Sta gradonacelnik Leskovca Goran Cvetanovic misli o lokalnim medijima i kako razume konkurse

Predlog komisije je Gradsko veče usvojilo ali je čitava stvar obilovala dramatikom plicenom u govoru za sada nepoznatih autora, koji je gradonačelnik Leskovca pročitao sa govornice  ocenjujući, izmedju ostalog , da su gardu potrebni plastenici ali za medije to bas, izgleda, i nije sigurno.

Ili bar za pojedine.

Goran Cvetanović:  Već četiri godine za redom Grad Leskovac kao retko koji grad u Srbiji za sufinansiranje medijskih projekata izdvaja značajna sredstva kako bi naši građani imali blagovremeno i objektivno informisanje. Od 2015. godine grad je izdvojio ukupno 70 miliona dinara za ovu namenu. Složićete se ogromna sredstva. Ove, kao i prošle godine komisija koja je danas donela odluku o raspodeli novca na konkursu, raspodelila je 20 miliona dinara što predstavlja značajnu sumu. Da bi javnost bila informisana na pravi način, sve odluke komisije verifikuje Gradsko veće, što znači da Gradsko veće može, ali i ne mora da prihvati odluke komisije za sufinansiranje medijskih projekata, ali i projekata u kulturi, sportu i socijalnoj zaštiti. Proteklih godinu dana, gradska uprava, svesna činjenice da se leskovački mediji nakon privatizacije nalaze u izuzetno teškoj materijalnoj situaciji, a, na žalost, neki su poput radio Leskovca i ugašeni, da im pomogne kako bi opstali i našli svoje mesto na tržištu. Međutim, izgleda da većina medija, a pre svega televizijske stanice, shvataju to isključivo kao obavezu grada, ne dobru volju, jer je država morala da izađe iz medija na osnovu zakona koji je donet još pre nekoliko godina. Shvatanje vlasnika medija dovelo je do značajnog smanjenja profesionalnog nivoa rada medijskih kuća iako su dobile značajan novac iz gradske kase za određene projekte. Neke etelevizije su proteklih godina dobile oko 150.000 evra, a tehnika im je zaostala, slika non-stop prekida, a vesti bezlične. Ono što gradska uprava primećuje je da neke televizije imaju tri, neke pet, a neke manje od deset zapošljenih. Da ironija bude veća, takozvane gazde ovih medijskih kuća radnike, ne svi, ali neke ne isplaćuju, plate kasne, a o profesionalnom nivou ne možemo ni da govorimo. Na žalost, samo 45 kilometara odavde, u Nišu možemo videti sasvim drugačiju sliku, što posebno daje odgovor zašto Leskovac daje pare niškim medijima, jednostavno profesionalniji su i odgovorniji. Slična situacija je sa štampanim nedeljnikom u gradu i okrugu koji tehnički, jer se štampa u crno-beloj tehnici, jednostavno ne ispunjava kriterijume za 21. vek. Dolazimo i do apostola istine, vlasnika jednog privatnog radija u gradu, koji bahat i nezadovoljan tuži grad, gradsko rukovodstvo, priča sve negativne stvari, a mnogi od vas su ga podržali, pa sad očekujemo da zbog toga imaju i manje novca, da je on sada samo deo šire mreže, kako je došao do prostorija radija, kakvo je vlasništvo, koliko je para dobio od grada 90-ih i 2000-ih godina.

Dragi vlasnici medija u Leskovcu, televizija je skupa igračka, štampa i radio takođe, podsetiću vas da smo samo malopre 25 miliona izdvojili za poljoprivredu. Ako mene pitate poljoprivreda je bitnija grana i dominantna grana kojoj mora Grad Leskovac da posvećuje pažnju i tu smo nasledili skoro 1,3 % ukupnog budžeta, došli smo do oko 4% i težimo ka tome da bude 5%. Ako su vaši zahtevi 107.631.000, a odobreno je 20 miliona, pitajte se koliko su vaši megalomanski zahtevi? A pri tome, da vas podsetim da Grad Vranje, koje je nešto manje od Leskovca, izdvaja samo tri miliona dinara. Ne bih se javio, jer svi vole s medijima da imaju divnu komunikaciju, ali ja smatram da istina mora da se kaže, ja smatram da treba da vas podsetim da je televizija Leskovac u vreme kad je osnivač bila lokalna samouprava dobijala oko 10,5-12 miliona godišnje, kao i Radio Leskovac, ali su imali 40, a radio i 60 upošljenika. Sve ovo pričam zato što većina medija za koju danas treba da izglasamo dobijanje novca svih naših građana Leskovca su nezadovoljni. Ja vas pitam, uvaženi predstavnici medija, ako ste vi nezadovoljni, zašto mi da pravimo veće nezadovoljstvo kod vas i zašto trebamo da izglasamo ovaj predložen predlog komisije? Pri tome ovo nije moj stav, ovo je stav svih članova Gradskog veća, a ukoliko neko od članova ima drugačiji stav ja ga molim da izađe i da kaže da se ne slaže, da ne bude ovo odluka Cvetanovića. Znači, vaše nezadovoljstvo ovde, koliko god se mi trudili, znate za 20 miliona to vam je trećina hale „Partizan“ koja čeka šest godina da se završi. I pri tome kad se neko žali, ko nema ni jednog upošljenika, a vlasnik je radija, vi kao novinari mu kolegijalno dajete podršku, a onda se postavlja veliko pitanje, pri tome ni manje ni više, nego traži preko milion dinara za nijednog upošljenika i za nijednu informaciju koju imaju. Grad treba da ima takve informacije gde građani treba da znaju sve što se dešava u gradu. Ja zaista ne znam i molio bih članove Gradskog veća da, ako žele, uključe se u diskusiju, da kažu, ja zaista ne znam, ne želim da imam nezadovoljstvo većine vlasnika medija, da li uopšte ovo mi trebamo da izglasamo. Možda je bolje da ne izglasamo ovakvu odluku i da je sav teret koji je neko izglasao, uopšte ne prihvatamo na svoja pleća. Ja samo molim sve vas da Grad Leskovac ovim putem obaveštava javnost da ćemo itekako sledeće godine podrobno razmotriti način sufinansiranja projekata u medijima, sve u skladu sa zakonom i novim medijskim strategijama koji uskoro treba da donese, jer dosadašnji način sufinansiranja projekata odnosno finansiranja lokalnih medija nije dao očekivane rezultate. Ni građani nisu zadovoljni načinom finansiranja, a ni vlasnici medija, niti novinari novcem koji dobiju.

