Sprovođenje Medijske strategije zavisiće od volje vlasti

Prema rečima članova Radne grupe koja je radila na Akcionom planu, u tekst su uvršteni svi predlozi bitni za implementaciju Strategije.

Oni međutim ističu da će primena same Strategije i Akcionog plana najviše zavisiti od političke volje i spremnosti države da sprovede neophodne izmene u medijskoj sferi.

Članica Radne grupe ispred Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović navodi za Danas da su sve bitne sugestije stručnih udruženja ušle u tekst plana, iako je bilo neslaganja sa nekim državnim institucijama.

Kako kaže, nada se da neće biti „iznenađenja“ i podseća da su proces donošenja oba dokumenta obeležili incidenti koji „nisu smeli da se dese“, poput onog kada je u Brisel Vlada poslala izmenjen tekst Strategije.

– Primena plana najviše zavisi od toga hoće li biti političke volje da se ciljevi koji su zacrtani sprovedu na način na koji je opisano. Mi možemo da napišemo šta god hoćemo, ali neće vredeti ako ne bude primenjeno. Mi smo i 2014. imali dosta dobre zakone ali se oni u praksi ili nisu sprovodili ili su se tražile rupe u njima, tako je sprovedena i „partijska privatizacija“ medija. Konkursi za sufinansiranje medija, koji su dobar mehanizam za ravnopravan pristup državnom novcu, u praksi je bio pun zloupotreba i izgubio je svoju svrhu. Iskreno se nadam da će ljudi koji rade u pravnim službama ministarstava, koji su zaduženi za izmene zakona, imati sluha i razumeti zašto se zahteva donošenje nekih potpuno novih politika. Ključna je volja da se jednom uredi medijska scena na način na koji to priliči jednom demokratskom društvu i da se se politički pritisci i uplitanje u uređivačku politiku svede na minimum, navodi Filipović.

Ona dodaje da su dokumentom detaljno utvrđeni rokovi za svaku aktivnost, kao i obaveze institucija i organa koji te poslove treba da završe. Akcioni plan predviđa da se u naredne dve godine, do kraja 2022, izmeni set medijskih zakona, ali i drugi zakonski i podzakonski akti koji se dotiču medija. Predložene su izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku, vezano za bezbednost novinara, kao i Zakona o radu.

Prema rečima Nina Brajovića, člana Radne grupe ispred Udruženja novinara Srbije (UNS), od presudnog značaja će biti naredna godina, kada su planirane izmene krovnog medijskog zakona, Zakon o javnom informisanju i medijima. Nakon 2022, prvog perioda obrađenog Planom, uslediće analize i istraživanja ostvarenog, na osnovu čega će biti postavljeni novi ciljevi i rokovi u zavisnosti od postignutog.

– Ako se dosledno primeni sve što je predviđeno u prvoj fazi, očekuje se rast slobode medija i smanjenje od 10 odsto krivičnih dela uperenih protiv medijskih radnika po godinama koje slede. To svakako najviše zavisi od vlasti, ali je činjenica da svi akteri na političkoj sceni mogu da pomognu kada je u pitanju sloboda medija. Na žalost, nije samo vlast neko ko se neprihvatljivo ponaša prema medijima, to su nekada i stranke opozicije. Bitno je da i mediji sami sebi ne otežavaju položaj. Polarizacijom, politizacijom i međusobnim napadima oni takođe ugrožavaju poziciju pa i slobodu jedni drugima, smatra Brajović i dodaje da, iako Strategija i plan nisu obavezujući dokumenti, dogovor i potpisani plan obavezuju i državu i medijsku zajednicu, i nisu pitanje „dobre volje“.

Tako su izmene Zakona o javnom informisanju i medijima oročene na četvrti kvartal 2021. godine, a posebno će biti uređena oblast zaštite novinarskih izvora.

