REM nije stvorio uslove za fer izveštavanje medija tokom predizborne kampanje

Uprkos brojnim apelima i protivljenju stručne zajednice, Savet REM-a je izgurao svoj ranije zacrtani plan i za komercijalne radio i TV stanice umesto pravilnika doneo preporuku i tako ih oslobodio poštovanja obavezujućih pravila za izveštavanje tokom predizborne kampanje.

Oslobodivši komercijalne emitere od obavezujućih pravila, REM je i sebe oslobodio od obaveze da detaljnije nadzire rad privatnih emitera u vreme predizborne kampanje.

Privatni mediji, naklonjeni vladajućoj partiji, drastično su tokom prethodnih izbora kršili svoje zakonske obaveze o ravnomernom predstavljanju kandidata. Savet REM-a ne da nije reagovao i izricao zakonom previđene mere nego je čak i odbio da javnost izveštava o rezultatima svojih monitoringa

Iako se moglo pretpostaviti da novi članovi Saveta REM-a, od kojih je dvoje izabrano tek pre nešto manje od 20 dana, neće moći da izdejstvuju neophodne korekcije dosadašnjih pogrešnih odluka starog saziva Saveta REM-a pre raspisivanja izbora, postojala je slaba nada da će do nekog, bar donekle boljeg ishoda možda doći.

Nažalost, to se nije dogodilo.

Kao što su idejni tvorci regulatorne politike REM-a i zamislili pre više od godinu dana, kada je iznenada povučen Pravilnik o obavezama medija tokom predizborne kampanje koji je važio za sve elektronske medije, komercijalni mediji su sada i definitivno izuzeti od detaljnije obavezujuće regulative, dok je za javne medijske servise donet poseban pravilnik.

Nijedan od ova dva dokumenta ne može se pohvaliti kvalitetom, a oba sadrže nedovoljno precizne odredbe, pa čak i jednu kontradiktornu, koja do sada nije postojala i kojom se uvodi kriterijum „značaja političkih stranaka“.

Uvođenje „značaja stranaka i kandidata“

Tek usvojena Preporuka komercijalnim pružaocima medijskih usluga sadrži šest tačaka, od kojih je većina već definisana kroz medijske zakone i one koji uređuju izborni proces, pa se može postaviti pitanje smislenosti objavljivanja ovog neobavezujućeg dokumenta, koji pre ima ulogu kratkog podsetnika nego detaljnije razrade zakonskih odredaba kojima se uređuje ponašanje elektronskih medija, što je jedna od ključnih nadležnosti REM-a.

Slično kao što je to uradio u nedavno usvojenom Pravilniku za javne medijske servise, Savet REM-a preporučuje komercijalnim medijima da o predizbornim aktivnostima informišu „vodeći računa o značaju političkih stranaka i kandidata, odnosno o značaju događaja u kojima oni učestvuju“.

REM pritom ne vodi računa o tome da takva preporuka nema uporište u zakonu i da je protivrečna odredbi kojom se elektronskim medijima nalaže da tokom predizborne kampanje kandidatima „obezbede zastupljenost bez diskriminacije“ (član 47 Zakona o elektronskim medijima).

Takođe, u jednoj od tačaka preporuke, komercijalnim emiterima se sugeriše da poštuju pravila „profesionalizma, objektivnosti i novinarske etike“ kada izveštavaju o aktivnostima državnih funkcionera van predizbornog programa, kako bi izbegli promociju njihovih ideja ili političkih stavova.

Ista ovakva tačka, ali obavezujućeg karaktera, nalazi se i u već pomenutom Pravilniku za javne servise, usvojenom pre manje od mesec dana.

Ostale četiri tačke u Preporuci komercijalnim pružaocima medijskih usluga odnose se na određena tehnička uputstva, kao što je jasno odvajanje predizbornog programa od ostalih emisija, način raspodele vremena za političko oglašavanje, zatim obaveze poštovanja izborne tišine i zakona koji uređuje oglašavanje na radiju i televiziji.

Bez objašnjenja zašto su komercijalni mediji izuzeti od obavezujućih pravila

Treba podsetiti da Savet REM-a nikada nije javnosti obrazložio zašto je odlučio da komercijalne radio i TV stanice izuzme iz obavezujuće podzakonske regulative koja uređuje ponašanje elektronskih medija tokom predizborne kampanje, iako je i iz Zakona o elektronskim medijima nedvosmisleno jasno da neobavezujuće preporuke nisu adekvatan alat za uređenje ove važne i osetljive oblasti.

REM preporučuje televizijama da tokom kampanje vode računa o „značaju političkih stranaka i kandidata“, što nema uporište u zakonu i protivrečno je odredbi kojom im se nalaže da „obezbede zastupljenost bez diskriminacije“

Preporuke se donose kada postoji „neujednačena dozvoljena praksa pružalaca medijskih usluga u primeni ovog zakona… pa je u interesu korisnika medijskih usluga da se uspostavi jedinstvena praksa radi unapređenja načina pružanja tih usluga“ (član 25 Zakon o elektronskim medijima).

Tako je REM do sada donosio preporuke kako bi, na primer, ujednačio korišćenje titlova za osobe koje ne čuju dobro i znakovnog jezika, to jest osigurao veću dostupnost programskih sadržaja osobama sa invaliditetom, s obzirom na to da emiteri nisu imali jedinstvenu praksu s tim u vezi.

Preporukama je, takođe, uređivan način plasiranja robe u programima ili način na koji se emituju saopštenja od javnog interesa itd. Kada je reč o ponašanju komercijalnih medija u vreme prethodnih predizbornih ciklusa, sigurno se ne može reći da se radilo o „neujednačenoj dozvoljenoj praksi“ koju je samo potrebno „ujednačiti“.

Još veća diskriminacija u izveštavanju medija tokom kampanje?

Svi elektronski mediji su, kao što smo napomenuli, dužni da u vreme predizborne kampanje „registrovanim političkim partijama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije“.

Istraživanja sprovedena tokom prethodnih izbornih ciklusa nedvosmisleno su pokazala da su privatni mediji, naklonjeni vladajućoj partiji, drastično kršili svoje zakonske obaveze o ravnomernom predstavljanju učesnika izbora, pri čemu Savet REM-a ne samo da nije reagovao i izricao zakonom previđene mere nego je čak i odbio da javnost izveštava o rezultatima svojih monitoringa.

Imajući u vidu da je zakon dramatično kršen u vreme kada je postojao obavezujući pravilnik za sve elektronske medije, postavlja se pitanje šta se može očekivati na predstojećim izborima na kojima će komercijalne televizije biti izuzete od konkretnih obavezujućih pravila, a samim tim i od striktnije kontrole REM-a.

REM bi morao da objasni javnosti zašto je pred izbore, suprotno interesu javnosti, jednoj grupi emitera dodatno opustio već labave stege u ionako neuređenom medijskom prostoru.