Foto: Pixabay
Te dozvole ističu ove godine, a tokom aprila, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo je novi javni konkurs za četiri televizijske frekvencije sa nacionalnom pokrivenošću.
Medijskim stručnjacima, bivšim članovima REM-a i delu opozicije zasmetalo je što u konkursu raspisanom 15. aprila, nema pete frekvencije koja je ranije postojala, a slobodna je gotovo deceniju posle gašenja televizijske stanice Avala.
REM se zvanično nije oglašavao, a Olivera Zekić, predsednica Saveta ovog tela je na pitanje zašto je iz poziva izostala peta frekvencija za dnevni list Danas kratko odgovorila – „uskoro možda“.
„Važno je da imamo više televizija, da program bude raznovrstan, informativan, objektivan i valjalo bi da ta peta televizija bude znatno drugačija od postojećih komercijalnih koje već imaju nacionalno emitovanje“, kaže Judita Popović, članica REM-a za BBC na srpskom.
Konkurs je raspisan zato što dozvola za nacionalnu frekvenciju koju trenutno imaju komercijalne TV Hepi, Pink, B92 i TV Prva (nekadašnja TV Foks) ističe u avgustu, do kada bi trebalo da se zna koje kanale će gledati svi stanovnici Srbije.
Šta je nacionalna frekvencija i koji su uslovi za njeno dobijanje?
Frekvencije su talasne dužine na kojima se emituje televizijski ili radijski signal, broj je ograničen, u vlasništvu su države i smatraju se javnim dobrom.
Kada je emitovani sadržaj dostupan na teritoriji cele države, to znači da taj medij ima nacionalnu frekvenciju.
Zakon nalaže da emiter u medijskom proizvodu koji stvara mora da sadrži informativan, dečji, dokumentarni, naučni-obrazovni i kulturno-umetnički deo.
Udeo tog sadržaja mora biti minimum 20 odsto, dok polovinu informativnog programa mora da čini sopstvena produkcija, navodi se na sajtu Službenog glasnika Srbije.
Isti dokument propisuje da je emiter dužan da raspolaže profesionalnom i funkcionalnom opremom potrebnom za rad.
Popović kaže da poslednji izveštaj REM-a za 2020. ukazuje da komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu imale sadržaj propisan zakonom.
„Više od 38 odsto programa televizija Pink i Hepi činili su rijaliti programi, dok je sadržaj dokumentarnog karaktera bio zanemarljiv – manje od jednog procenta“, kaže.
Isti izveštaj pokazuje da je bilo 18.000 prekršaja u oglašavanju ovih komercijalnih medija, ali da nije poznato koliko njih je pravno obrađeno.
„Ako nemate minimum od 20 odsto koji zakon propisuje, ne možete ni da pružite kvalitetan program.
„Ovi mediji se nisu pridržavali elaborata koji su predstavili, a regulator nije adekvatno reagovao na to“, objašnjava Popović.
Da je sadržaj programa koji se prikazuje važan kriterijum prilikom dodeljivanja nacionalne frekvencije smatra i Aleksandra Krstić, vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
„Ranijim strategijama za komercijalne emitere mi smo već utvrdili da treba da postoji pet nacionalnih emitera, ali je tu ključno pitanje kakav je to program koji dopire do publike, da li se poštuje medijski pluralizam, sloboda govora“, objašnjava Krstić za BBC na srpskom.
Zašto baš pet emitera?
Krajem 2005, Savet Republičke radio-difuzne agencije (RRA), preteče REM-a, doneo je strategiju razvoja radiodifuzije Republike Srbije za period do 2013. godine.
Strategijom je predviđeno da se uvede red na medijskom tržištu, koje je u tom trenutku opisuje kao „konfuzno, neuređeno i sa puno emitera“, podseća Krstić.
„Ustanovljeno je da u toj analognoj radio-difuziji može biti pet televizijskih i isto toliko radijskih emitera sa nacionalnom pokrivenošću“, dodaje profesorka.
Osmočlani Savet RRA tajnim glasanjem je odlučio da nacionalnu frekvenciju dobiju TV Avala, TV Košava-Hepi, TV B92, TV Pink i TV Foks.
Nacionalnu frekvenciju te godine dobili su i radio B92, radio Indeks, radio S, radio Fokus i radio Roudstar.
