Rojevi novih medija sleću na novac iz budžeta: Uskoro će ih biti više nego novinara

U Požarevcu i Kostolcu postoji barem 15 aktivnih medija sa informativnim programom koji bi mogli da uzmu novac iz budžeta, što kroz projektno sufinansiranje sadržaja od javnog interesa, što kroz neki oblik usluga informisanja. Taj broj je znatno veći ako uzmemo u obzir to što deo njih, osim kao portali, živi i u formi radija, internet radija, novina i televizije.

Da ne bi bilo malo za šezdesetak hiljada ljudi koliko živi u Požarevcu i Kostolcu, samo u poslednjih nekoliko meseci u gradu su iznikla četiri nova medija. Reklo bi se da potreba za informisanjem kod građana nikada nije bila izraženija, da mediji ne uspevaju da je zadovolje i da se stvara potreba za formiranjem novih glasila koja će se usredsrediti na segmente društvenog života koji su zapostavljeni ili koji se nedovoljno objektivno tretiraju u javnosti.

Klasično organizovane redakcije u kojima su radnici zaposleni postoje u svega dve ili tri medijske kuće u gradu. Svi ostali funkcionišu po principu usmenog dogovora i novca na ruke, pa su tekstovi nepotpisani

Zamislite da se pojavi grupa medijskih profesionalaca koja uvidi da je, recimo, informisanje o javnim finansijama, funkcionisanju javne uprave i participaciji građana u donošenju odluka međ pučanstvom na vrlo niskom nivou, i odluči da pokrene takvu vrstu medija koji će prvenstveno edukovati i  informisati u toj oblasti. No, ne mora da bude ni tako komplikovano. Može fokus da bude i u zadovoljavanju kulturnih potreba u najširem smislu, u sportu, životu i problemima manjinskih  zajednica…

To se ne dešava, i građani u Požarevcu mahom dobijaju nove, klonirane stranice, sa sadržajima koji su pre svega okrenuti zadovoljavanju potrebe za samopromocijom lokalnih predstavnika vlasti. Izbor lokalnih tema kojima se mediji bave svodi se uglavnom na manifestacije, dešavanja i pseudodogađaje koji su inicirani od samih funkcionera u lokalnoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama.

Po pravilu, u prvom planu nije suština zbog čega se nešto dešava, već su to sami političari i njihove beznačajne protokolarne govorancije ili verbalne tirade o velikim ulaganjima i još većim planovima i htenjima. Produkt takvog pristupa je to što smo zatrpani istim besmislenim tekstovima i lepim fotografijama lokalnih funkcionera. Ovo poslednje je možda i najbitnije jer političari najčešće zovu telefonom i negoduju kod urednika ako nisu ispali lepo na slici.

Pre ekspanzije internet portala bilo je uobičajeno da čelnici u opštini imaju svoje sveske u koje su sekretarice karbofiksom lepile njihove slike iz novina, da bi se ovi divili sami sebi. Pretpostavljam da je sada sve u nekom folderu na desktopu nesrećnika koji kropuje stranice vesti sa portala.

Novac i u školama

Zašto se ovo dešava i zbog čega dolazi do svojevrsnog rojenja medija? Razlog je prost – da bi se uzeo novac. Od tržišta je slaba vajda, ali zato novca u budžetu ima napretek, ne samo u lokalnoj samoupravi, javnim preduzećima i ustanovama kojima je osnivač grad ili opština već i u raznim organizacijama, pa i školama. Dobro ste pročitali, jer lepe parice mogu da se uzmu za praćenje priredbi, takmičenja i svega ostalog gde bi direktori škola voleli sebe da vide na televiziji, u novinama ili na internet portalima.

Sad, svi koji drugačije rade teško će se ’leba najesti, mada, iskreno govoreći, teško je i ovima koji se bave ovom vrstom marketinških usluga umesto informisanjem. Jednostavno, razlog je to što medija, odnosno ovih koji vrebaju svaku priliku da povuku „odelo“ za rukav i priupitaju „je l’ može jedan intervju sledećeg utorka“ ima previše. Drugi razlog je to što su političari i rukovodioci odavno provalili da dobar marketing ne zavisi samo od obasipanja medija novcem, već zavisi i od neprestanog obećavanja i uslovljavanja da se novac dobije.

Ne čudi kada se pojavi novi medij iz Požarevca, koji za dva meseca postojanja u proseku proizvede jednu vest na svaka tri dana, i prođe na svim konkursima gde je aplicirao za sredstva

Lokalni portal/medij može da nastane i razvija se na nekoliko načina. Objasniću kako izgleda jedan od njih, mada je u suštini to varijacija na temu.

Osoba X napravi Fejsbuk stranicu i počne da objavljuje fotografije rupa po putevima, oštećenih fasada, polomljenih igrališta, razbacanog smeća van kontejnera, i neprestano postavlja pitanja šta rade gradska vlast i nadležne službe.