Diskutovao je i član Gradskog veća Božidar Vučkovič.

VUČKOVIĆ: Mi imamo danas zadatak da usvojimo i damo saglasnost na rešenje o raspodeli sredstava po raspisanom konkursu, a naš osnovni cilj je da ovim sredstvima unapredimo informisanje u našem gradu i da time postignemo onomo za šta smo i opredelili ova sredstva, da na taj način građani budu i deo čitavog postupka odlučivanja i donošenja odluke na teritoriji Grada Leskovca. Kada pregledamo spisak tema koji imaju projekti videćemo da taj zadatask ne možemo da ostvarimo u celini i pitanje je, proporcionalno ako posmatramo, da li je deo sredstava koji izdvojimo dovoljan da unapredi informisanje za toliko koliko bi smo, i tu bih se apsolutno složio s gradonačelnikom, izdvojili 25 miliona da unapredimo poljoprivredu na teritoriji čitavog grada. I paradoks dolazi sledeći. Poljoprivrednici zadovoljni, vlasnici javnih glasila nezadovoljni!? To je nešto što je ozbiljan problem i otvara pred nama i ozbiljan zadatak da se napravi i ozbiljna analiza koliko ovolikim izdvajanjem unapređujemo informisanje i kao delatnost na teritoriji grada, jer, objektivno, mi imamo glasila koja imaju dnevni informativni sadržaj koji sadrži dosta tog informativnog jezga, manje onog rudidentnog (VEROVATNO JE MISLIO RUDIMENTNOG) za kolege i koleginice koji su iz te oblasti, jer je to već deo informacije, ali zato nemamo onaj drugo deo u oblasti informisanja, a to je unapređivanje onog čime treba da se bave informativna glasila u svim oblastima za koje je grad zainteresovan, ne samo za funkcionisanje lokalne samouprave, nego i za funkcionisanje kulture, zdravstva, obrazovanja, itd. Sa emisijama koje bi unapredile informisanost građana u svim oblastima za koje je grad zainteresovan da to bude. I sa tih razloga smatram da mi ne možemo da od predstavnika sedme sile tražimo ništa drugo osim profesionalizma. I to je njihovo pravo koje je zagarantovano, ali nešto drugo od nas zahteva da otvoreno progovorimo i kažemo, a to je da tražimo unapređenje u svim oblastima. I kako novinari mogu da budu nezadovoljni našim radom, najčešće s pravom, tako i mi imamo pravo da progovorimo i kažemo da proporcionalno sredstvima koje grad uloži u unapređenje informisanja ne dobijamo unapređenje te oblasti kako bismo građane doveli u poziciju bolje informisanosti i bolje mogućnosti da utiču na postupak donošenja odluka i samog odlučivanja. Grad izvršava svoje obaveze i redovno je izvršavao i prošle godine i sada donosi odluku i mislim da je politički racionalnije da usvojimo ovu odluku jer bi izazvala mnogo salvi nezadovoljstva, jer nismo završili jedan drugi deo posla, nismo napravili podrobnu analizu koju moramo da uradimo i da onda odredimo koji je to opseg sredstva za nivo informisanja koji imamo na nivou grada. Na taj način bismo proporcionalno uredili obavezu i grada i obavezu informativnih kuća i glasila za ono što dobije i nama teme ne treba da budu od odlučujućeg značaja, nama teme su bitne da bi smo formu postupka i sadržaja konkursa ispunili, ali naš i osnovni interes grada, a mi predstavljamo nekoga u tom gradu, da ta sredstva koja se ulože unaprede taj sadržaj. Pošto je prva tačka bila poljoprivreda, vratiću se na to. Ako mi izdvojimo za plasteničku proizvodnju za 1000 plastenika, znamo koliko će se kilograma ranog povrća javiti na tržištu. Ako izdvojimo isto toliko para za informisanje moramo da znamo koliko će se to informisanje na nivou grada unaprediti u ovoj godini. Ako toga nema smatram da ne treba izdvojiti sredstva.

CVETANOVIĆ: Ja ću samo da podsetim za LIFFE, koji je brend grada, gde je Emir Kusturica bio prošle godine i posle sedam godina održao veličanstveni koncert u našem gradu. Grad Leskovac za to izdvaja 2,5 miliona dinara. Uporedite malo odnos prema vama medijima i odnos prema onom što je brend grada.