RTS ni po čijem ukusu

Sam Javni servis, koji bi trebalo da je u službi građana, odabrao je strategiju marginalizovanja neočekivanih protesta koji su otpočeli nakon što je Vučić trijumfovao na izborima za predsednika Srbije 2. aprila. U kojoj je meri revolt dela javnosti opravdan, Radio Slobodna Evropa je utvrđivao i računanjem minutaže koju su ti protesti dobijali u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, Dnevniku 2.

Slike hiljada demonstranata tokom protestnih šetnji ulicama Beograda našle su se i u svetskim medijima poput BBC-a, Rojtersa, AP-a. Ipak taj događaj za Radio televiziju Srbije, ispred čije zgrade se svake večeri demonstranti zadrže tokom protestne šetnje, nije jedna od vesti dana, ne plasira se u udarnim minutima Dnevnika 2, niti mu se posvećuje bitnija analitička pažnja.

„Mislim da ne možemo biti zadovoljni time kako RTS izveštava o onome što se dešava na ulicama Beograda i drugih gradova, ni po količini, ni po sadržaju, ni po mestu koje ti događaji dobijaju u emisijama, ali to nije ništa novo“, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

Izveštaji sa protesta tokom kojih su blokirani delovi centra grada u drugom Dnevniku RTS-a uglavnom se mere sekundama. Primera radi, 7. aprila je u dvadesetom minutu Dnevnika emitovan izveštaj od 49 sekundi, 9. aprila u četrnaestom minutu protestu je bilo posvećeno 52 sekunde, a 10. i 11. aprila po 48 sekundi u šesnaestom, odnosno sedamnaestom minutu Dnevnika.

Nešto duži izveštaji zabeleženi su 5. i 6. aprila od 2,45 minuta, odnosno minut i 36 sekundi, a emitovani su u devetom, odnosno osmom minutu informativne emisije, ali su sadržavali i reakcije na protest.

I dok recimo BBC 14. aprila uz snimke demonstracija koje se odvijaju pod nazivom „Protesti protiv diktature“ i poruke demonstranata daje i analizu sa sagovornikom iz Beograda o tome zašto toliko ljudi protestuje, Javni servis u Beogradu u centralnim vestima pruža samo šture informacije o održavanju protesta uz video snimak demonstracija sa izjavom uglavnom jednog demonstranta.

Javni servis, ovim protestima u svojoj centralnoj informativnoj emisiji nije posvetio ni jednu analizu kako bi detaljnije svojoj publici objasnio razloge na koje se pozivaju demonstranti, koji su otpočeli proteste nakon što je aktuelni premijer Aleksandar Vučić odneo ubedljivu pobedu na izborima za predsednika Srbije sa 55,08 odsto izašlih birača ili 2.012.788 glasova prema poslednjim podacima Republičke izborne komisije, koji još uvek nisu konačni zbog ponavljanja izbora na tri biračka mesta.

Profesor Veljanovski podvlači da se RTS na sličan način ponaša već duže vremena.

„I stoga bi se moglo zaključiti da RTS-u nije najvažnije da po profesionalnim i etičkim standardima izveštava o ovim događajima nego da im je ipak pre svega važno šta će vlast o tome da kaže i šta vlast o tome misli“, kaže Veljanovski.

Odnos prema svakodnevici koji bi se i tako mogao opisati iznedrio je apsurdne situacije, poput one od 12. 13. i 16. aprila kada su izveštaji o protestu emitovani u drugoj polovini Dnevnika 2, dok je za rekaciju izabranog predsednika Aleksandra Vučića na te proteste pronađeno mesto u prvoj polovini emisije.

Studentski i građanski protesti su se našli među vestima dana samo 8. aprila kada su se nezadovoljni građani priključili protestu pripadnika policije i vojske tokom koga je više sati bio blokiran centar grada i Brankov most koji vodi u Novi Beograd i gde je prema procenama izveštača bilo prisutno više od deset hiljada ljudi.

Izveštaj tog dana traje minut i 33 sekunde a emitovan je u šesnaestom minutu Dnevnika 2. Nakon toga usledile su reakcije Ministarstva odbrane i premijera Vučića na proteste. A u svojoj informativnoj emisiji od 13 sati u vreme održavanja protesta RTS nije preneo ni informaciju da je saobraćaj u centru glavnog grada Srbije većim delom u blokadi.

Već u prvim danima protesta studenti, koji čine većinu demonstranata, među zahtevima su istakli i smenu urednika RTS-a zbog „režimskog izveštavanja i neravnomerne zastupljenosti (predsedničkih) kandidata“. U usaglašenim zahtevima studenata traži se i sloboda medija – smena odgovornih urednika RTS-a i RTV-a (Radio televizije Vojvodine) i oštro sankcionisanje urednika svih medija koji krše medijske zakone i Kodeks novinara Srbije.

Uvereni da brane slobodu izražavanja u vreme emitovanja drugog Dnevnika od pola osam ispred zgrade RTS-a u Takovskoj ulici demonstranti skandiraju i „hoćemo uživo“. Teško da je i jedan od njih mogao očekivati da će se zahtevima za smenu rukovodstva RTS-a pridružiti i ministar za rad Aleksandar Vulin, koji je u ponedeljak najavio da će na sednici Vlade zatražiti tu smenu sa obrazloženjem da Javni servis ne izveštava objektivno o protestima u Beogradu i Srbiji.

