Snježana Milivojević: Sve vlasti državu doživljavale kao svoj instrument i koristile je da urušavaju medije

Država ima mnogo uloga u medijskom sistemu, ali najmanje u kreiranju sadržaja. U stvari što je država više demokratska to je njena uloga u kreiranju sadržaja manja, a u oblikovanju ambijenta u kome mediji rade veća, objasnila je Milivojević u intervjuu za Univerzitetski odjek.

Ovde je to obrnuto, ovde država finansira, usmerava i vrlo direktno utiče na sadržaj, pa je sloboda medija teško ostvariva. Bez obzira na promene zakona, država kao hobotnica raznim pipcima utiče na medije i stepen slobode u njima, upozorila je ona.

Srbija ima nesreću, ocenila je Milivojević, da su sve vlasti državu doživljavale kao svoj instrument i koristile je da urušavaju medije, pa je stepen medijskih sloboda veoma nizak.

Milivojević je rekla da je posle kratkotrajnog uzleta 2000. godine, sloboda štampe u stalnom opadanju, na šta ukazuju sve međunarodne medijske i političke organizacije.

Tamo gde nema slobode, nema ni medijske nezavisnosti. Mediji ne mogu da prežive od svojih čitalaca, niti ima slobodnog tržišta na kome bi mogli da se nadmeću kvalitetom, rekla je Milivojević.

Muškarci nisu samo tri puta brojniji, oni su u infromativnim medijima važniji kao izvori, tumači i eksperti. Oni su glavni sagovornici, čak i u temama koje se tiču ili koje su o ženama, rekla je Milivojević govoreći o nekim nalazima istraživanja.

Milivojević je istakla i da se javna debata seli u digitalne medije, što nije samo posledica veće slobode i otvorenosti novih medija, a kontrole i zatvorenosti starih medija.

Živimo u vreme zaista epohalnih promena, usred tehnološke revolucije koja sasvim menja sve što smo znali o medijima. Sad u obilju informacija shvatamo da je i u digitalnom svetu važno isto staro pitanje: kako prepoznati laži, kome verovati, kako zaštititi privatnost, kako se odbraniti od informativne mećave, rekla je ona.

U svetu kome sve izgleda dostupno i vidljivo, odjednom je postalo najteže videti istinu, rekla je Milivojević.