Te sadržaje deli po lokalnim Fejsbuk grupama, gde ljudi masovno počinju da ispoljavaju nezadovoljstvo i pljuju vlastodršce. Materijala ima napretek i stranica postepeno počinje da stiče popularnost i da dobija sve više sledbenika.

To iritira ove na vlasti koji odluče da pronađu „hejtera“ i stupe s njim u kontakt. Da bi ga „kultivisali“, ohrabruju ga da svoj medij podigne na viši nivo i nude podršku u tome. Preporučuju ljude koji mogu da rade s njim, obećavaju da će dobiti reklame iz par državnih preduzeća, tu i tamo od nekog privatnika, a time i siguran mesečni priliv novca. Sve to dolazi, ali samo ako prestane da objavljuje sadržaje sa negativnom konotacijom po lokalnu vlast.

Posao se uvodi u legalne tokove. Osniva se i registruje medij koji iznenada počinje da izveštava naglašeno navijački za lokalne vlastodršce. One rupe na putevima i polomljena igrališta nestaju. Sivilo svakodnevice zamenjuju vrišteće boje na obrađenim fotografijama. Svako dešavanje na kojima uzimaju učešće ili iza kojih stoje ovi na vlasti još je jedan veliki uspeh propraćen masnim naslovima.

Problem za medij nastaje onda kada se ona početna obećanja uglavnom ne ispunjavaju i omogućava se taman toliko para da se nakon plaćanja svih obaveza preživi uz minimalna ulaganja u opremu i ljude. Na kraju, „hejter“ je dobar i vezan, zavisi od dobre volje ovih na vlasti da mu nešto udele i drži se svesno na ivici, taman sa onoliko novca bez koga bi se čitav posao urušio.

Komisije dele kako im u opštini izrecituju

Koliko su mediji spremni da izveštavaju o temama od javnog interesa pokazuju konkursi za sufinansiranje projekata od javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Većina konkursa u Braničevskom okrugu privodi se kraju, sa izuzetkom Požarevca koji još nije ni pokrenuo proceduru.

Žagubica je okončala raspodelu novca, a čak je šest medija iz Požarevca u toj opštini imalo projekte koji će biti sufinansirani.

Nazivi projekata, ukoliko uopšte tako mogu da se imenuju, ukazuju na njihov naglašeno promotivni karakter.  Tako imamo projekte „Ogledalo Žagubice“, „Žagubica okom televizije“, „Žagubica na dobrom putu“, „Kroz opštinu Žagubica“ ili „Homolje – put tradicije i kulture“, „Homolje – od prirode do tradicije“, „Homljski brend – od domaćina do kupca“.

Zbog čega dolazi do svojevrsnog rojenja medija? Razlog je prost – da bi se uzeo novac. Od tržišta je slaba vajda, ali zato novca u budžetu ima napretek, ne samo u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima već i u školama

Najupečatljiviji naziv projekta je „Informisanje građana opštine Žagubica u funkciji ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja“, što je zapravo naslov konkursa i – ne znači ništa. Međutim, takav projekat vredeo je 70 odsto čitavog budžeta konkursa u ovoj opštini.

Inače, za većinu opština u Braničevskom okrugu karakteristično je da se komisije formiraju po slobodnom izboru funkcionera, pa se godinama dešava da isti ljudi, koji se uglavnom predstavljaju kao članovi UNS-a, sede po komisijama i dele novac kako im ovi iz opštine izrecituju.

„Za neke novca mora biti“, reče mi u poverenju jedan kolega. Možda zbog toga i ne čudi kada se pojavi novi medij iz Požarevca, koji za dva meseca postojanja u proseku proizvede jednu vest na svaka tri dana, i prođe na svim konkursima gde je aplicirao za sredstva.

Pored velikog broja medija sa uslovno informativnim sadržajima, u jednoj manjoj sredini poput Požarevca začuđujuće zvuči da je vrlo teško pronaći novinare. To je barem najveći problem u mediju u kome radim. Klasično organizovane redakcije u kojima su radnici zaposleni postoje u svega dve ili tri medijske kuće u gradu. Svi ostali funkcionišu po principu usmenog dogovora i novca na ruke, pa su tekstovi nepotpisani, čak i oni koji se navode kao istraživački (ali opet sa jakim prizvukom senzacionalizma).

Nije tajna da isti ljudi rade u više od jednog medija i da od toga pojedinac teško može da sastavi jedan minimalac u toku meseca. Takođe, medijski radnici su sve stariji, dok novih, mladih gotovo da i nema.

Kako se stvari odvijaju, uskoro će u Požarevcu biti više medija nego ljudi koji rade u njima, a teško da bi svi zajedno stvorili makar jedan pristojan medij koji zadovoljava potrebe građana.