„Ako je sto ljudi, onda je sto ljudi, a ne hiljadu i da o tome postoji televizijski prilog od tri minuta“, rekao je Vulin, koji je u javnosti poznat po medijskim manirima sličnim Vučićevim, ispunjenim verbalnim napadima i olakim optužbama protivnika.

Upitan šta misli o ovom zahtevu svog bliskog saradnika premijer Vučić je uz osmeh primetio da se povećava broj onih koji zahtevaju smenu rukovodstva RTS-a.

„Ali sam se nasmejao pošto su mi poslali da kada to traži ministar Vulin da je onda to valjda diktatorski zahtev, a kad neki drugi traže onda je to demokratski zahtev. Postoje institucije koje donose odluke o tome. A da li sam uvek bio srećan ili da li sam danas srećan onim što radi RTS – nisam, ali je možda to za demokratiju dobro“, rekao je Vučić u ponedeljak nakon što se u vreme uskršnjih praznika u zgradi Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve u Beogradu susreo sa patrijarhom Irineje.

Ipak je, kako su preneli mediji, rekao da je uočljivo da RTS pravi petominutni prilog kad neko skupi 60 ljudi, a nema vesti kad neko drugi skupi 600 ljudi.

RTS se, izgleda, našao pod dvostrukim pritiskom?

„Naravno da se i RTS i Radio televizija Vojvodine nalaze pod dvostrukim pritiskom, ali taj pritisak je potpuno razumljiv ako neko misli da radi u javnom servisu“, kaže profesor Rade Veljanovski.

„Potpuno su u pravu oni koji smatraju da RTS nedovoljno dobro izveštava i da je veoma loše odradio posao u predizbornoj kampanji. RTS nije državna radio televizija a naša se vlast nažalost prema RTS-u odnosi kao prema državnoj radio televiziji. Nažalost tako se odnosi i rukovodstvo te radio televizije. Javni servis je nešto sasvim drugo“, navodi Veljanovski.

Generalni direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević povodom kritika koje stižu na račun javnog servisa, samo je kratko izjavio da ga raduje što su svi ljuti na RTS. Ni Bujošević, ni glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Nenad Lj. Stefanović, kao ni predsednik Upravnog odbora RTS-a Vladimir Vuletić nisu bili dostupni za komentar.

Recimo da su članovi Sindikata „Nezavisnost“ Javne medijske ustanove RTS oglasili saopštenjem u kome su ukazali na „sraman“ način izveštavanja Televizije Beograd o studentskim i građanskim protestima i zahtevali ostavku glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS Nenada Lj. Stefanovića i smenu odgovornog urednika Beogradskog programa Saše Barbulovića.

Javni servis se finansira taksom za javni medijski servis koju plaćaju građani u iznosu od 150 dinara što je oko 1,20 evra a izmenama Zakona o javnim medijskim servisima predviđeno je i da se javni medijski servisi u 2017. godini finansiraju sa četiri milijarde dinara iz budžeta.

Predsednik Upravnog odbora RTS-a Vladimir Vuletić je u tekstu „Zašto ne podržavam protest“ kada je reč o RTS-u naveo da je ova kuća očuvala nezavisnost. Vuletić je napisao da demonstrantima nisu rekli da je „osnovni preduslov za uređivačku nezavisnost javnog medijskog servisa da ne zavisi od novca iz budžeta. Mnogi od onih koji danas usmeravaju proteste pre samo tri meseca su sa skupštinske govornice tražili ukidanje TV pretplate.“

Da ljudi iz vlasti nisu zadovoljni radom RTS-a nisu krili ni pre ovih protesta. Tako je premijer Aleksandar Vučić u avgustu prošle godine kritikujući rad javnog servisa rekao „ja na RTS ne idem već četiri do pet meseci i neću ni da idem.“ Može li sada vlast da iskoristi nezadovoljstvo građana izveštavanjem RTS-a o protestu kako bi na čelo javnog servisa dovela garnituru koja bi bila potpuno po njenoj meri?

Apsolutno postoji takva opasnost, kaže profesor Veljanovski.

„Postoji takva opasnost ako bi vlast izvršila pritisak a vlast taj pritisak može da realizuje, građani teško da mogu da ostvare svoj pritisak i ostvare zahtev da se postavi jedno profesionalno rukovodstvo koje će RTS-om da rukovodi kao javnim servisom. Dakle, može se dogoditi da dobijemo još lošije rukovodstvo u RTS-u i da ono još manje uvažava javni interes i da još manje ostvaruje funkcije javnog servisa. To bi naravno tu kuću dovelo do dna“, navodi Veljanovski.

RTS-ovo trenutno laviranje između političkih i pritisaka dela javnosti moglo bi se shvatiti i kao taktički potez kojim bi se objasnilo držanje čelnih ljudi ove kuće, ali ne i razlozi zbog kojih su spremni da sopstvenoj publici uskraćuju informacije.