U svim prilozima u kojima se predsednik pominje, u ukupnom trajanju od dva sata i devet minuta, u skoro 95 odsto slučajeva on je pozitivno predstavljen, dok je neutralno, činjenično izveštavanje, onakvo kakvo bi najčešće trebalo da bude, gotovo je izostalo.
Analiza je podsetila da je u istom periodu prošle godine, tokom trajanja vanrednog stanja, Vučić na javnom servisu kritikovan čitavih 13 sekundi, o čemu je Danas pisao, a jedini kritički nastrojen prilog ticao se izjave crnogorskog premijera koji je govorio o vakcinama.
– Ispostavilo se da predsednika Srbije može da kritikuje samo strani državljanin, i da nije bilo tog jednog priloga, i prošle godine bi kritika Vučića potpuno izostala. Prošle godine su u to vreme trajali pregovori o izborima, pa je Vučić kroz promociju tako stavljen u prvi plan. Sadašnja slika pokazuje da je predizborna kampanja de facto počela, kaže za Danas Zoran Gavrilović, glavni sociolog BIRODI-ja.
On napominje da je prošle godine u izveštavanju RTS-a ipak dominirao neutralni ton, dok se ove godine većina vesti svela na promociju i pohvale prvog čoveka države i vladajuće stranke, koji je ubedljivo najdominantnije predstavljen akter, dok se, zbog jake personifikacije politike, stranke gotovo gube, uključujući tu i onu na vlasti, a daleko niže se kotiraju i svi drugi visoki funkcioneri.
– S jedne strane, novinari RTS-a su se pretvorili u „držače mikrofona“, Vučiću se poturi mikrofon i tako mu se omogući da se hvali i promoviše. Drugo, biraju se takvi sagovornici da Vučić nikada nije predmet nikakve kritike i analize ili ukazivanja da bilo šta loše radi. Zato on dobija niske negativne sekunde, u ovom slučaju za mesec i po dana nula sekundi. Međutim, bitna razlika je da je prošle godine, od ukupno dva sata i dva minuta, u dve trećine slučajeva Vučić predstavljen neutralno, dok se ove godine u 94,2 odsto priloga o njemu govorilo pohvalno, objašnjava Gavrilović.
On dodaje da je i u ODIR-ovom izveštaju naglašeno da je Vučić nedozvoljeno pomagao svojoj stranci u predizbornoj kampanji, tako što je spajao državnu i partijsku funkciju.
Omogućavanje promocije vladajućoj stranci, ignorisanje postojanja opozicije kao i nedovoljno bavljenje kritikom i aferama na RTS-u su jasan pokazatelj da ta medijska kuća nije javni servis građana, smatra Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
– RTS nije servis građana, oni su glasnogovornici vlasti i način na koji to rade je skandalozan. Novinari RTS-a najčešće samo puštaju da akteri sami sebe interpretiraju, bez ikakvog preispitivanja i dovođenje u pitanje toga što govori. Teško se to može uopšte nazivati javnim servisom, osim ukoliko ono što je javno ne izjednačite sa nekoliko ljudi u državi, navodi Pavićević za Danas.
Kako dodaje, vlast je u stalnoj predizbornoj kampanji, pa u tom kontekstu izborni uslovi nikako ne mogu da budu ravnopravni.
– Ako se u predizbornu kampanju računa period od raspisivanja do samih izbora, to je jedna stvar. Međutim, opšti problem je to što je vlast u konstantnoj kampanji, sve što rade, svi njihovi potezi i nastupi usmereni su na tu vrstu promocije. Zato izbori, ako ih bude i ako bude opozicije na njima, sigurno neće biti fer, zaključuje Pavićević i napominje da ne vidi stabilno rešenje, dokle god je SNS na vlasti.
– Oni će nastaviti to da rade, možda će biti malo veće i prometnije prisustvo opozicije u medijima, ali i dalje kontrolisano, po meri i volji gospodara, onoliko koliko njima odgovara. Ali i dalje tu sigurno neće biti tema koje će sami novinari RTS-a otvoriti, da se razgovara o nekoj aferi ili da bar neko od predstavnika opozicije dođe u studio, što se inače tretira kao politički napad. Do tada neće biti uslova za neke promene, da novinari mogu da rade svoj posao kako misle da treba, navodi Pavićević.
Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Tamara Filipović, ocenjuje za Danas da autonomija i uređivačka nezavisnost javnog servisa, koji su zagarantovani medijskim zakonima i Statutom RTS, nikada u praksi nisu zaista zaživeli.
