REM omogućio dodatnu zaradu RTS-u mimo propisa

Poslednjeg dana 2017. godine Radio-televizija Srbije (RTS) je emitovala prvu epizodu dugo najavljivane serije Nemanjići – rađanje kraljevine. Reakcije javnosti bile su burne. Čitav niz zamerki na glumu, rečnik, scenario, režiju, danima su zaokupljivale medije i društvene mreže. Gledaoci, međutim, nisu znali da je RTS dobio dozvolu da reklame tokom te epizode, i svih narednih, pušta duže nego obično.

Umesto šest minuta, koliko dozvoljava Zakon o oglašavanju, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je javnom servisu omogućilo da emituje devet minuta reklama tokom jednog sata.

Za istih sat vremena na komercijalnim televizijama poput Pinka, Prve ili Happy reklame mogu da traju duplo duže – 12 minuta, odnosno do 20% vremena u jednom satu.

Razlog za ograničenje oglašavanja na RTS-u je činjenica da se ova televizija finansira iz budžeta, a najviše kroz pretplatu građana, zbog čega nije prinuđena da zarađuje isključivo putem reklama, kao što to rade druge televizije. Tako je budžet javnog servisa u 2018. iznosio oko 90 miliona evra, od čega oko četvrtinu čini prihod od marketinga.

Suprotno zakonu, dozvolu za produžetak reklama RTS je dobio od REM-a nedelju dana pred emitovanje Nemanjića. Savet REM-a je na sednici odluku opravdao velikim značajem ove serije.

Međutim, za takve događaje REM ima poseban spisak – listu događaja od nacionalnog interesa, koja predviđa izuzetke od šestominutnog ograničenja. Na listi se nalaze prenosi međunarodnih sportskih događaja kao što su svetsko prvenstvo u fudbalu, teniski turnir Vimbldon, ali i muzički festivali poput Exit-a ili pozorišni festival BITEF. Ova lista se tokom godina menjala, ali se na njoj uvek nađu sportska takmičenja i festivali iz oblasti kulture.

Iako se na listi ne nalaze ni serijski ni filmski program, istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da je RTS dobio dozvolu da produžava trajanje reklama tokom emitovanja šest serija – u 2017. godini za Santa Maria della Salute, Vojnu akademiju, Senke nad Balkanom, Nemanjiće, a ranije i u slučaju serija Bićemo prvaci sveta (2015) i Montevideo, Bog te video, iz 2011. godine.

Za serije Koreni, Žmurke i Odeljenje REM nije dao dozvolu da se reklame produže. U slučaju Bićemo prvaci sveta dozvola važi i za sva buduća repriziranja serije.

„Ovo je jedna od situacija u kojoj i RTS i REM postupaju suprotno zakonskim normama umesto da iniciraju izmenu tih pravila koja su očigledno nedovoljno fleksibilna”, rekao je za CINS Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

CINS je podatke o produženju reklamnog vremena pronašao na sajtu REM-a, u zapisnicima sa zasedanja Saveta. Kroz njih se vidi da je REM prilikom davanja nekih dozvola uvažio pisma preporuke koja je RTS dobijao od ministarstava.

Međutim, Savet u odlukama nije jasno naveo šta su konkretno bili kriterijumi za davanje saglasnosti, odnosno da li je preporuka uslov za produženje reklama.

Novinari CINS-a bezuspešno su tražili intervju sa nekim od članova Saveta kako bi saznali na osnovu kojih propisa su donošene odluke, a iz ove institucije do objave teksta nisu odgovorili ni na poslata pitanja. REM nije odgovorio ni na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja koje je CINS poslao pre više od mesec dana kako bi dobili kopije dokumentacije na osnovu koje je REM odlučivao.

Zarada od nacionalnog interesa

Pozivajući se na značaj ovih serija, RTS-u je omogućeno da dodatno zaradi.

Prema zvaničnom cenovniku, jedna sekunda reklame na RTS-u u osam sati uveče danas košta 9.000 dinara. To je najskuplje vreme za oglašavanje posle termina u kom se emituje Dnevnik 2.

