REM, „uslov svih uslova“ za izbore – šta im zameraju opozicija i civilni sektor

Regulatorno telo za elektronske medije nezavisna je institucija koja štiti i razvija slobodu mišljenja. Tako bi barem trebalo da bude, međutim, po oceni civilnog sektora, REM je miljama daleko od toga, do te mere da više nije pitanje da li ta institucija radi svoj posao, nego da li uopšte postoji.

Od 2012. kada je REM na 78 predstavki građana medijima izrekao 48 mera, do toga da u poslednje dve godine, sa četiri puta više žalbi, nije reagovao nijednom. Činjenica da je pre sedam godina, regulatorno telo za vreme izborne kampanje imalo 23 sednice, dok je prošle godine Savet zasedao svega pet puta, za Rašu Nedeljkova iz CRTE znak je da REM postoji – pro forme.

„Ja mogu da se usudim da kažem da ukoliko se pokaže da će REM i u narednom periodu raditi na način na koji je radio u izbornoj kampanji 2017, 2018, pa i 2016, da to telo u suštini više i ne treba da postoji“, kaže Nedeljkov.

Spisak odluka Regulatornog tela koji je išao na vodenicu vladajuće stranke je dug – od toga da neće pratiti izveštavanje medija tokom minule kampanje za predsedničke izbore, preko otvoreno navijačkih nastupa pojedinih članova Saveta, do činjenice da je to telo već tri godine u krnjem sastavu, sa svega šest od predviđenih devet članova. Vlast je spremna da razgovara samo o potonjem.

„Ja mislim da nije dovoljno da se samo tri člana dopune. Ja mislim da je ovaj Savet, posle pune tri godine urušavanja kompletne institucije, u kojoj cela javnost zna da oni ne rade – a u februaru su čak promenili i pravila koja su postojala, koja su njih obavezivala da se ponašaju po zakonu, da bi mogla ova Vučićeva medijska scena da radi šta hoće – taj Savet je sam sebe degradirao“, smatra bivša članica Saveta RRA Gordana Suša.

Ono što opozicija, mediji i nevladin sektor ocenjuju suštinskim pitanjima demokratije – a to je odgovornost za reč izgovorenu u javnom prostoru, vlast vidi kao pokušaj pojedinih političara, pre svega Dragana Đilasa, da u, kako kažu, nezavisno telo, instalira svoje poslušnike.

„Zato je njemu iznad svega stalo da se domogne REM i da tu ubaci svoje ljude, i otuda insistiranje na krajnje suludom zahtevu da Skupština mimo zakona smeni kompletan REM i da se na osnovu političkog dogovora, a ne zakona, izaberu novi članovi“, rekao je Vladimir Đukanović iz SNS.

Da li je zahtev za smenu članova REM-a protivzakonit? Nije. Za pokretanje rasprave o njihovoj smeni dovoljno je da inicijativu pokrene dvadeset poslanika, što su opozicioni poslanici i učinili još pre dve godine. Njihov zahtev da se rasprava uvrsti u dnevni red, međutim, nikad nije stigao na red.

„To su upravo one rupe u procesu. Kada ne postoji jasna politička volja, nađe se način kako da do toga ne dođe. Zato i kažem – preduslov da bi se uopšte bilo šta uradilo je da mora postojati politička volja. Ono što bih ja kao aktivista za demokratiju očekivao jeste da ta volja proistekne iz motivacije da se sredi stanje, a ne da se odgovori nekakvom političkom zahtevu, s koje god strane on dolazio. Mi moramo da shvatimo da problemi postoje“, kaže Raša Nedeljkov.

U opoziciji, po svemu sudeći, gube veru u kompromisno postizanje rešenja u pregovorima s vlastima. Savez za Srbiju već je najavio da će, ukoliko do 15. septembra ne dođe do promena u rukovodstvu REM-a i RTS-a, naredne izbore bojkotovati.