RTS „panamski“ papiri

Na primer, da skrati pismo predsednika države ili da prilogom u Dnevniku naruši autoritet Partije i ugrozi njenu vodeću ulogu u društvu.

Takav zanatski podvig bio bi ravan, u današnjim prilikama, propitivanju predsednika o vezama s navijačima ili objavljivanju istine o rušenju Savamale u udarnom Dnevniku.

Ali, avaj, nema više takvih novinara i njihovih epskih podviga. Direktor bi danas (odnosno, ovih dana) mogao da zglajzne jedino zbog voditeljki/voditelja i s njima povezanim nečuvenim finansijskim mućkama.

Čudnih li vremena, čudnih li običaja.

S visokom dozom stida i nelagode prisustvujemo završnoj fazi pretvaranja nekadašnjeg Medijskog javnog servisa evropske Srbije u provincijsku kaljugu u kojoj se zajedno s milionima dinara/evra valjaju i neki od moćnih medijskih aktera ali i razne rijaliti zvezde u pokušaju.

Tuča je izbila, takoreći, u idiličnom okruženju familije. Naslućivalo se, istina, da se u „tv Bastilji“ krčka i da je samo pitanje vremena kad će pomije početi da cure u javnost.

U zavisnosti od ugla posmatranja svako ima svoju verziju razloga zašto je baš sad izabran trenutak da se na konopac javno obesi prljav veš.

Uglavnom, neprijatan miris širi se niz Takovsku, a i šire.

Nisu u pitanju samo „milioni, kamioni, avioni, cilioni“… Otkriveni (namerno dostavljeni, slučajno procureli ili novinarskim umećem otkriveni) RTS-ovi „panamski“ papiri i polemika između zvaničnika Radio televizije Srbije, koja se povodom njih otvorila, otkrila je svu prljavštinu onoga ono što je moglo da se nasluti dok se gleda i sluša taj tv kanal.

Budžeti za nepostojeće emisije, astronomski honorari, novčano favorizovanje i idealizovanje voditeljskih „zvezda“ iz rijaliti programa, sukobi interesa, nespretno prikriveno i moralno upitno javno-privatno partnerstvo sa zaposlenima, korupcija, rasipništvo isključivo briga o ličnim interesima… samo su deo poslovno-uređivačkog modela koji je Medijski javni servis evropske Srbije pretvorio u kanal za glorifikovanje kulturološkog obrasca ruralne, blatnjave Srbije i promovisanje niskih strasti malograđanštine.

„Svadba iz mog kraja“, „Moja dedovina“, „Na večeri kod“, „Ja volim Srbiju“, „Novogodišnji program“,“Stigni me ako znaš“, „Slagalica“… samo su neki od formata kojima Javni servis povlađuje sveopštoj zatucanosti građana i primitivizaciji javnog mnjenja. To je bljutava mešavina kvizova i rijalitija kao nespretan odgovor Javnog servisa na razne „svadbe“, „zadruge“ i „kafane“ komercijalnih televizija.

Za razliku od Javnog servisa, privatni tv kanali ne izdržavaju se od tv pretplate pa mogu, makar i nakaradno, da pravdaju favorizovanje razgolićenog primitivizma u svojim programima. Teza koju čelnici RTS koriste ovih dana u svoju odbranu – da su njihovi rijalitiji/kvizovi „emisije“ sa najvećim šerom – pokazuje da oni, ili se prave, ili zaista ne razumeju kakav uticaj ti „formati“ imaju na srpsko društvo.

Pokušaji „pranja“ čelnih ljudi Javnog servisa potvrđuju da oni ne shvataju veličinu zagađenja koju emituju u javni prostor. Nema tu ni edukacije, ni kompetitivnosti, a ni zabave.

Javni servis odavno ne može da se pohvali imenima novinara koji u esnafu ostavljaju neizbrisiv trag (kao Veroslava Tadić, Gordana Suša, Nenad Ristić, Branka Mihajlović, Mihajlo Erić, Goran Milić, Dušan Bogdanović, Milica Lučić-Čavić, Mihajlo Kovač, Vlada Mareš…).

Ima li direktor Javnog servisa danas takvog novinara zbog čijeg bi priloga ili emisije mogao da zglajzne? Gotovo da postoji opšta saglasnost da nema.

Ali zato umesto novinara, Javni servis neguje, favorizuje i glorifikuje voditelje od kojih, po ugledu na komercijalne televizije, pokušava da pravi zvezde kakve se viđaju na estradi. Gledajući pojedine rijaliti kvizove i novogodišnje programe (dve-tri godine unazad) mogao bi se steći utisak da je san mnogih voditeljki RTS-a da postanu lice sa naslovne strane tabloida ili junakinja paparazzo lova.

Papir koji je ovih dana iscurio iz Takovske 10 po svemu je skandalozan. Najpre, meren društvenim aršinima, ma koliko se čelnici Javnog servisa trudili da minimiziraju njegov pogubni uticaj.

On, nažalost, pokazuje da se Javni servis pretvorio u žuti medij, podvrstu razgolićenog, karamelizovanog tabloida za gledanje na kome insistiraju čelni ljudi zarad velikog šera.

To žutilo ne dolazi od političke boje, RTS odavno nije „žut“, ali je zato žut njegov uređivački koncept i orijentacija.

Taj koncept obojile su okolnosti (kakva država, takav Javni servis) ali i čelni ljudi Javnog servisa koji su pristali na takvo krečenje. Ta transformacija možda se najbolje odslikava na imenu tog tv kanala.

Iz nekadašnjeg naziva Medijski javni servis evropske Srbije nije slučajno nestala reč „evropski“.

Kakva Srbija, takva i njena medijska javna kuća.