REM nije samo loš kontrolor već je i loš regulator elektronskih medija

REM nikada nije dao objašnjenje zašto je u februaru 2019. povukao sopstveni Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje koji uređuje ponašanje elektronskih medija u vreme izbora. Televizijske i radio stanice dužne su da poštuju odredbe ovakvog pravilnika kako bi svi učesnici izborne trke imali ravnopravne uslove za predstavljanje u medijima.

Od kvaliteta tog dokumenta, koji predstavlja jedino detaljno uputstvo za ponašanje elektronskih medija tokom predizborne kampanje, zavisi i kvalitet medijskog ambijenta za izveštavanje o političkim programima i kandidatima koji učestvuju na izborima.

U očekivanju donošenja novog dokumenta dobro je podsetiti se da Pravilnik koji je REM povukao nije nudio dovoljno precizna uputstva i nije adekvatno tretirao sva ključna pitanja, te je, u nekim slučajevima, pre stvarao konfuziju nego što je doprinosio kvalitetnom informisanju javnosti o predizbornoj kampanji.

REM nadležan i za donošenje medijske regulative

Obaveza REM-a nije samo da kontroliše rad medija već treba da reguliše i sferu u kojoj deluju elektronski mediji, što znači i da donosi odgovarajuća podzakonska akta i da daje inicijative za izmenu i donošenje zakona.

Za nastalu konfuziju na izborima u Beogradu u dobroj meri bio je zaslužan i Pravilnik REM-a, u kom su bile precizirane obaveze RTS-a i RTV-a u vreme parlamentarnih izbora, ali ne i za lokalne izbore, iako se takva obaveza navodi u Zakonu o javnim medijskim servisima

I dok se često govori o nečinjenju i propustima koje REM pravi kada nastupa kao kontrolor medija, gotovo da izostaje ocena njegovog rada u ulozi regulatora, u čiju nadležnost spada i donošenje obavezujućih pravila za emitere, koja, uz postojeće zakone, čine regulatorni okvir u kome elektronski mediji deluju.

Savet REM-a je tokom 2015, u skladu sa novim Zakonom o elektronskim medijima (ZEM), doneo pravilnike koji se tiču poštovanja ljudskih prava u medijskim sadržajima, zaštite maloletnika, izricanja mera pružaocima medijskih usluga, obaveza medija prilikom izveštavanja u vreme predizborne kampanje itd. Iako su u pojedinim segmentima predstavljali unapređenje dotadašnje regulative (isto onoliko koliko je novi zakon bio bolji od starog), nisu se mogli pohvaliti sveobuhvatnošću i kvalitetom, dok su u nekim slučajevima bili izvor nejasnoća i konfuzije, što je stvorilo prostor za arbitrarno tumačenje zakonskih obaveza. To je bio slučaj i sa već pomenutim Pravilnikom o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje (u daljem tekstu Pravilnik).

S obzirom na to da je ovaj dokument povučen, dobar je trenutak da se ukaže na to koji su problemi bili vidljivi u prethodnom periodu, tj. na koja pitanja treba obratiti pažnju prilikom koncipiranja novog pravilnika.

Funkcionerska kampanja

Donošenje novog pravilnika treba iskoristiti da se unesu odredbe kojima bi se sprečila funkcionerska kampanja, s obzirom na to da i sam REM konstatuje da ne postoji takva vrsta regulative.

U povučenom Pravilniku ova važna tema bila je samo ovlaš dotaknuta, pa je tako u članu 5 bilo precizirano da se u vreme predizborne kampanje ne smeju emitovati „igrane, dokumentarne, zabavne…“ emisije u kojima učestvuje funkcioner ili kandidat na izborima, ali se ova zabrana odnosila samo na programe koji su proizvedeni u godini pre raspisivanja izbora.

