REM pozvao Kanal 9 na razgovor zbog neplaćanja naknade, vlasnica Maja Pavlović se nada dogovoru

Podsetimo, Maja Pavlović je maja prošle godine štrajkovala glađu nakon što je Javno preduzeće „Emisona tehnika i veze“ (ETV) isključilo kanal ove televizije jer, kako je ona tada objasnila, „godinu dana nije plaćala regionalnu frekvenciju koju joj je umesto lokalne nametnula država, a koja košta pola miliona dinara mesečno“.

Desetodnevni štrajk glađu Pavlović je prekinula nakon dogovora sa predstavnicima ministarstva kulture, telekomunikacija i ETV-a o reprogramu duga.

Međutim, kako kaže Pavlović, sa REM-om tada nije postignut konkretan dogovor.

„Do 2017. sam redovno plaćala, a sada više ne želim dok se ne završi upravni spor. Očekujem da u REM-u imaju razumevanja i da sačekaju odluku Upravnog suda. Ukoliko se to ne desi, nemam drugog izbora nego da opet počnem štrajk glađu. Mi smo sve pravne mogućnosti iscrpeli, ostaje nam samo građanska neposlušnost“, kaže Pavlović.

Generalni sekretar REM-a Nenad Janković rekao je UNS-u da je poziv na razgovor normalna procedura kada pružaoci medijskih usluga ne plaćaju redovno.

„Pozovemo ih da se izjasne, da vidimo u čemu je problem, kakva je situacija. Maja Pavlović je i ranije poslala zahtev REM-u da se suspenduje njen dug dok se ne završi upravni spor, pa ćemo i o tome razgovarati. Ništa alarmantno“, rekao je UNS-u Janković.

Pavlović: Kako je država obmanula lokalne televizije

Kako je ranije Maja Pavlović  rekla UNS-u, država Srbija početkom 2006. godine potpisala je međunarodni sporazum kojim se obavezala da završi proces digitalizacije do juna 2015. godine.

Krajem 2006. godine, iako je znala za svoju obavezu iz međunarodnog sporazuma, država raspisuje konkurse za nacionalne, pokrajinske, regionalne i lokalne frekvencije za period od osam godina, sa pravom produžetka na još osam, odnosno praktično na 16 godina.

„Kanal 9 tada konkuriše za lokalnu frekvenciju. U uslovima konkursa stojalo je da će naknade iznositi – za emitovanje oko 2,5 miliona dinara godišnje REM-u i za frekvenciju oko 500.000 dinara RATEL-u. Jedini naš eventualni dodatni trošak, stojalo je u uslovima, može biti da prilagodimo našu tehniku ukoliko bude potrebno, odnosno ako dođe do promene nekih uslova. Frekvenciju, pod tim uslovima, dobijamo 2008. godine, na osam godina, sa mogućnošću produženja na još osam, odnosno do 2024. godine“, priča za UNS Maja Pavlović.

[povezaneprice]

Kako navodi, posle sedam godina, 2015. godine, kada su u skladu sa ugovorom, želeli da produže frekvenciju, rečeno im je da moraju da pređu sa analognog na digitalno emitovanje i da sa lokalnog predajnika, njihov signal mora da počne da se emituje sa Crvenog čota.

„Ponavljam, oni su i pre raspisivanja konkursa za frekvenciju znali da ćemo preći na digitalno emitovanje, ali su nam ipak dodelili lokalne frekvencije. Posle sedam godina oduzimaju nam lokalnu i prebacuju nas na regionalnu frekvenciju“, kaže Pavlović.

Ona ističe da su se lokalni mediji tada našli u nezavidnoj poziciji.

„Uslov da nastavimo emitovanje programa, odnosno da dobijemo digitalnu televizijsku frekvenciju, bio je da RATEL-u dostavimo potpisan ugovor sa Emisionom tehnikom i vezama, da ćemo plaćati naknadu za emitovanje sa Crvenog čota, odnosno da ćemo pokrivati veću teritoriju od one koju smo imali u dozvoli“, kaže Pavlović.

„To je izazvalo mnogo veće mesečne troškove koje lokalni mediji ne mogu da podnesu. Mi mesečno, kao regionalni medij, sada zbog toga plaćamo oko 220.000 dinara REM-u, 170.000 dinara ETV-u, 60.000 dinara SOKOJ-u i 60.000 dinara OFPS-u, što je ukupno oko pola miliona dinara. Tek kada to platimo treba da počnemo da zarađujemo za plate novinara i troškove. Koja regionalna TV stanica može toliko da zaradi mesečno u Srbiji?“, upitala je tada Pavlović.

Usvojena tužba protiv RATEL-a, protiv rešenja REM-a još uvek u toku

Maja Pavlović 2015. godine pokrenula je postupke pred Upravnim sudom protiv RATEL-a i REM-a, a pozitivne presude u ovim slučajevima bi, kako navodi za UNS, umanjile obaveze ove televizije za oko 20 miliona dinara.

Upravni sud u Novom Sadu prošle godine usvojio je tužbu Kanala 9 da se poništi rešenja RATEL-a, dok se rešenje spora sa REM-om još uvek čeka.

Sud je naveo da je rešenjem RATEL-a Kanalu 9 „oduzeto pravo da postoji kao lokalna televizija i primoran je da emituje svoj program na regionalnom području, pod bitno nepovoljnim uslovima“.  Kako se ističe, ukinuto mu je i pravo koji je imao u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima da produži važenje svoje dozvole za emitovanje na lokalnom područuju.

Upravni sud dalje je istakao i da je Kanal 9 bio primoran da postane regionalna TV stanica i da su mu bitno povećani troškovi, umesto da plaća oko 22 hiljade dinara mesečno, on je bio primoran da plaća oko 173 hiljade dinara.

Kako ističe Pavlović, nakon presude, RATEL je ovoj televiziji naveo da više nema ništa sa tim, da to nije u njegovoj nadležnosti i da se obrati REM-u koji je izdao digitalnu frekvenciju i uslovio dobijanje frekvencije ugovorom sa Emisionom tehnikom.

„Oni sada prebacuju odgovornost na REM. Čekam da sud reši i taj spor. Nadam se da će to biti uskoro i da će i Kanal 9, ali i svi nekadašnji lokalni mediji koji su protiv svoje volje postali regionalni, rešiti ovaj problem“, rekla je ranije UNS-u Pavlović.