Snježana Milivojević: Studentski poziv na gašenje RTS-a, zahtev za simboličkim diskontinuitetom

Redovna profesorka javnog mnjenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka ističe da su studenti u medijima mapirali ta ključna problematična mesta, REM, RTS, tabloidi.

“Posle onog sa Informerom, koji je metafora tog dela scene (tabloidne), ostaje još priča o javnom novcu, ali to će kroz provere koruptivnih poslova. Tako da ova dva zahteva vidim kao ubrzanje tog procesa”, navodi Milivojević.

Ona navodi da nezadovoljstvo radom RTS-a raste, kao i raspoloženje ljudi da se RTS ugasi.

“Ja sam velika braniteljka javnog servisa, naravno ne tvrdim i ne kažem da je RTS javni servis, ali mislim da je to mesto u medijskom sistemu posebno važno. Mi danas vidimo da se govori o internetu kao o javnom dobru, da se pokušava uvesti neka public service internet forma, jer je koncentracija na internetu mnogo veća nego u komercijalnim medijima. Javni servisi su imali čitav niz značajnih funkcija i imaju u proteklih 100 godina”, kaže profesorka.

Prema mišljenju Milivojević, zahtev za gašenjem RTS-a je zahtev za simboličkim diskontinuitetom.

“Ali kad krenemo iz početka, to će biti ista ta medijska zajednica, isti ti izazovi, isti ti problemi. Dakle, čak i u tom slučaju, proces transformacije RTS-a je dug i zahtevaće jako veliki angažman u čitavom društvu ukoliko hoćemo da se on spasi”, navela je ona.

Kada je u pitanju zahtev da se raspiše novi konkurs za REM, koji bi bio čist, transparentan i po zakonu, profesorka ističe da taj posao mora da se obavi.

“Prvi put od osnivanja REM-a 2003. godine, mi faktički nemamo regulatora u zemlji koja je u apsolutnom resulu. Ne znam koja vrsta pritiska bi to mogla ovde sada da obezbedi, zato što svi mi to intuitivno osećamo. Znači, mi znamo da ova vrsta diktature ili ova vrsta autokratije zaista se oslanja na medije, do jednog trenutka. Evo, sad je počela da izvlači represivnu karticu iz drugog džepa. I nema načina da mediji profunkcionišu, a da mi nemamo autonomno regulatorno telo ili profesionalno regulatorno telo koje radi po dobrim standardima. Što znači da je to stvarno kvaka 22. Vlast ne može da dozvoli da se formira regulatorno telo koje onda sukcesivno ima nadzor nad radom RTS-a, bira upravni odbor itd. Takođe ima nadzor nad radom komercijalnih emitera, može da kontroliše rad na medijskom tržištu, može da podstiče kvalitetan rad, profesionalizam itd. Ima čitav niz ovlašćenja”, navodi ona.

Milivojević kaže da je upitno ko bi se u ovakvim uslovima prihvatio da bude u članstvu REM-a.

“Pogledajte kako izgleda sastav nove vlade. Ko će se prihvatiti da uđe u REM u ovakvim uslovima, kada je pre tri meseca šest kandidata odustalo, kada je evo pre tri meseca Dejan Vuk Stanković bio meni protiv kandidata u ime nepostojećeg predlagača, i čovek danas pristaje da uđe u vladu iako je bio predstavnik nekoga ko po zakonu nema pravo da predlaže kandidata”, kaže sagovornica N1.

Govoreći o Borisu Bratini, koji je predložen za novog ministra informisanja i telekomunikacija u Vladi Srbije, ona ističe da je bila iznenađena takvim predlogom.

“Pretpostavljam da je to neki naš stepen lojalnosti. Hoću da kažem da mi je ovo prvi nagoveštaj, što me podseća na 1998. Znači, politički očevi današnjih rukovodećih ljudi, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj, su, ako se sećate, 1998. prvo doneli zakon o univerzitetu, kojim su hteli da disciplinuju univerzitet, da ukinu, kako bi novi ministar rekao, etatizuju univerzitet, da uvedu državnu upravu na univerzitet, da tamo tim profesorima i studentima objasne da oni nemaju nikakvu autonomiju i slobodu odlučivanja izvan učionice. A potom su nekoliko meseci kasnije doneli zakon o informisanju, koji je istim nivoom represije, čizmom gasio medije. Po tom zakonu su nestali Dnevni telegraf, Naša borba…”, kaže Milivojević.

„Država preko Telekoma iz javnog prostora eliminiše bilo šta što širi ideju otpora“

Osvrćući se na to što je od ponoći Telekom rešio da ljudima koji žive uglavnom u unutrašnjosti ukine N1 i televiziju Nova preko Total TV-a, Milivojević navodi da je od trenutka kada je usvojen novi zakon i kada je Telekom ušao na velika vrata u medijski biznis, mišljenja da država preko Telekoma pravi veliki medijski pogon koji će omogućiti da nastavi da eliminiše iz javnog prostora bilo šta što u ovom trenutku širi ideju otpora.

“To je logična posledica, ja možda nisam u pravu, ljudi iz United Media su smatrali da za prodaju SBB-a, imaju čvrste ugovorne garancije da se to neće odraziti na plasman Nova S i N1. Koliko sam ja čula od građana, od publike, od mojih prijatelja, oni u to nisu verovali i bili su mnogo oprezni i uplašeni. Mislim da će, to sam mislila od trenutka kada je usvojen novi zakon i kada je Telekom ušao na velika vrata u medijski biznis, da država preko Telekoma pravi veliki medijski pogon koji će omogućiti da nastavi da eliminiše iz javnog prostora, da ućutka, cenzuriše, onemogući bilo šta što u ovom trenutku širi tu ideju otpora na koju su očigledno alergični”, navela je Snježana Milivojević.