CINS nema podatke u koliko je epizoda Nemanjića RTS produžio reklame, ali u slučaju da su iskoristili tri dodatna minuta u svih 13 epizoda serijala, ukupna zarada bi mogla da bude 174 hiljada evra. U ovaj iznos nisu uračunati mogući popusti na količinu oglasa, niti gledanost programa koja može uticati na cenu.

Primenom iste računice – prema cenovnicima iz godina kada su svih šest serija premijerno emitovane – ukupan prihod od dodatnih reklama iznosio bi do 1,37 miliona evra.

Nemanja Nenadić smatra da je označavanje sadržaja kao programa od nacionalnog značaja “samo fasada iza koje se krije postojanje komercijalnog interesa”. Objašnjava da bi izmena zakona omogućila RTS-u da ostvari prihod prilikom emitovanja programa sa komercijalnim potencijalom.

„To bi bilo ispravnije od ove farse koja se sada dešava u sistemu odobrenja”, rekao je Nenadić.

Povlašćene serije

Treća sezona popularne serije Vojna akademija počela je da se prikazuje na RTS-u 19. februara 2017. godine. Osam dana kasnije REM je doneo odluku da usvoji zahtev javnog servisa i omogući „emitovanje blokova oglasnih poruka u trajanju od devet minuta u satu“.

Dragan Bujošević, direktor RTS-a, prethodno je u dopisu REM-u naveo da bi pozitivna odluka bila „u interesu finansiranja osnovne delatnosti javnog medijskog servisa koje je Republika Srbija dužna da obezbedi na stabilnom i dovoljnom nivou“.

Prema Bujoševićevim rečima, to nije bio prvi put da za ovu seriju dobiju više reklama. Dok je trajala prva sezona, a onda ponovo tokom druge, Ministarstvo odbrane slalo je isti predlog, navodeći da serija “populariše i afirmiše oružane snage, posebno kadete i starešine Vojne akademije kao najelitnije institucije Vojske Srbije“.

Na „Listi najvažnijih događaja od posebnog značaja za građane Republike Srbije“ se u trenutku emitovanja treće sezone nalazilo 30 događaja iz oblasti kulture, poput Nišvila, festivala Mokranjčevi dani, kao i veliki broj sportskih takmičenja u fudbalu, odbojci, košarci i drugom. Vojna akademija se nije nalazila na listi.

Slobodan Veljković, bivši član Saveta REM-a, ispričao je da je odluci REM-a prethodio „presedan“ produžavanja reklama za seriju Montevideo, Bog te video.

„To je bilo pre nego što sam ja izabran za člana Saveta, ali onda, ako je već tada to odobreno za tu seriju, nije bilo razloga da se ne odobri za Vojnu akademiju, pogotovo što kod te Vojne akademije stvarno postoje veliki troškovi koje vojska daje, razna tehnika, oprema, avioni, snima se u njihovim objektima.“

On je rekao za CINS da je osnovna ideja ovakvih odluka bila da se pomogne RTS-u, ali da su kroz odluke u nekim slučajevima dodatno zaradili i producenti serija.

Novinarka CINS-a je tražila intervju sa Draganom Bujoševićem, ali do objave teksta nije dobila odgovor. Umesto toga je od službe za odnose s javnošću RTS-a stigla potvrda da novac od reklama ide onima koji su finansirali seriju – bila to RTS produkcija ili saradnja ove televizije sa producentskom kućom.

Prema cenovniku iz 2017, produžavanje reklama po jednoj emitovanoj epizodi RTS-u je moglo da donese dodatni prihod do 13,3 hiljade evra.

S obzirom na to da je Vojna akademija imala 15 epizoda u trećoj sezoni, isti prihod tokom prvog emitovanja celog serijala nije mogao da pređe 200 hiljada evra, a u sva tri serijala 609 miliona evra.

RTS je seriju napravio u koprodukciji sa producentskom kućom NIRA Pro iz Beograda, koja je osnovana 2007. godine. NIRA Pro stoji i iza filma Vojna akademija, serije Lud, zbunjen, normalan i emisije Vreme je za bebe. U većinskom vlasništvu je Nebojše Garića, producenta iz Beograda, koji je do 2013. godine bio suvlasnik u firmi Multikom group. Jedan od vlasnika Multikom group je Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda, danas jedan od lidera opozicije.

