Koliko je direktora programa dozvoljeno da bude u Radio-televiziji Vojvodine? Odgovor na ovo pitanje u RTV, očito, daju u zavisnosti od prilike: „Može biti samo jedan!“ – kad je potrebno da se Slobodan Arežina proglasi tehnološkim viškom; „Broj nije limitiran ni zakonom, ni aktima RTV“ – kad se ulaže žalba na presudu koja ide Arežini u korist. Zabavno je to što se RTV u obe prilike poziva – na sopstveni Statut.
U žalbi na presudu Osnovnog suda u Novom Sadu, kojom je RTV-u naloženo da Slobodana Arežinu (po drugi put) vrati na posao direktora programa, pokrajinski javni servis, uz druge razloge za osporavanje presude, navodi i da „ni zakonom, ni aktima tužene (RTV) nije limitiran broj izvršilaca na poslovima direktora programa“.
Prvi deo jeste tačan, dok je drugi deo rečenice – pa, prilično sporan.
U žalbi, u koju je Cenzolovka imala uvid a koja je podneta Apelacionom sudu u poslednji čas, 27. juna, RTV navodi da se u Zakonu o javnim medijskim servisima, u članu 23, koji propisuje ovlašćenja generalnog direktora javnog servisa, na dva mesta (tačke 4 i 9) funkcija direktora programa pominje u množini.
„Dakle, Zakon o javnim medijskim servisima polazi od pretpostavke da postoji više direktora programa, te nijednom odredbom ne limitira taj broj na jednog izvršioca, kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud“, stoji u žalbi, a odmah zatim i ovo:
„Pored toga, ni Statut tuženog ne limitira broj direktora programa na jednog izvršioca, niti tako nešto čini Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji kod tuženog. Naprotiv, Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji tuženog ne predviđa broj izvršilaca ni za jedan posao (radno mesto) naveden u sistematizaciji, pa samim tim ni za direktora programa.“
Statut RTV, tvrde u ovoj kući, ne propisuje, dakle, da funkciju direktora programa može da obavlja samo jedna osoba. U tom aktu, međutim, stvari stoje malo drugačije (boldovane delove označila je redakcija).
[povezaneprice]Tako, u članu 21, koji propisuje nadležnosti Upravnog odbora, stoji da UO „imenuje i razrešava glavne i odgovorne urednike i direktora programa…“
Potom, u članu 25, koji propisuje ovlašćenja generalnog direktora, piše da generalni direktor „izrađuje i predlaže, zajedno sa glavnim i odgovornim urednicima i direktorom programa i urednicima organizacionih celina…“
Generalni direktor, takođe, „predlaže Upravnom odboru imenovanje i razrešenje glavnih i odgovornih urednika, kao i direktora programa“.
Naposletku, a dok član 33 govori o imenovanju glavnih i odgovornih urednika (dakle, u množini), član 35 počinje ovako: „Direktora programa, koji se u smislu zakona smatra direktorom medija, u skladu sa zakonom i ovim statutom imenuje na period od četiri godine Upravni odbor na predlog generalnog direktora nakon sprovedenog javnog konkursa…“
A upravo se na pomenuti član 35 pozvao generalni direktor RTV Miodrag Koprivica u rešenju od 24. januara ove godine, kojim se, na osnovu Pravilnika o kriterijumima koji se primenjuju prilikom utvrđivanje viška zaposlenih u JMU RTV, utvrđuje „prestanak potrebe za radom Slobodana Arežine na poslu direktora programa, zbog tehnoloških promena“.
Obrazlažući zašto je, hej, neizvodljivo da posao direktora programa obavljaju istovremeno Slobodan Arežina, sveže vraćen na to mesto pravosnažnom presudom, i Sonja Kokotović Zečević, koja taj posao obavlja od maja 2017, Koprivica konstatuje da takva situacija „funkcionalno nije moguća“, a potom poentira:
„Ovo je nametnulo potrebu promene tehnologije istovremenog obavljanja posla direktora programa od strane dva izvršioca uzrokovanu izvršenjem presude, na način da ovaj posao obavlja samo jedan izvršilac. Ovo posebno imajući u vidu i to da čl. 35 važećeg Statuta poslodavca označava direktora u jednini, što tumačenjem ove odredbe nedvosmisleno proizilazi da posao direktora programa obavlja jedan izvršilac, a ne više njih.“
Jedan izvršilac. A ne više njih. Ali, takvo tumačenje dominiralo je još u januaru…
Kad je pak reč o Pravilniku i organizaciji i sistematizaciji poslova JMU Radio-televizija Vojvodine iz 2015, u njemu se zaista ne predviđa broj izvršilaca ni za jedno radno mesto. Istina je, takođe, i da se pozicije u sistematizaciji pominju u jednini, poput generalnog direktora, glavnog i odgovornog urednika medija u okviru RTV, direktora programa i ostalo, ali, po logici RTV, to bi značilo da u toj kući nije nemoguće da se uskoro pojavi još jedan direktor produkcije ili tehnike, kao i dodatni glavni i odgovorni urednik Prvog programa. I još jedan generalni direktor, što da ne!
RTV: MESTO DIREKTORA PROGRAMA NIJE FUNKCIJA
RTV osporava deo prvostepene presude u kojoj je utvrđeno da je posao direktora programa funkcija i time predviđena na određeno vreme, te da se zbog toga na Arežinu i Kokotović Zečević nije mogao primeniti Pravilnik o kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih, koji je RTV doneo 29. decembra, kada je Arežina formalno vraćen na mesto s kojeg je smenjen u maju 2016. godine.
Takođe, RTV u žalbi navodi da prvostepena presuda „unosi u pravni promet veoma opasnu i nezakonitu praksu po kojoj bi presude iz sudskih postupaka imale dejstvo i prema licima na koja se ne odnose, odnosno koja nisu bila stranke u tom postupku“. Ovde se misli na aktuelnu direktorku programa Sonju Kokotović Zečević, budući da je sudija Vesna Dušić u svojoj presudi napisala da je pravosnažna presuda Apelacionog suda iz novembra 2017, kojom je poništena odluka o smeni Arežine, nalagala „vraćanje u pređašnje stanje“, što bi za posledicu imalo i smenjivanje Sonje Kokotović Zečević.
„Vraćanje u pređašnje stanje“, stoji u presudi sudije Dušić, „u konkretnom slučaju znači i uklanjanje svih posledica koje su nezakonite odluke tužene proizvele“. „Jedna od tih posledica svakako je imenovanje novog direktora programa, jer da nije bilo nezakonitog razrešenja tužioca sa funkcije direktora programa, ne bi bilo ni potrebe za raspisivanjem javnog konkursa za imenovanje novog direktora programa, pa samim tim ni imenovanja direktora programa Sonje Kokotović Zečević (…)“
RTV ističe da presuda Apelacionog suda „nije od uticaja niti može biti od uticaja na radnopravni status Sonje Kokotović Zečević, kao direktora programa“, jer predmet spora u tom postupku nije bilo poništavanje konkursa na kom je ona izabrana za direktora programa, „niti je u tom postupku osporavan njen aneks ugovora o radu“.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.