REM kao da se trudi da način svog rada i odlučivanja sakrije od javnosti

I kada odlučuju o pitanjima za koja je javnost veoma zainteresovana, kao što su, na primer, kršenja moralnih i novinarskih kodeksa na programima nacionalnih televizija, iz zapisnika se ne može saznati ni koji je prekršaj u pitanju. U dokumentu nema ni transkripta diskusije sa sednice, kao ni izveštaja stručne službe.

Ne organizuju se konferencije za štampu, dok je prisustvo novinara na sednicama Saveta prilično komplikovano.

Kada nekako i saznate kada će sednica biti održana, onda vam treba dozvola predsednice Saveta. Ume čak i da nestane struje i vode u vreme održavanja sednica. Prisustvo je bilo onemogućeno i zbog kovida, mada se i taj problem mogao rešiti korišćenjem neke od mnoštva platformi za onlajn prenos sastanaka. Ali ne i u REM-u.

Prema Statutu Radiodifuzne agencije iz 2005. godine (ovaj dokument je i danas važeći iako je agencija 2014. godine promenila ime u Regulatorno telo za elektronske medije), sednice Saveta otvorene su za novinare kada se odlučuje o odobravanju raznih dozvola, o trajnom oduzimanju dozvole za emitovanje ili o osnovnim pravima. Predsednik Saveta sednicu može da proglasi otvorenom i u drugim slučajevima.

REM je, prema Statutu, dužan da obavesti redakcije najkasnije dva dana ranije o otvorenim sednicama Saveta i konferencijama za medije. Naša redakcija nikada nije primila takav poziv, a najava sednica nema ni na sajtu REM-a.

U Crnoj Gori, recimo, Agencija za elektronske medije (AEM) redovno obaveštava javnost o vremenu održavanja sednice – vidljivo, na naslovnoj strani veb-portala AEM-a.

Statut REM-a predviđa i da se javnost o radu Regulatora obaveštava preko medija i na njihovom portalu, gde se moraju objaviti zapisnici sa sednica Saveta (osim delova koji su označeni kao službena tajna), održavanjem konferencija za novinare, prisustvom novinara na otvorenim sednicama Saveta; davanjem izjava i saopštenja za medije, kao i objavljivanjem godišnjeg izveštaja o radu.

Savet REM-a krši sopstveni poslovnik

Zapisnici se već duže vreme objavljuju na sajtu REM-a tek kada se usvoje na narednoj redovnoj sednici Saveta. S obzirom na to da se redovne sednice Saveta u poslednje vreme retko održavaju, zapisnik sa sednice održane u decembru objavljen je u martu. U tom periodu održano je čak deset vanrednih sednica.

Poslovnik o radu Republičke radiodifuzne agencije iz 2013. godine predviđa da se redovne sednice Saveta održavaju po pravilu dva puta mesečno, osim od 15. jula do 31. avgusta. Vanredne se održavaju od 15. jula do 31. avgusta, kao i između redovnih sednica.

Dakle, uprkos obavezi organizovanja sednica dva puta mesečno, one nisu održane od decembra do marta.

O pripremanju i održavanju sednica Saveta, kako piše u dokumentu, stara se predsednik, odnosno zamenik predsednika Saveta.

Zapisnici sa sednica su do pre dve godine bili neuporedivo sadržajniji nego što je to slučaj u poslednjih nekoliko meseci. Nakon što su članovi Saveta REM-a Slobodan Cvejić i Judita Popović reagovali na „skrivanje“ zapisnika, praksa je promenjena, o čemu je Cenzolovka pisala. Iako su i dalje zapisnici kasnili (doduše ne kao sada jer su redovne sednice bile češće), oni su bili daleko informativniji.