Nije poznato da li je i koji procenat novca od reklama dobila NIRA Pro, jer iz ove firme nisu odgovorili na poziv novinarke.

Skrivanje iza nacionalnog interesa

Pored Vojne akademije, na sednici Saveta REM-a u februaru 2017. dodatno oglašavanje je omogućeno za Santa Maria della Salute. Serija o piscu Lazi Kostiću počela je da se prikazuje dve nedelje kasnije.

RTS je u dopisu REM-u objasnio da ova serija predstavlja projekat od „nacionalnog interesa i značaja za afirmaciju nacionalnih kulturnih vrednosti srpskog naroda i očuvanje i izražavanje kulturnog identiteta”.

Seriju je napravila producentska kuća Vision tim, u većinskom vlasništvu producenta Dragana Đurkovića, osnovana 2004. Isti producenti radili su serije Ubice moga oca, Pevaj brate, Budva na pjenu od mora i druge.

Sredinom jula 2017. RTS se obratio REM-u sa još jednim zahtevom za produženje trajanja reklama – za seriju Senke nad Balkanom. Bujošević je u dopisu naveo da RTS ovom serijom čini iskorak u domaćem televizijskom stvaralaštvu, te da zavređuje da se uvrsti u programski sadržaj od nacionalnog interesa. REM je prihvatio zahtev i dozvolio duže trajanje reklama.

Serija je premijerno prikazana tri meseca kasnije, a na njenoj produkciji je radila firma Cobra film, delom u vlasništvu glumca Dragana Bjelogrlića.

„Ja kao koproducent Senki nisam od toga imao ništa, to je sve išlo RTS-u, njihovom marketingu. Ja praktično nisam imao nikakav uvid u prihode RTS od Senke nad Balkanom. Znam samo da su jako dobro prošli, jer su imali jako dobru gledanost”, rekao je Bjelogrlić za CINS.

Bjelogrlić ne zna po kom kriterijumu su neke serije dobile dozvole za produženje reklama, a neke ne, ali smatra da postoje projekti koji bi zbog svog kvaliteta trebalo da dobiju dodatnu minutažu.

„Jedino što znam je da im je princip ranije bio da, kada je projekat koji tretira epohu, kao što su Montevideo, Nemanjići, Santa Maria della Salute, Senke nad Balkanom, to su uvek skuplji projekti i onda su oni za te projekte tražili ta dodatna tri minuta.”

Nakon prve sezone, serija je prestala s emitovanjem na RTS-u i prešla na druge kanale.

Koreni, Žmurke, Odeljenje – ne može

U oktobru 2018. zahtev RTS-a za produženjem reklama se ponovo našao pred članovima Saveta REM-a, ovog puta za tri serije – Koreni, Žmurke i Odeljenje.

Proces je ovog puta izgledao malo drugačije.

Savet je isprva odlučio da na sledeći sastanak pozove predstavnike RTS-a. Nedelju dana kasnije, članovi Saveta su razgovarali sa Draganom Bujoševićem, Bujoševićevom zamenicom Ivanom Miković, tadašnjim potpredsednikom Upravnog odbora RTS-a Draganom Karadžićem i producentom Draganom Đukelićem.

Tražeći dodatnu minutažu, RTS se pozvao na „izuzetke predviđene u TV oglašavanju i TV prodaji kada je reč o sadržajima od nacionalnog značaja“. Ovoga puta Savet se nije složio. Kao razlog su naveli da su programi od nacionalnog značaja utvrđeni listom najvažnijih događaja i uputili RTS da se obrati Ministarstvu kulture i informisanja, što ranije nije bila praksa.

Nakon što je Ministarstvo obavestilo RTS da nije nadležno da utvrđuje takvu listu, RTS je još jednom poslao molbu REM-u, ali bezuspešno – čelni ljudi regulatornog tela se nisu predomislili.

Goran Šušljik, glumac i producent serije Koreni kaže da nije učestvovao u zahtevu RTS-a da produži dužinu trajanja reklama.

„Mi smo doneli projekat, projekat je prihvaćen i mi smo potpisali ugovor o izvršnoj produkciji – da mi u ime RTS-a za određena sredstva isporučujemo seriju u toj dužini i tako dalje, mi nemamo nikakav prihod od toga“, naveo je Šušljik.