– Kada je u pitanju projektno sufinansiranje medija, insistiraće se na poštovanju odluka Saveta za štampu i drugih regulatora, pa će tako prednost u dodeli novca imati oni mediji koji ne krše Kodeks novinara, što do sada nije bio slučaj. Četvrti kvartal 2022. godine je i rok da se sprovede analiza poštovanja obaveza operatora elektronskih medija, najznačajniji su Telekom Srbija i SBB, naročito u pogledu nediskriminatornog tretmana pružalaca medijskih usluga. Izmena regulative obezbediće sankcije za nepoštovanje zakonskih pravila. U prvom kvartalu 2021, trebalo bi da se sprovede odluka iz 2015, o brisanju Tanjuga iz registra APR, navodi Brajović neke od predviđenih mera. On dodaje da je jedna od zanimljivijih ideja da se 15 odsto sredstava iz godišnjeg budžeta predviđenog za oglašavanje javnih preduzeća usmeri ka regionalnim i lokalnim medijima, po jasno utvrđenim kriterijumima, kako bi im se pomoglo.

Zakon o javnim medijskim servisima predviđaju izmenu, koja se delom sprovodi i sada, da RTS u budućnosti isključivo bude finansiran iz takse a ne iz budžeta.

– Budžetska linija ostaje za RTV, jer je utvrđeno da nema dovoljno prihoda, dok je RTS uspeo da obezbedi dobru pretplatu, velike uštede i prihode od marketinga. Moj utisak je, čak iznad očekivanja. Možemo da imamo primedbe na informativni program, ali je konsolidacija dobro urađena, navodi Brajović.

U planiranju izmena Zakona o elektronskim medijima, određenim za drugi kvartal 2022, velika pažnja je posvećena jačanju nezavisnosti i samostalnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Tako će iz predlaganja kandidata za članove Saveta REM biti isključen nadležni odbor zakonodavne vlasti, a preispitaće se i status ostalih ovlašćenih predlagača. Status zaposlenih u REM biće uređen tako da se na njih ne primenjuju propisi za državne službenike. Prilikom izbora prvog Savet, nakon donošenja Zakona, novi saziv će se postavljati sa različitim trajanjem mandata, čime bi se obezbedila nezavisnost od promene vlasti, a različiti sazivi Skupštine bi birali srazmeran deo sastava.

– Izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku, planirane za drugi kvartal 2022, imaju za cilj da se omogući da se napadi i pretnje novinarima kažnjavaju i zatvorskom kaznom. Tu je važna stalna komunikacija sa Radnom grupom za bezbednost novinara, i u tekućim slučajevima napada, zastrašivanja i pretnji novinarima, a i na rešavanju najtežih slučajeva iz prošlosti, kao što su ubistvo Milana Pantića ili nerazjašnjena smrt Dade Vujasinović. Predviđaju se i obuke pravosudnih organa o izloženosti medijskih radnika svim vrstama rizika, napominje Brajović.

Još dve radne grupe

Premijerka Ana Brnabić najavila je formiranje još dve radne grupe pod okriljem Ministarstva kulture, jednu za implementaciju Strategije, a oni koji su učestvovali u izradi pozvani su da daju predloge za članove. Druga bi se bavila pitanjima bezbednosti i zaštite novinara.

– Mislim da je previše da imamo tri grupe koje se bave istom temom i nadam se da će u nekom momentu doći do integracije ili bar do jasne podele dužnosti. Lično, jedino što vidim kao prednost je to što će nova radna grupa biti direktno vezana za aktivnosti iz Akcionog plana i što će moći da predlaže izmene zakona. Već postoji grupa oko Ombudsmanove kancelarije, koja se bavi pritiscima, ali i bazom podataka koja beleži i napade, odnosno krivična dela. Postoji i stalnu grupu koja se bavi samo krivičnim delima protiv novinara, koja jeste dobar kanal komunikacije sa policijom i Tužilaštvom, ali opet ne vidimo da institucije i tužilaštvo na jednak način pristupaju svim slučajevima, kaže Tamara Filipović.