Sejdinović: Medijsku scenu određuje politika, igramo se države i demokratije (VIDEO)

„Medijski problemi u ovoj zemlji nisu problemi zakona, medijskih profesionalaca, nego su to politički problemi, i medijsku scenu ne određuje niti ministarstvo, niti neki nadležni organi, regulatorna tela, već politika. Ne bih da spekulišem gde se ta moć tačno nalazi, ali često se dešava situacija da pomislimo da se moć ne nalazi ni u kabinetu predsednika, koji definitivno o svemu odlučuje i o svemu se pita, već se veliki deo tih medijskih tema rešava u prostorijama SNS, što je još gori znak nego da je ipak u nekakvim institucijama sistema“, kaže on.

Govoreći o Medijskoj strategiji i najavi da će se ona do kraja godine naći pred Vladom, Sejdinović je rekao da bi voleo da živimo u zemlji iz optimističnog govora Ane Brnabić.

„Međutim, imamo dva paralelna toka, koloseka, sa jedne strane se radi na dokumentima, aktima, i to ide uz neke teškoće, ali problem je što je to samo privid demokratije, jer između tog procesa, u kojem se troši energija, i stvarnosti stoji – ogromna provalija“, kazao je on.

Upitan o obnavljanju rada na medijskoj strategiji, on je rekao da je vrlo jasno iz razgovora na sastancima sa vladinim Koordinacionim telom za saradnju sa medijima, da postoji jaka volja da kod vlade da se donese ta strategija.

Kako je kazao, u taj proces su bili i jesu uključeni vrhunski stručnjaci, i dokument koji je predstavljen kao nacrt nije toliko loš, ali cilj je očigledno da se donese taj dokument i dobiju poeni od međunarodnih institucija, a da se suštinski ništa ne promeni.

Suštinske promene, ocenjuje, nastupiće tek iz promena zakona, a ono što ovaj nacrt strategije donosi jeste da je država i dalje van medija, govori se o transparentnosti, i na papiru to „zvuči dosta dobro, uz još neka poboljšanja“ koja treba uneti.

Sejdinović je rekao da posle prvih sastanaka, imao utisak da ona iskreno ne zna šta su problemi medijske scene, ali čini se da ona sada počinje da razumeva tu situaciju, ali konstanta je da „postajemo sigurni da pregovaramo sa pogrešnim ljudima, koji suštinski ne donose odluke u ovoj zemlji“.

„Dok se dogovaramo oko elementarnih stvari paraleno se dešavaju neverovatne stvari: afera Kopernikus, paljenje kuće Milana Jovanovića, postavlja se smisao daljeg razgovora, pogotovo što nas mnoge naše kolege sa velikim razlogom upozoravaju da deluje da radimo posao koji neće imati nikakav pozitivan efekat na medijsku scenu. Sada posle ovog iskustva zaista je pitanje da li to sve ima smisla“, kaže.

Problem u medijima je politički problem i vladavine zakona, dodaje on, nemoguće je da promenama zakona naterate vlast da poštuje zakon, a pogotovo ne strateškim dokumentom koji i nije obavezujući.

„To je ogroman problem i čini nam se da trošimo ogromnu energiju u velikoj pozorišnoj predstavi u kojoj se igramo i države i demokratije, inkluzivnosti, a stvarnost prolazi pored nas. U tom procesu, dok mi hoćemo da preuredimo medijsku scenu, dešava se afera Kopernikus koja bi bila nemoguća u bilo kojoj demokratskoj državi, paljenje kuće mnogi drugi problemi, nastavlja se katastrofalna praksa projektog sufinansiranja… u stvarnosti nemamo nijedan pomak“, ocenjuje.