Gostujući u Newsnight-u profesorka Snježana Milivojević istakla je da se vlast u Srbiji hvali da je centar stabilnosti na Balkanu, a dva dana posle mitinga, na kome je pokušavala da pobudi neku lažnu nadu ima ovako iznenađenje u drugom kraju zemlje.
„To pokazuje da su građani vrlo dobro intuitivno osteli, sa mnogo manje znanja i informacija nego što imaju vlasti, da mi živimo na ivici vulkana i da na svakom delu u zemlji i u svakom trenutku može da dođe do erupcije nasilja koja nas sve ugrožava“, rekla je Milivojević.
U poslednjih trideset godina svaki protest je imao medijsku temu, počevši od 9. marta 1991. godine, smatra profesorka FPN.
„I evo posle 30 godina mi sad shvatamo zašto su mediji važni. Mi živimo u kompleksnim društvima u kojima vrlo mali deo stavrnosti nepostredno kontrolišemo. Sve što znamo o svetu, znamo posredstvom medija. Zbog tog konfilkta koji je pokidao normalnu vezu između društva i medija, mediji su zarobljeni. Ne samo instrumennalizovani od strane vlasti nego zarobljeni i onemogućeni da servisiraju društvo u formiraju svesti o onome što nas okružuje“, rekla je profesorka Milivojević.
„Srbija ima konstantan problem sa medijima“
Milivojević je istakla da Srbija ima problem sa medijima konstantno, koji je ovog puta eskalirao.
„Prvo zbog prirode vlasti koju imamo, zbog ličnog afiniteta najistaknutijeg predstavnika te vlasti, ali i zbog globalnih trendova u nastajanju novih autokratija. Za razliku od starih autokratija, koje su diktatue, nove autokratije upravo počivaju na upotrebi medija. I zbog toga građani sada intuitivno osećaju da su poslednji zahtevi protesta, oni koji se odnose na oslobađanje medija i to u celom nizu. Od REM-a, to jest od političke kontrole, od finansijske kontrole, kroz upliv javnog novca i oduzimanje dozvola perjanicama medijskog sitema na kojima vlast počiva“, kazala je profesorka.
Ona je objasnila da se protest „Srbija protiv nasilja“ sastoji iz dve faze, prve koja je bila izražavanje pijeteta prema žrtvama, ali nakon toga nespretne reakcije vlasti i produbljivanja konflikta i odnos prema obe tragedije mobilisala je javnost, a to spada u drugu fazu.
„Kao što ste dobro primetili jedan od zahteva protesta se usmerio prema RTS na ovom poslednjem protestu. Zbog toga što možda kod građana i inicijatora portesta ima malo laviranja između ostvarivosti i mogućnosti šta bi to u tom medijskom monolitu moglo prvo da se načne“, istakla je profesorka.
Sva su društva kompleksna i pluralna ali je način na koji se pluralizam institucionalizuje, odnosno odnos prema tim različitostima je drugačiji, objašnjava Snježana Milivojević.
„Ali taj RTS je apsolutni šampion. Ta televizija je od početka, od prvih protestnih dana do danas uvek nekako u centru. I to je indirektno stalno priznanje da je to blokirani prostor. Medijska blokada ne znači da nema nekog tri ili pet minuta, ili da ima jedna ili tri debatne emisije, nego znači da društvo ne može da se dogovara o tome kako da premosti razlike. RTS je konstanto tema i sa pravom je tema, jer to građani doživljavaju kao prostor koji bi bio normlano mesto, prvo mesto kome svi imaju podjednak pristup“, rekla je Milivojević.
Ona smatra da je ovaj put fokus pomeren na Pink i Hepi.
„Zato što je ova vlast, al od 2014. godine, intezivnije instalirala novi medijski mejnstrim. Zato što je Pink televizija sa koje se vlast oglašava, a Hepi ima tu neku drugu ulogu. I kao što su devedesetih državni medijski pogon bili Politika, Tanjug i RTS, danas je ishod medijske tranzicije to da su centar medijskog pogona Pink, Hepi i Informer. Sve te tri medijske kuće su šampioni govora mržnje, kuće koje satanizuju političke neistomišljenike“, smatra Milivojević.
Mediji kao „strani plaćenici“
Profesorka Milivojević istakla je da kod vlasti postoji „jedna arogantna netrpeljivosti prema svakoj kritici, prema medijima, nespremnost vlasti na dijalog“.
Napadi na medije su vrlo izraženi, a nove autokratije počivaju na zarobljenim medijima, objašnjava profesorka.
„Sve medije koji pokušavaju da budu profesionalni, da vlasti polažu računa javnosti, oni te medije doživljavaju kao političke protivnike. Budući da su na ostalim medijima ugasili političke neistomišljenike, onda medije tretiraju kao političke protivnike. Taj frontalni napad na medije, koji su inače marginalizovani, u odnosu na privilegovoane medije, podriva poverenje građana u medije. Da mediji čak društveno nisu potrebni jer su oni „strani plaćenici, izdajnici“, rekla je Milivojević.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.