova Zakona o izboru narodnih poslanika tiče se obaveza javnih medijskih servisa, tj. sredstava javnog informisanja čiji je osnivač Republika Srbija u vreme predizborne kampanje. Pored toga, ovaj zakon propisuje formiranje Nadzornog odbora koji kontroliše predizborne aktivnosti političkih stranaka i ponašanje sredstava javnog informisanja koja su dužna da obezbede ravnopravne uslove za njihovo predstavljanje. Poslednji put je ovakav odbor bio formiran za parlamentarne izbore u decembru 2000. Ovih dana je Vlada Srbije najavila formiranje Nadzornog odbora za predstojeće parlamentarne izbore 2020, što se smatra jednim od rezultata dijaloga vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta.

REM je u prethodnim izbornim ciklusima tražio od Skupštine Srbije da formira Nadzorni odbor, ali do toga nije došlo, pa je nepostojanje tog tela često bilo deo opravdanja REM-a za neefikasnu kontrolu izveštavanja medija tokom predizborne kampanje.

Uloga Nadzornog odbora je da prati rad medija, da „predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa“ i upozorava ukoliko primeti da sredstvo javnog informisanja „ugrožava jednakost prava svih kandidata“. Međutim, ovaj odbor nema nadležnost da pokreće postupke i izriče mere medijima koji krše zakon, već je to nadležnost REM-a. Ono za šta Nadzorni odbor jeste nadležan je da inicira pokretanje postupka pred nadležnim organima u odnosu na učesnike izbora kada oni „svojim ponašanjem pozivaju na nasilje, šire nacionalnu, versku ili rasnu mržnju, ili podstiču na neravnopravnost polova“.

Potreban je pravilnik za sve elektronske medije, ne samo za RTS i RTV

Ukoliko REM ostane pri nameri da obavezujućim dokumentom uredi samo ponašanje javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje, to će predstavljati ne samo izigravanje Zakona o elektronskim medijima, koji obavezuje sve radio i TV stanice da u vreme izbora izveštavanju bez diskriminacije, već i jasan znak da se nastavlja sa udaljavanjem od standarda o ravnomernoj zastupljenosti političkih kandidata i izbornih lista.

Takav potez REM-a biće dodatno ohrabrenje za elektronske medije koji ni do sada nisu poštovali regulativu, niti su zbog toga trpeli sankcije, da nastave sa praksom favorizovanja željene političke opcije, ali sada bez mogućnosti da zbog toga budu pozvani na odgovornost u skladu sa podzakonskim aktom regulatornog tela.

Informisanje u predizbornoj kampanji trenutno je neuređeno pošto je REM, bez ikakvog obrazloženja, u februaru ove godine povukao do tada važeći Pravilnik o obavezama medija tokom predizborne kampanje

Donošenjem najavljenog pravilnika, REM bi i sam sebe, u dobroj meri, oslobodio obaveze da tokom predizborne kampanje kontroliše elektronske medije koji nisu javni medijski servisi, te bi kao i u slučaju rijaliti emisija mogao da se pretvara da pokušava da reguliše medijski prostor, i da se pritom žali da ga niko ne sluša zbog neadekvatnih zakonskih rešenja.

Doduše, takvo ponašanje bilo bi samo nastavak već dobro poznate prakse Saveta REM-a, koji ni u prethodnim izbornim ciklusima nije kontrolisao i sankcionisao rad elektronskih medija, niti je o tome izveštavao javnost, iako su ove aktivnosti razlog njegovog postojanja.

Javna rasprava o nacrtu novog pravilnika koji se tiče samo javnih medijskih servisa počinje sutra, 10. decembra i traje do 24. decembra 2019, a tekst nacrta dostupan je od danas, 9. decembra, na internet stranici REM.rs i na portalu e-Uprave.

Ako postoji iskrena namera da se obezbede jednaki uslovi za predstavljanje svih političkih opcija u elektronskim medijima, prva i glavna tačka na predstojećoj javnoj raspravi morao bi biti zahtev da se obavezujuća pravila za ponašanje tokom predizborne kampanje donesu za sve elektronske medije, a ne samo za javne medijske servise.