Savet Evrope: Ograničen ili nikakav napredak Srbije u više oblasti, apel da vlasti podstiču dijalog i unaprede položaj institucija i medija

Srbija se poziva da podstiče inkluzivni dijalog sa svim političkim strankama kako bi se osigurao pluralizam stavova tokom pripreme reformi koje se očekuju u okviru postupka praćenja, a posebno promene Ustava radi jačanja nezavisnosti sudstva, navodi se u sinoć usvojenoj rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

U rezoluciji usvojenoj na osnovu izveštaja o napretku zemalja obuhvaćenih procedurom punog monitoringa među kojima je i Srbija, poslanici su pozvali Beograd i da ojača položaj i delovanje nezavisnih institucija.

Srbija se dalje poziva i da preispita izborno zakonodavstvo na osnovu konsenzusa glavnih političkih snaga kako bi se izgradilo poverenje u izborne procese i obezbedili pošteni izborni uslovi u budućnosti.

Rezolucija Saveta Evrope: Srbija da poboljša situaciju u medijima

Takođe, navodi se u tekstu, Srbija treba da poboljša situaciju u medijima, istraži napade na novinare i stvori uslove koji će omogućiti civilnom društvu i nezavisnim medijima da izraze kritičke stavove i obezbede čvrst nadzor javnih institucija koji će dovesti do potrebnih provera i ravnoteža u demokratskom društvu.

Parlamentarci SE pozivaju i da se zauzme čvrst stav protiv govora mržnje koji podstiče neprijateljstvo prema novinarima, aktivistima za ljudska prava i političkim protivnicima.

“Obnova dijaloga Beograda i Prištine pozitivan razvoj”

Kao pozitivan razvoj u izveštaju se navode obnova dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU posle 20 meseci zastoja i uspostavljanje mini Šengen zone za jačanje saradnje sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

U isto vreme, izaražava se zabrinutost zbog toga što je u Srbiji ostvaren ograničen ili nikakav napredak u važnim obalstima, kao i zbog problema vezanih za izbore održane u junu 2020, uključujući bojkot opozicionih stranaka što je, uprkos snižavanju cenzusa, rezultiralo formiranjem parlamenta bez opozicije (s izuzetkom poslanika nekih manjinskih partija).

Poslanici SE kao razlog za zabrinutost, kada je reč o Srbiji, navode i način upravljanja pandemijom kovida-19 tokom izborne kampanje i nesrazmernu primenu sile od strane policije na protestima početkom jula.

U rezoluciji se spominju i ograničavanje slobode medija, napadi na novinare i finansijska istrage kojoj su podvrgnute nevladine organizacije i aktivisti za ljudska prava.

Tomić (SNS): Deo rezolucije o Srbiji sadrži neke netačne informacije

Poslanica iz Srbije Aleksandra Tomić koja je učestvovala u raspravi ocenila je da deo rezolucije koji se odnosi na Srbiju „sadrži neke netačne informacije“.

Kako se navodi u transkriptu rasprave u PS SE, Tomić je rekla da mere donete u borbi protiv pandemije korona virusa nisu imale nikakve veze sa izbornim procesom i izborima održanim 21. juna 2020.

Navela je i da protesti posle izbora nisu imali veze sa nezadovojstvom zbog mera koje je država donela u borbi protiv pandemije, već sa nezadovoljstvom slabim izbornim rezultatom koji su ostvarile neke političlke partije i sa neuspehom ideje o bojkotu izbora.

„Tokom protesta meta napada nezadovoljnih bio je parlament kao institucija u pokušaju nasilnog zauzimanja i preuzimanja vlasti. Braneći taj hram demokratije, policija je bila izložena fizičkom nasilju i brojni policajci su povređeni su tom prilikom. Govorimo o brutalnim napadima na policiju koja je reagovala iz krajnje potrebe i radi zaštite ustavnog poretka“, rekla je Tomić.

Ona je odbacila i, kako je rekla, navode o napadima na novinare i o finansijskoj kontroli, a ne finansijskoj istrazi nevladinih organizacija“, rekavši da „odgovorno tvrdi da one nisu bile politički motivisane i da bi transparentnost rada trebalo jednako da se odnosi na sve: i na predstavnike vlasti i na predstavnici opozicije, medija i nevladinih organizacija“.

Poslanica srpskog parlamenta izrazila je nadu da će Odbor PS SE za monitoring uložiti napor da izbegne dvostruke standrade kada je reč o Srbiji i da će njegovi izveštaji ubuduće biti objektivni.

Procedurom punog monitoringa u SE obuhvaćeo je 11 zemalja (Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Moldavija, Poljska, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina), a tri zemlje (Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija) uključene su u proceduru dijaloga nakon monitoringa.

U sinoć usvojenoj rezoluciji sadržane su preporuke i konstatovan napredak i nedostaci za svih 14 zemalja.

Redovno zimsko zasedanje PS Saveta Evrope počelo je juče i traje do 28. januara. Parlament SE prvi put, zbog pandemije koronavirusa, zaseda hibridno – deo poslanika fizički je u Strazburu a deo učestvuje putem video-konferencijske veze.