Dozvola za nesmetano emitovanje programa na prostoru čitave Srbije tadašnjim zakonima i podzakonskim aktima bila je oročena na osam godina.
Zakonom o elektronskim medijima usvojenim 2014, odlučeno je da se ta dozvola može jednom produžiti na još osam godina.
„Tom periodu se bliži kraj i ovim konkursom se ne obnavlja dozvola, nego se televizije prijavljuju za novu dozvolu“, objašnjava Popović.
Šest godina po dobijanju mogućnosti da njen medijski program gledaju svi stanovnici Srbije, TV Avala gubi dozvolu za emitovanje.
Razlog za crveni karton leži u milionskom dugu državi, ali i nepoštovanju programske šeme za koju je dobila dozvolu.
Dve godine kasnije, utihnuli su i signali radija Fokus kome je dozvola da se čuje na nacionalnom nivou i zvanično istekla.
Da li je Srbiji potreban peti emiter?
Judita Popović smatra da je konkurencija potrebna u medijskoj sferi, ali ističe da to nije jedini faktor.
„Ne sme se zaboraviti na kriterijume koji su potrebni da se pruži kvalitetan program“, dodaje.
Popović tvrdi da su postojeći standardi kvaliteta niski i da o tome treba voditi računa.
Svaka televizija koja želi nacionalnu frekvenciju mora REM-u dostaviti plan sadržaja koji namerava da emituje.
Deset godina bez petog emitera
Za dodelu te pete frekvencije tadašnja RRA je konkurs raspisala dva puta tokom 2013.
TV Nova i TV Kopernikus, tada prijavljeni kandidati, nisu prošle na glasanju.
Krstić napominje da je to period kada se prelazilo sa analognog na digitalno emitovanje i da je RRA raspisala konkurs za frekvenciju u analognom emitovanju.
„Novinarska udruženja su apelovala da se ta frekvencija iskoristi za testiranje digitalnog emitovanja, kako bi se olakšao proces tranzicije iz jednog oblika u drugi“, podseća.
Kako objašnjava to nije bio samo tehnički proces, već je podrazumevalo menjanje navika, prilagođavanje sadržaja novom formatu.
RRA, koja je 2014. postala REM, to nije prihvatila i raspisala je konkurs po prvobitnoj zamisli.
Poslednji konkurs je REM raspisao pre četiri godine, ali je frekvencija i tada ostala bez korisnika.
BK Telekom, Kopernikus i Studio B su odbijeni jer nisu uverili članove regulatornog tela da bi emitovali kvalitetan i raznovrstan program.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle godine izjavio „da će struka odlučivati o tome koji će mediji dobiti nacionalnu frekvenciju, a ne političari i tajkuni.“
Nedavno objavljeni konkurs kritikovalo je i nekoliko opozicionih stranaka u Srbiji ističući da ovo telo „nema legitimet da odlučuje o dodeli frekvencija.“
U bitku za TV signale sa nacionalnom pokrivenošću uključiće se i dve kablovske televizije, N1 i Nova S, koje posluju u okviru Junajted Grupe, telekomunikacionog i medijskog operatera u Jugoistočnoj Evropi.
Šta je Regulatorno za elektronske medije (REM)?
Samostalna nezavisna regulatorna organizacija naslednica Republičke radiodifuzne agencije osnovane 9. jula 2003. u skladu sa Zakonom o radio-difuziji iz 2002. godine.
U skladu sa Zakonom o elektronskim medijima iѕ 2014, RRA menja naziv u Regulatorno telo za elektronske medije.
Rem čini Savet koji ima devet članova i predsednik Saveta.
Osnovni zadaci REM-a su da:
- kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i vodi računa da se sprovodi zakon;
- utvrđuje Predlog strategije razvoja medijske usluge radija i audio-vizuelnih medijskih usluga u Republici Srbiji;
- izdaje dozvole za pružanje medijske usluge televizije i radija;
- vodi Registar medijskih usluga i evidenciju pružalaca medijskih usluga na zahtev;•izriče mere pružaocima medijskih usluga u skladu sa zakonom;
- propisuje pravila koja su obavezujuća za pružaoce medijskih usluga;
- odlučuje o prijavama u vezi sa programskim delovanjem pružalaca medijskih usluga;
- vrši analize relevantnog medijskog tržišta.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.