RTS i RTV dužni da omoguće građanima da utiču na njihov program

Novinarka Maja Divac iz Produkcijske grupe Mreža ističe da Programski savet treba da dobije veće ingerencije, kao i da radi efikasnije.

Ona ukazuje na to da je i bez promene zakona moguće odmah uspostaviti mehanizam za sprovođenje preporuka Programskog saveta u komunikaciji sa građanima. Komunikacija se sada odvija prvenstveno na javnim raspravama, koje se, prema zakonu, održavaju jednom godišnje (mada su prošle godine, kada je RTS u pitanju, u novembru održane tri).

Pošto se završe javne rasprave, PS formuliše preporuke i prosleđuje ih Upravnom odboru i generalnom direktoru RTS-a, ali ne postoji nikakav mehanizam koji njih može da natera da te preporuke i usvoje.

Divac: Javni servis mora stalno da komunicira sa građanima

„Javni medijski servisi moraju da unaprede komunikaciju sa građanima i ona mora da bude otvorena, stalna, dinamična, aktivna. Savet Evrope čak preporučuje da javni servisi imaju mehanizam za brze odgovore gledaocima i slušaocima na njihove primedbe. Za to mora da postoji služba koja odmah na to reaguje“, ističe Maja Divac.

Zasad, građani mogu da se mejlom obrate sa predlozima, ali je na sajtu javnih servisa nemoguće videti šta to oni predlažu niti kakva je sudbina inicijativa građana.

Maja Divac se zalaže i za uvođenje institucije ombudsmana, odnosno zaštitnika gledalaca i slušalaca, po ugledu na mnoge evropske zemlje, među kojima su i neke u regionu.

[povezaneprice]

„Neki ombudsmani imaju jednom nedeljno svoje emisije, i to je odličan način da publika komunicira sa urednicima i novinarima, koji obično u tim emisijama gostuju. Na taj način publika dosta nauči o funkcionisanju medija, jer bolje vidi kako se prave prilozi ili emisije“, kaže Maja Divac.

Jovanka Todorović, članica Programskog saveta RTS-a, kaže da je na debati čula konstruktivan predlog da se uspostavi interni mehanizam, neko telo koje će pratiti sprovođenje onoga što Savet predloži Upravnom odboru i generalnom direktoru.

Ona ističe da ima dosta predloga i na samom Savetu, kao i sa javnih rasprava: od toga kako da se RTS modernizuje, kako da pronađe svoje mesto u svetu društvenih mreža i onlajn medija, kao i kako da vrati mlađu publiku.

„Istraživanja govore da javni servis najviše slušaju i gledaju stariji građani. Mi treba da nađemo način da privučemo nove generacije koje često i nemaju televiziju niti radio, jer su potpuno prešli na internet i nove načine informisanja“, podseća Jovanka Todorović.

Grujić: Do Strazbura zbog izbora članova REM-a

O tome kako unaprediti izbor članova Saveta REM-a govorio je Ivan Grujić iz Edukacionog centra Leskovac. On je svestan da se već godinama tokom procedure za izbor novih članova ne poštuje zakon i podseća da kandidati koji dolaze iz civilnog sektora, različitih društvenih grupa i udruženja nisu prolazili ako nisu po volji skupštinske većine.

„Mi smo pre godinu i po pokrenuli upravni spor protiv Narodne skupštine i tražimo sudsku zaštitu zbog kršenja zakona. Mislimo da poslanici treba da znaju da krše zakon“, kaže Grujić.

On ukazuje na to da nema mnogo prostora za poboljšanje zakona, koji je dobar, tako da je sudska zaštita jedino što je preostalo kada se on krši.

„Ma koliko sudovi bili kontrolisani – ipak se zbog takvih kršenja zakona može ići i do Evropskog suda pravde u Strazburu“, upozorava Grujić i dodaje da „koliko god se zalagali za evolutivnu promenu određenih institucija, definitivno je to neizvodljivo u slučaju Saveta REM-a“.

Debata „Programski savet i uticaj građana na javne medijske servise“ jedna je od aktivnosti projekta „Uticaj građana na javno informisanje“ koji Odbor za ljudska prava Niš vodi uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Njihov cilj je unapređenje pravnog okvira za konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa i za izbor članova upravljačkih tela medijskih javnih servisa i (samo)regulatornih tela za medije.

Preporuke s ovakvih skupova će kroz javno zagovaranje doprineti novoj medijskoj strategiji i zakonodavstvu.