REM se pravi mrtav: Regulator postoji, ali odbija da izvrši zakonske obaveze pod izgovorom da je Savetu istekao mandat

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) masovno odbija da odgovori na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, čime izbegava zakonsku obavezu da njegov rad bude transparentan.

Slavko Ćuruvija fondacija, Biro za društvena istraživanja, Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije samo su neke od organizacija koje su od REM-a dobile isti odgovor – da ovo telo ne može da odgovori na njihove zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja dok ne budu izabrani novi članovi Saveta REM-a.

Za ovo obrazloženje Regulator se poziva na to da je prethodnim članovima Saveta REM-a istekao mandat 4. novembra, u skladu sa novim Zakonom o elektronskim medijima, a da Savet „donosi akte iz oblasti obezbeđivanja javnosti rada Regulatora”.

Savet REM-a od tada ne postoji, jer je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje prekršio zakon i raspisao poziv za kandidate novog sastava sa četiri meseca zakašnjenja.

REM redovno – i po isteku mandata članova Saveta – obaveštava javnost o aktivnostima drugih službi Regulatora i objavljuje izveštaje o tome na svom sajtu. Pristup informacijama od javnog značaja, međutim, ne omogućava.

Šabić: Postupanje REM-a nezakonito i neprihvatljivo

U odgovorima u koje je Cenzolovka imala uvid, REM navodi da „Savet Regulatora donosi sve akte iz delokruga rada Regulatora, uključujući i donošenje akata iz oblasti obezbeđivanja javnosti rada Regulatora”, te da „nije u mogućnosti da postupi po zahtevu dok ne budu izabrani novi članovi Saveta”.

Ovakvo postupanje REM-a je „očigledno nezakonito”, kaže za Cenzolovku nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

Šabić ističe da ako se zahtevi odnose na dokumenta koja već postoje i kojima REM raspolaže, te da bi se na njih odgovorilo, nije potrebno da Savet donese nikakav opšti akt.

Po zakonu, organ vlasti – u ovom slučaju REM – može da ovlasti jedno ili više lica za odgovaranje na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja. Ako to ne uradi, za odgovaranje je nadležan rukovodilac.

Odgovori REM-a nepotpisani

Iako REM ima ovlašćena lica – izvršnu direktorku Rajku Galin Ćertić i načelnicu pravne službe Dušicu Nedeljković, novi odgovori na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja imaju pečat, ali ih niko ne potpisuje.

Rodoljub Šabić ističe da je ireleventno ko odgovara na zahteve pošto oni koji ih podnose komuniciraju sa organom vlasti, odnosno sa REM-om, a ne sa pojedinim fizičkim licima.

„Postupanje po zahtevu u zakonom utvrđenom roku (15 dana, prim. nov.) jeste obaveza. Za neizvršenje te obaveze, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, odgovara direktor ili lice koje je ovlastio, ili oboje”, kaže Šabić i dodaje:

„To što je, pošto su propušteni zakonski rokovi, REM ostao bez Saveta i faktički je lišen mogućnosti da vrši svoju najvažniju ulogu ne znači da je kao organ prestao da postoji i da ne mora da izvršava svoje obaveze. Nedopustivo je da se odgovorni u njemu pozivaju na nepostojanje Saveta kao razlog za uskraćivanje zakonom utvrđenih prava i neizvršavanje poslova za koje primaju platu.”

On navodi i da je „ovakvo neprihvatljivo postupanje REM-a već opšte poznata stvar, pa bi Poverenik povodom skandaloznog postupanja važnog organa, kakav bi bar trebalo da bude REM, mogao da deluje po službenoj dužnosti”.

„Svojevremeno sam kao poverenik pismeno ukazivao kada mislim da neki organ vlasti krši zakon i time urušava sopstveni autoritet i u nekim situacijama to je davalo rezultat.”

Poverenik prepričava zakon

Iz službe Poverenika za informacije od javnog značaja za Cenzolovku kažu da organ vlasti samostalno odlučuje o tome kako će postupati po zahtevu, a da oni koji nisu dobili odgovor ili su njime nezadovoljni mogu da podnesu žalbu.

„Poverenik svoj stav zauzima u postupku po žalbi, ukoliko ona bude izjavljena”, odgovorili su.

Iz Regulatornog tela za elektronske medije nisu odgovorili na pitanja Cenzolovke o ovom slučaju.