Šabić: Nova uredba EU naše firme mogla bi da odvede u nokaut

Ko su „vlasnici“ ličnih podataka građana? Kakve izmene donosi nova uredba GDPR u zemljama Evropske unije koja od ponoći stupa na snagu i hoće li konačno biti zaustavljena trgovina ličnim podacima?

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže da ima pogrešnih stereotipa kad je u pitanju GDPR, jer se doživljava kao nešto novo, ali da je zapravo ta uredba ustanovljena 2016, i iako nije bila na snazi, bila je u primeni, a pre svega toga usaglašavana je godinama.

Govoreći o stanju kad je u pitanju dostupnost podataka o ličnosti, ne samo u Srbiji već i u svetu, Šabić kaže da zapravo i nema više privatnosti, a da bi bilo tragično loše da čovek nema svoju privatnost. GDPR će, kako ocenjuje, uvesti neka pravila i režim (kad je u pitanju obrada podataka) koji je mnogo odgovorniji. Subjektima koji se bave obradom naših podataka nameće se obaveza koja se tiče pitanja vlasništva nad podacima, na primer da se njima trguje na način koji je vlasnicima poznat, navodi.

Smatra da to neće biti lako, da primena uredbe podrazumeva ozbiljan napor i za zemlje članice EU, a naročito za nas. Ako je njima problem, a mnogi priznaju da jeste ozbiljan problem dostići taj nivo, onda bismo mi mogli da razmišljamo mnogo više o tome kakav će to tek biti problem za nas, navodi gost emisije „360 stepeni“. „I to što ta odredba stupa na snagu u EU, to ne znači da se ne tiče i nas – tiče se i nas i celog sveta“.

Alen Delić, konsultant za informacionu bezbednost iz Hrvatske, kaže da je GDPR tek početak svega, i da se ništa neće desiti sutra –  da podaci neće nestati sutra iz baza podataka.

Primećuje da se reč „privatnost“ unutar uredbe ne pominje nijednom. Sama privatnost neće se izražavati tako da neko traži da se njegovi podaci brišu – dodatno brisanje može se tražiti onde gde prestaje zakon, dodaje. Neće moći ni da se traži potpuno brisanje, naglašava.

Delić kaže i da će biti potrebne godine da se postigne ono što EU želi. Mnogo meseci će biti potrošeno na edukaciju ljudi, da znaju koja prava mogu da iskoriste, navodi. On ističe da nova uredba daje okvir, kontrolu i prava za regulisanje čitave oblasti, a naglašava i da se ne može napraviti pomak ako zakoni postoje, a nema mehanizama kažnjavanja. Navodi da se godinama lobiralo za ovu uredbu, da je važna za prava građana, ali da je još važnije, kao i kad je u pitanju bilo koji drugi zakon – kako se sprovodi.

Šabić dodaje da uredba definiše standarde, diže lestvicu i insistira na većoj odgovornosti za odstupanje od standarda. Bitno je da se standardi koje propisuje ostvare, navodi.

Poverenik ističe i to da u ovoj oblasti postoji problem na relaciji SAD – EU. Sistemi zaštite su tradicionalno različiti, EU ima različit koncept zaštite ljudskih prava u ovoj sferi, naglašava, dodajući da tu postoji nešto što će hronično praviti probleme.

Delić, komentarišući to, kaže da je GDPR i nastao da Americi i njenim igračima, kao što je Fejsbuk, pokaže šta EU misli o tome. Nakon ovog pada deonica Fejsbuka, one su se vratile na normalan nivo, jer čelnici izađu pred institucije i javno obmanjuju javnost u vezi sa tim šta se dogodilo s podacima, navodi gost N1, misleći na istupanja vlasnika te kompanije Marka Zakerberga pred Evropskim parlamentom. EU je na neki način, ocenjuje, opomenula Fejsbuk u vezi sa tim šta će i šta sme u budućnosti da radi s našim podacima.

Šabić je dodao da je slučaj Snouden pokazao i kakve su pretenzije bezbednosnih struktura, kao i to da se te dimenzije ne mogu ni zamisliti. Vi svuda, pa i u Srbiji, imate pretenzije tih bezbednosnih struktura koje je teško  objasniti borbom protiv organizovanog kriminala i sl, dodaje. Nesporan je interes država i bezbednosnih struktura da borba protiv kriminala bude efikasna, ali i tu mora postojati kontrola, moraju postojati racionalne mere, navodi Šabić.

Delić dodaje da će opseg bezbednosti svaka država formirati za sebe, ali da je primer Fejsbuka i Kembridž analitike odveo ka nečem drugom – ka pitanju korišćenja podataka da bi se neka država napala. Drugo je kad se podaci koriste kako bi se izazvala nestabilnost u drugim državama, naglašava.