Zbog otvaranja vrata za ruski državni medij Raša tudej, kojeg je Evropska unija unutar svog prostora ukinula, na Srbiju će se iz Brisela drugačijim očima gledati, misli urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija. Ekonomske sankcije koje se uvode ruskim kompanijama možda deluju važnije, kaže on, ali važni su i mediji.
„Naročito mediji u rukama ruske države su ozbiljno oružje koje ruska država već poslednjih deset godina koristila u nekoj vrsti propagande prema određenim državama u Evropi“, kaže Todorović Štiplija.
Iako stiže i kod nas, to ozbiljno oružje nas ne udaljava od Evropske unije, objašnjava ministaka evrointegracija Tanja Miščević. Kod usaglašavanja sa spoljnom politikom Unije bitan je, kaže ona, procenat.
„Procenat koji je činjenica da nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, ali smo i obratili pažnju na činjenicu da je tu jedino nazadovanje u godišnjem izveštaju u kojem nam se do sada nije događalo. I da tu činjenicu, u ovom momentu, ne možemo unaprediti u onoj meri da taj procenat naglo skoči“, ističe Miščević.
Ali, trebalo bi da obratimo pažnju i na to šta puštamo u naš medijski prostor, vrlo oštro podećaju iz Brisela.
„Dela govore glasnije od reči. Povratak ruske propagande na velika vrata u Srbiju, u vidu početka rada ‘Raša tudeja’, suprotan je posvećenosti Srbije da uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom. Zemlja koja je ozbiljan kandidat za članstvo u EU ne treba da bude centar za širenje dezinformacija Kremlja“, ocenjuje izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik.
Kakve će se informacije širiti, za sada može samo da se naslućuje. Buduća glavna urednica srpske verzije Raša tudej Jelena Milinčić svoj stav o ratu u Ukrajini pokazala je javnosti na početku tog sukoba.
„Godinama provociraju jednu od najmoćnijih zemalja na svetu, ne poštujući dogovore, narušavajući obećanja. I sada su iznenađeni? Došao je trenutak da (Rusi) kažu dosta. I, da, boli. Rusija pokušava da zaustavi NATO i njihovu imperijalističku nadobudnost“, rekla je Jelena Milinčić 27. februara 2022.
Srbija je, međutim, odavno zemlja u kojoj su dobrodošle informacije iz Kremlja, utisak je programskog direktora Demostata Zorana Panovića.
„Ima tu situacija paradoksalnih. Na primer, mnogi Rusi koji dolaze u Srbiju i koje viđate po Srbiji su mnogo manje, ili su protiv Putina u odnosu na mnoge građane Srbije ili političke snage u Srbiji koje su proruske“, kaže Panović.
I ta paradoksalna ljubav prema Rusiji neće mnogo uticati na naš odnos sa Zapadom, siguran je Panović. Trenutno im je, kaže on, mnogo bitnije Kosovo nego Rusija.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.