Ranije su zapisnici sadržavali kompletan transkript rasprave sa sednice i izveštaje stručnih službi, dok je ovaj iz decembra veoma štur, bez obzira na to što se na toj sednici odlučivalo o kažnjavanju nacionalnih televizija. Toliko da se čak ne navodi ni kakav su prekršaj napravili. Nema ni odluke, niti izveštaja stručnih službi.

Piše samo: „Nakon sprovedene diskusije, Goran Petrović, zamenik predsednice Saveta, je predložio, a članovi Saveta jednoglasno doneli odluku – izriče se mera Upozorenja PMU Hepi TV d.o.o., Beograd – Nacionalna Hepi TV zbog programskog sadržaja emitovanog u emisiji ’Posle ručka’ od 18. 8. 2021. godine, od 15 do 17.30 časova.“

Kada se emiteru izrekne mera, ona se objavljuje na sajtu REM-a, u odeljku „izrečene mere“. Ukoliko se, međutim, ne pokrene postupak za izricanje mere ili članovi Saveta ne donesu odluku o izricanju neke od mera emiterima – ceo slučaj ostaje u magli.

U mraku ostaju i drugi slučajevi, poput prijave Biroa za društvena istraživanja protiv predsednice Saveta Olivere Zekić zbog kršenja Kodeksa ponašanja članova Saveta REM-a. Iz zapisnika se ne vidi zbog čega je prijava podneta niti kako se o tome raspravljalo na sednici Saveta. Regulator je na sajtu objavio saopštenje sa te sednice, ali sa šturim informacijama.

Slično je bilo i sa saopštenjem u vezi sa oglasnom porukom kompanije „Rio Tinto“, temom koja je bila veoma važna, ali je REM u tek nekoliko rečenica saopštio da je „Savet, razmatrajući sve okolnosti, utvrdio da u toj reklami nisu uočeni elementi koji bi bili u suprotnosti sa Zakonom o oglašavanju, te da nema mesta pokretanju postupka za izricanje mera“.

U zapisniku sa te vanredne sednice nije bilo ni izveštaja stručne službe niti prigovara nekoliko nevladinih organizacija. Šire rasprave na sednici nije moglo ni da bude jer se vanredne sednice održavaju telefonski ili putem mejla.

Prisustvo novinara i detaljni zapisnici važni za otvorenost rada Regulatora

Pojedini članovi Saveta su otvoreni da novinarima daju izjave. Recimo, Judita Popović i Višnja Dugalić uvek su raspoložene da odgovore na naša pitanja, dok Olivera Zekić to čini sporadično. U poslednje vreme na pitanja ne odgovara, a tako je bilo i ovog puta kada smo od nje zatražili odgovore na pitanja u vezi sa transparentnošću rada REM-a.

Članica Saveta Višnja Dugalić kaže za Cenzolovku da je to telo danas otvorenije prema javnosti nego što je to bio slučaj sa ranijim sastavima. Ipak, priznaje da može bolje. Kaže da nema uvid u zahteve novinara da prisustvuju sednicama Saveta, pa ne zna koliko je bilo interesovanje, niti iz kojih su razloga novinari odbijeni.

Kao razlog za retko sastajanje uživo u poslednje vreme, ona navodi obaveze oko Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje. Zbog loše epidemiološke situacije, kako kaže, bili su prinuđeni da organizuju vanredne sednice, na kojima izostaje diskusija, što je i razlog šturih zapisnika.

„Prisustvo novinara i detaljni zapisnici važni su za otvorenost u radu Saveta REM-a i na tome ću insistirati“, kaže Dugalić.

Njena koleginica Judita Popović smatra da su zapisnici najmanji problem u nedostatku transparentnosti, te da su oni šturi i da često zavise od subjektivnog doživljaja onog ko ih vodi. Ona napominje da jedino transkripti mogu dati jasan uvid u tok rasprave, a oni mogu da se dobiju na osnovu prava na dostupnost informacija od javnog značaja.

Podseća da se sednice snimaju i da se analogni i digitalni zapisnici čuvaju u arhivi REM-a.