Ristić je u intervjuu za „Večernje novosti“ rekao da takve prekršaje „nekada novinari čine nesvesno, a ponekad vrlo svesno, i to ne samo tako što otkriju identitet deteta, već daju i druge podatke koji dodatno viktimizuju žrtve i znatno otežavaju njihovu resocijalizaciju“.
Rekao je da nedavne pravosnažne presude nalogodavcima i počiniocima pojedinih napada na novinare ohrabruju kao „nagoveštaj postepenih, ali toliko potrebnih promena“, ali je „još mnogo toga pred svima nama“.
Kazao je i da Ministartsvo osuđuje svaki vid otvorenog ili prikrivenog ugrožavanja bezbednosti novinara i pokušaje ometanja njihovog profesionalnog rada.
„Blagu nadu uliva to što podaci Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije pokazuju da je u prvoj polovini ove godine bilo za 40 odsto manje napada na novinare nego u istom periodu prethodne godine“,
ocenio je Ristić.
Ristić je kazao i da na zahtev Koalicije za slobodu medija za njegovu ostavku gleda kao na jedan od sastavnih segmenata dijaloga unutar medijske zajednice koje je Ministarstvo iniciralo i čemu je posvećeno.
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.