– Već duži niz godina stručna javnost, ali i građani ističu da javni medijski servisi nisu u dovoljnoj meri u funkciji građana i to se pre svega odnosi na informativni program, a da se izveštavanje svodi na prenošenje informacija bez kritičkog sagledavanja pojedinih tema. Zakonom o javnim medijskim servisima i Statutom RTS-a obezbeđena je institucionalna autonomija i udređivačka nezavisnost, ali toga u praksi gotovo da nikada nije ni bilo. Takođe, predstavnici opozicije vide kao jednu od osnovnih prepreka u poštenom izbornom sistemu, zatvorenost javnih servisa za kritičke glasove. Ovo što je BIRODI u svom monitoringu zabeležio ne čudi nas. Najžalosnije je to što se čini da na novinare niko više ni ne vrši pritisak već da je stepen samocenzure toliko visok da oni sami tačno znaju šta smeju, a šta ne smeju da objave, napominje Filipović i dodaje da ista zapažanja potvrđuju i NUNS-ova redovna godišnja istraživanja „Indikatori za nivo slobode medija i bezbednost novinara“, ali i analize koje je radila Novosadska novinarska škola.
Filipović dodaje i da prva brana nezavisnosti javnih medijskih servisa treba da bude nezavisno Regulatorno telo za elektronske medije, što kod nas nije slučaj.
– Ni to telo nije nezavisno niti funkcionalno u onoj meri koja bi obezbedila nesmetano sprovođenje utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga, unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija. Ne može se očekivati ni da ćemo imati mnogo bolji javni medijski servis nego što je on trenutno, uverena je Tamara Filipović.
Pravljenje sveca
Da je predizborna kampanja počela, pokazuju i rezultati monitoringa ostalih televizija sa nacionalnom frekvencijom, kao i programi privatnih provladinih medija.
– U promociji Vučića prednjači, kao i do sada TV Pink, gde je predsednik bio glavna tema u osam sati, 45 minuta i 29 sekundi, od čega je 92,5 odsto bilo pozitivno predstavljen. Više od 50 odsto pozitivnog vremena dobio je i na ostalim nacionalnim televizijama. Na medijskoj sceni zapravo imamo pet televizija sa nacionalnom rasprostranjenošću koje promovišu predsednika i samo čitaju saopštenja ili drže mikrofon njemu samom ili onima koji ga hvale, do te mere da od njega prave sveca koji hoda Srbijom. Osim javnog servisa, tu su Pink i Hepi, kao i dve televizije, B92 i Prva, čiji je suvlasnik čovek koji je član vrha SNS. Privatne televizije, iako imaju pravo da nekoga favorizuju, nemaju pravo da svojim izveštavanjem krše Zakon o elektronskim medijima. U članu 42 se od emitera zahteva da ponude slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje. Imaju pravo da se nekim temama bave više ili manje, ali nemaju pravo da izveštavaju neistinito, jasan je Gavrilović.
Neke opozicione stranke i ne postoje za RTS
Birodijev nadzor programa pokazao je i da se situacija sa zastupljenošću opozicije na javnom servisu nije značajno promenila u odnosu na prošlu godinu, ali se i te male promene kreću u lošem pravcu.
Tokom nadgledanih mesec i po, ni jedan jedini put u Dnevniku 2 nisu pomenute stranke: Nova Srbija, Nova stranka, Ne davimo Beograd, PSG, POKS, Narodna stranka i Dveri, DJB, Zavetnici, ali ni „prijateljski“ SRS. To svakako potvrđuje tezu da stranke gube na značaju u izveštavanju nacionalnih medija, a da se više pažnje poklanja pojedinačnim akterima, pa se često i o vladajućoj SNS ne može čuti mnogo vesti, dok se „Dragan Đilas“ poistovećuje sa celom opozicijom.
Prošle godine, opozicija generalno pominjana je u devet sekundi, i to u negativnom kontekstu. Stranka slobode i pravde pominjana je 33 sekunde, isto toliko i Zoran Lutovac, a 23 sekunde Borko Stefanović. Pokret slobodnih građana pomenut je u pet, a pokret 1 od 5 miliona u dve sekunde. Po minut i 42 sekunde bile su posvećene Vuku Jeremiću i Sergeju Trifunoviću, a sadržaj je 100 odsto bio negativan.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.