Izbacivanje iz novog nacrta Pravilnika REM-a obavezu televizija da petinu njihovog sadržaja čine dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni i kulturno-umetnički programi, u praksi dovodi do toga da će režimski jurišnici sa nacionalnom frekvencijom poput Pinka i Hepija, sada konačno neopterećeni slovima zakona, moći da emituju rijaliti programe čitav dan.
To što oni nazivaju „zabavnim i informativni programom“, a zapravo je konstanta galame, vređanja i šamaranja, presecaće propagandnim programom, koje nazivaju vestima, poput „Dva minuta“ (u narodu od milja prozvanim „Dva minuta Vučića“).
Neki će reći da je svejedno, jer svakako televizije bliske režimu, a takvih je velika većina, nisu ni do sada poštovale pravilnik, radile su šta su htele, a REM ih nije kažnjavao.
Ipak nije, jer nakon ove nove odluke još su manje šanse da neko nekada odgovara za zlo koje je nad građanima Srbije učinjeno. A to je sistemsko nasilje i držanje stranovništva u konstantnom strahu, koje je kanalisano pre svega kroz televizije sa nacionalnom frekvencijom, što nas je na kraju dovelo do toga da živimo u društvu gde se deca ubijaju u školi i pored igrališta.
Slobodan Cvejić nekadašnji član REM-a predlagao je da se rijaliti programi puštaju kasno uveče, od 23 sata, i zdušno je odbijen, a kako je rekao na nedavno održanoj tribini povodom godišnjice majskih tragedija u Novom Sadu, kada je upozorio da će nam se to nasilje kad-tad preliti na ulicu, niko ga nije slušao.
A šta smo mi to naučili nakon godinu dana od majskih tragedija? Ništa.
Društvo je posvađanije nego što je bilo, a deca nam nisu ništa bezbednija nego što su bila godinu pre.
Roditelji poubijane dece, izlešinareni tabloidnim novinarstvom, ostali su usamljeni u borbi da se ovaj užas više nikada nikom ne ponovi.
Vučić i Ana Brnabić su u junu prošle godine rekli da je Zadruga zabranjena, a ona je puštena nakon sat vremena. Nova sezona je tvrde upućeni „istorijska“.
Moratorijum na oružje od dve godine, ukinut je jednim zarezom već nakon pet meseci, dok i dalje ne znamo koliko imamo oružja u ovoj zemlji.
Kao što ne znamo ni šta ćemo sa školama i decom koja u njih idu. Jedino što i dalje odlično radimo je zataškavanje nasilja i ignorisanje problema.
Ovde još može da se desi samo to da rijaliti progami ukinu REM. U nekom udarnom subotnjem terminu, u emisiji kada se narod pita.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.