Pravilnik koji je REM povukao nije nudio dovoljno precizna uputstva i nije adekvatno tretirao sva ključna pitanja, te je, u nekim slučajevima, pre stvarao konfuziju nego što je doprinosio kvalitetnom informisanju javnosti o predizbornoj kampanji

Isti član Pravilnika sadržao je i zabranu da se funkcioner ili kandidat na izborima u vreme kampanje pojavi u ulozi voditelja ili reportera i sl.

U budući pravilnik bi trebalo uneti zabranu objavljivanja medijskih sadržaja u kojima funkcioneri koriste javnu funkciju i javne resurse za sopstvenu političku promociju ili za kritiku aktera u izbornom procesu. Takođe, treba doneti jasna pravila kojima će se sprečiti finansiranje medijskog praćenja i izveštavanja o aktivnostima organa vlasti tokom predizborne kampanje.

Uz pomoć odredaba pravilnika treba raditi i na stvaranju dobre medijske prakse, pa tako, u skladu sa preporukama Transparentnosti Srbija u studiji o funkcionerskoj kampanji iz 2017, medijima treba preporučiti da tokom izborne kampanje, funkcionera uvek pitaju da li iznosi stav organa javne vlasti ili stav političkog subjekta, kao i da se uzdržavaju da funkcionerima postavljaju pitanja koja se tiču političkih stranka i programa.

Ravnomerna zastupljenost, bez diskriminacije

Posebno je važno da se u novom pravilniku pažljivo formulišu i dodatno obrazlože odredbe koje se tiču obaveze medija da obezbede ravnomernu programsku zastupljenost svih podnosilaca izbornih lista i kandidata, čime bi se onemogućilo favorizovanje jedne političke opcije, što je bio slučaj u svim izbornim ciklusima od 2014. godine.

U povučenom Pravilniku je ova obaveza bila samo konstatovana na nekoliko mesta, bez ikakve dalje razrade i objašnjenja, što je stvorilo prostor za različita tumačenja i ponašanja.

Političko oglašavanje

Još jedno važno pitanje koje je potrebno dodatno razraditi jeste političko oglašavanje – kako tokom izborne kampanje tako i van nje. Prethodnih godina bili smo svedoci čestog kršenja zabrane političkog oglašavanja van izborne kampanje i u programima privatnih emitera sa nacionalnom frekvencijom, a posebno na lokalnim TV stanicama, koje su tek povremeno predmet monitoringa i kontrole. U tom smislu, potrebno je doneti preciznije odredbe koje se tiču dužine političkih oglasnih poruka, načina i vremena emitovanja, obaveza koje u ovom kontekstu imaju lokalni i regionalni mediji. Takođe, veoma je važno razjasniti ulogu društvenih mreža u političkom oglašavanju i formulisati pravilo koje će se odnositi na emitovanje političkih oglasnih poruka preuzetih sa društvenih mreža u programima elektronskih medija.

Obaveze javnih medijskih servisa u vreme lokalnih izbora

Uoči poslednjih izbora za Skupštinu grada Beograda, na kojima glasa skoro četvrtina biračkog tela Srbije, do poslednjeg trenutka nije bilo jasno da li će javni medijski servis predstaviti liste i kandidate za odbornike u gradskoj skupštini.

Za nastalu konfuziju u dobroj meri bio je zaslužan i Pravilnik REM-a, u kome su bile precizirane obaveze RTS-a i RTV-a u vreme parlamentarnih izbora, kao i izbora za savete nacionalnih manjina, ali ne i za lokalne izbore, iako se takva obaveza navodi u Zakonu o javnim medijskim servisima.

Pravilnik je uneo posebnu konfuziju zato što je definisao da predizborni program u vreme lokalnih izbora na nivou opštine ili grada može prikazivati samo emiter koji ima „regionalni ili lokalni nivo pokrivanja“.

Kada se govori o obavezama javnih medijskih servisa u vreme izbora, trebalo bi razmisliti i o uvođenju obaveze da se predstavljanje izbornih lista i kandidata uvek obavlja na prvom kanalu koji ima neuporedivo veću gledanost i veći uticaj.