Siva zona digitalne budućnosti Srbije

Kampanja za predstojeće parlamentarne izbore još nije počela, a promotivni spotovi vladajuće Srpske napredne stranke u okviru kampanje “Digitalna budućnost Srbije”, objavljeni su, osim na zvaničnim kanalima SNS-a i na velikom broju medijskih portala. Nekoliko videa sa promotivno-političkim sadržajem emitovano je na informativnim sajtovima (Politika, Večernje novosti, Pink, Alo, Informer, Republika…) u formi novinskog teksta. Bez ikakve naznake da je u pitanju političko oglašavanje ili propagandni sadržaj.

Emitovanjem spotova Srpske napredne stranke, online mediji iskoristili su “sivu zakonsku zonu”, odnosno činjenicu da je oblast online medija nedovoljno regulisana u pogledu političkog oglašavanja.

Elem, u elektronskim medijima, za koje je nadležno Republičko telo za elektronske medije (REM), oglašavanje van izborne kampanje je izričito zabranjeno. Međutim, kako onlajn sfera nije dovoljno određena propisima, ne može se smatrati povredom propisa kada onlajn izdanje štampanog medija objavi reklamu političkog subjekta, ali u formi novinskog teksta.

Kodeks niko ne zarezuje

Iako reklamiranje na onlajn medijima, dakle, nije zabranjeno, ipak, prema Kodeksu novinara Srbije, urednik ne sme da pristane da u bilo kojoj novinarskoj formi plasira bilo kakav oblik političke propagande. Međutim, mere koje izriče Savet za štampu do sada nisu spečavale medije koji krše Kodeks da nastave sa ovakvom praksom.

Sa druge strane, mediji koji su “Digitalna budućnost Srbije” kao informaciju promovisali na svojim portalima prekšili su jedan drugi propis – Zakon o oglašavanju.

Elem, kako kaže ovaj zakon, prikriveno oglašavanje je “predstavljanje robe, usluge, poslovnog imena, žiga ili druge oznake, odnosno aktivnosti fizičkog ili pravnog lica koje se bavi proizvodnjom roba ili pružanjem usluga, sa namerom da to predstavljanje ima svrhu oglašavanja i da može da dovede javnost u zabludu u pogledu njegove stvarne prirode, s tim da se smatra da namera naročito postoji, ako se obavlja uz novčanu ili drugu naknadu”.

Ko i kako plaća oglas?

Kako bi se utvrdilo da li u određenoj objavi medija postoji prikriveno oglašavanje, u obzir se mora uzeti sledeće: da li je to prikazivanje plaćeno novcem ili drugom vrstom naknade, zatim, postoji li opravdanost predstavljanja određenih aktivnosti i da li se te aktivnosti pominju na način koji je uređivački opravdan. Na kraju, postavlja se i pitanje da li postoji favorizovanje određenog subjekta.

 “Ovde moramo imati u vidu i to da nije objavljen samo tekst koji obaveštava javnost o tome da je spot snimljen već je postavljen i link čitave oglasne poruke sa jasnom oznakom prepoznatljivosti oglašivača. Sve ove okolnosti mogu da dovedu čitaoca u zabludu u vezi sa stvarnom prirodom ovakve vrste predstavljanja, što Zakon izričito zabranjuje”, objašnjavaju pravnici organizacije Crta. 

Za REM sve po propisu

Podsetimo, početkom februara ove godine, televizije sa nacionalnom frekvencijom (TV Prva i TV Happy) su emitovale spot SNS sa političkim sadržajem, u kome su se ismevali lideri opozicije Dragan Đilas i Vuk Jeremić i građanski protesti koji su se održavali širom Srbije, i to van predizborne kampanje. To je prema Zakonu o elektronskim medijima (član 47 stav 1 tačka 2) zabranjeno, jer kada je pomenuti spot emitovan, nije bilo vreme predizborne kampanje.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) organizovao je tim povodom akciju “Probudi REM”, pozivajući građane da pošalju prijavu Regulatornom telu za elektronske medije, kako bi se izjasnilo da li je zbog tog političkog oglašavanja prekršen zakon. U prijavi je bilo navedeno da je “emitovanjem navedenog spota koji sadrži politički sadržaj došlo i do kršenja člana 12 Zakona o oglašavanju koji propisuje da je prikriveno oglašavanje zabranjeno, kao i člana 14 istog zakona koji zabranjuje uporedno oglašavanje”. 

Savet REM-a je, međutim, doneo odluku da je emitovanje ovog spota bilo u skladu sa zakonom.

Tim Istinomera