REM za četiri i po godine dobio samo četiri spora protiv nacionalnih televizija

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) za četiri i po godine (od aprila 2014. do novembra 2018. godine) pokrenulo je 81 prekršajni postupak protiv televizija sa nacionalnom frekvencijom pozivajući se na Zakon o elektronskim medijima, od čega čak 32 slučaja nisu okončana zbog zastarevanja predmeta, dok su samo četiri spora okončana tako što su tužene televizije kažnjene.

Kako se navodi u izveštaju Prekršajnog suda u Beogradu, koji je Cenzolovka dobila, 15 sporova je u tom periodu iz različitih razloga obustavljeno, dok je u osam slučajeva sud doneo oslobađajuću presudu. Sud je u šest predmeta doneo odluku da nije bilo osnova za pokretanje postupka, tako da su ti zahtevi odbačeni. Preostalih 16 predmeta je u toku.

Pošto stručne službe, koristeći namenski softver, utvrde kršenje Zakona o oglašavanju, dostavljaju izveštaj Savetu REM-a, koji donosi odluke o pokretanju prekršajnog postupka.

„To praktično znači da se zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka šalju jednom mesečno“, kaže se u odgovoru REM-a koji je Cenzolovci dostavljen elektronskom poštom.

Sud: REM kasni sa podnošenjem prijava

U Prekršajnom sudu, međutim, ističu da se sa podnošenjem prijava često kasni.

„Neretko se zahtevi sudu podnose ne odmah posle činjenja prekršaja, već i nekoliko meseci posle otkrivanja prekršaja“, kaže Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, objašnjavajući kako dolazi do zastarevanja postupka u predmetima koji se vode po zahtevima REM-a.

On ukazuje i na to da za prekršaje iz ove oblasti važi opšti rok zastarelosti od godinu dana za donošenje sudskog rešenja o pokretanju postupka, odnosno dve godine za donošenje pravosnažne odluke, tako da sve te činjenice, zajedno sa kašnjenjem REM-a prilikom podnošenja prijava, u znatnoj meri skraćuju vreme za vođenje i okončanje sudskog postupka na 15 do 18 meseci.

REM je, na primer, uočio nepravilnost kod TV Hepi 30. aprila 2016. godine, ali je prijavu podneo 27. decembra te godine – čak osam meseci kasnije. Sud je morao da za godinu i četiri meseca završi proces. Ovaj sudski spor, koji je pokrenut 6. februara 2017, obustavljen je zbog zastarelosti.

Marinović dodaje da su sudije Prekršajnog suda preopterećene predmetima i navodi da svaki sudija svakog meseca (osim u avgustu) dobije po 150 novih predmeta.

[povezaneprice]

Okvirna norma, koju propisuje važeći Pravilnik o kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, za sudiju prekršajnog suda iznosi prosečno 60 donetih odluka mesečno, pa Marinović ističe da svaki sudija zaduži dva i po puta više predmeta nego što treba da uradi.

Za slučajeve koji se odnose na zahteve REM-a za pokretanje postupka, Marinović kaže da se oni kasnije, tokom postupka, dodatno komplikuju:

„Okrivljeni i njihovi branioci često, gotovo po pravilu, podnose predlog za spajanje predmeta, što je zakonom propisano kao mogućnost u cilju celishodnosti, efikasnosti i ekonomičnosti postupka. Međutim, kako se spajaju predmeti koji se odnose na prekršaje koji su učinjeni u različito vreme, a po sudskom poslovniku se predmeti pripajaju najstarijem, odnosno prvom pokrenutom predmetu, taj postupak spajanja zahteva protok izvesnog vremena. Neophodno je prikupiti predmete od različitih postupajućih sudija, analizirati ih radi utvrđenja u kojem od tih predmeta je postupak prvo pokrenut i zatim doneti odgovarajuće rešenje. Često se dešava da postupak po najstarijem prekršaju zastari, te se mora doneti rešenje o razdvajanju postupka u odnosu na prekršaje po kojima postupak još nije zastareo, što, takođe, zahteva odgovarajuće vreme.“

Pored toga, u navedenom periodu, u koji je Cenzolovka imala uvid, REM je često podnosio prijave i na osnovu članova zakona koji su u međuvremenu prestali da važe.

REM je, recimo, u aprilu 2015. zabeležio 406 nepravilnosti u radu TV Pink na osnovu člana 67.10 Zakona o elektronskim medijima, ali je prijavu podneo tek 27. novembra te godine. Taj član zakona je u međuvremenu prestao da važi pošto je 6. maja 2016. godine počeo da se primenjuje Zakon o oglašavanju.

U tom periodu su kod Televizije Prva uočene 273 nepravilnosti, a kod nekadašnje TV B92 uočena je 251 nepravilnost po istom članu ZEM-a.

Regulator je podnosio prijave i zbog drugih nepravilnosti, u većini slučajeva pozivajući se na članove zakona koji su u međuvremenu prestali da važe. Kod RTS-a je, na primer, uočeno 112 nepravilnosti, sve prema nevažećim članovima zakona.

U REM-u odgovornost za ovako mali broj rešenih predmeta prebacuju na kratak rok za zastarevanje:

„Sud je od 2010. do septembra 2018. godine izrekao ukupno 503 presude za prekršaje, od kojih je 377 bila obustava postupka zbog zastarevanja, 16 je oslobađajućih, a ostale su osuđujuće. Doneta je samo 71 izvršna presuda, na osnovu kojih su izrečene kazne u ukupnom iznosu od 24.120.000 dinara za pravna lica i 3.335.000 za odgovorna lica. Iz navedenih podataka evidentno je da su kratki rokovi zastarelosti propisani Zakonom o prekršajnom postupku.“

Objašnjavajući činjenicu da je u gotovo dve trećine predmeta (65 odsto) koji se vode pred Prekršajnim sudom u Beogradu nastupila zastarelost vođenja postupka, Marinović ukazuje da je nužna specijalizacija sudija u prekršajnim sudovima za finansijske prekršaje, te prekršaje u oblastima finansija, korupcije, nasilja i javnog informisanja.

On naglašava i da je u svim sudovima u okruženju propisan duži opšti rok zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, kao i da su sudije manje opterećene brojem postupaka koje vode, pa tako imaju i manje zastarelih predmeta.

Kazne visoke, ali retke

Cenzolovka je imala uvid u dva od četiri predmeta koja su rešena osuđujućom presudom. Prekršajni sud je 14. februara 2017. godine doneo presudu kojom je Televiziji Pink naloženo da isplati kaznu od 3.100.000 dinara zbog prekoračivanja zakonom predviđenog trajanja reklama , a direktor i urednik te televizije Željko Mitrović, kao odgovorno lice, 260.000 dinara.

Pink se na ovu presudu nije žalio, za razliku od Radio-televizije Srbije, čiji je predmet zbog žalbe završio na Apelacionom sudu, ali je apelacija u martu 2018. godine potvrdila prvostepenu presudu, odbacivši žalbu. Zbog prekršaja članova Zakona o oglašavanju, RTS je kažnjen sa 1,2 miliona dinara, a odgovorno lice sa 120.000 dinara.

Očigledno je da bi sud, kad bi Regulatorno telo za elektronske medije brže pokretalo zahteve za prekršaje, imao veće šanse da ih u zakonom predviđenom roku i reši.

Tekst je nastao u saradnji sa sajtom Istinomer u okviru projekta „Civilno društvo za odgovornu vlast“