Snimak ekrana PG mreža
Politički akter o kome se najviše izveštavalo, kao i u ranijim istraživanjima, bio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najmanje se govorilo o odnosima Srbije i EU, ili o Kosovu, ali je zato trećina svih priloga bila posvećena sportu. Ovako neobične podatke pokazao je dvonedeljni monitoring najgledanije informativne emisije RTS, koji je agencija Kliping uradila u periodu od 11. do 24. aprila.
Može se reći da je razumljivo da su najzastupljenije teme bile „pandemija koronavirusa“, sa 8,59 odsto priloga koji su o tome govorili, kao i „rat u Ukrajini“ sa 7,22 učešća u ukupnom broju emitovanih priloga. Ipak, iznenađujuće je da sa istim učešćem priloga drugo mesto sa rusko-ukrajinskim sukobom deli „tenis“, nimalo „životna“ tema, kakve su čak i one daleko manje zastupljene.
A slede „kriminal“ sa 6,53 odsto, pre svega zahvaljujući izveštavanju o hapšenju Darka Šarića, „religijske teme“, zbog proslave Uskrsa, sa 6,19 odsto priloga i „kultura i umetnost“ (5,5 odsto).
Preuzeto sa danas.rs
Zatim su tu tri sporta, fudbal, košarka i rukomet sa 5,5 odsto, 4,1 odsto, odnosno 3,8 procenata. Tek posle njih, na listi zastupljenosti se na desetom mestu pozicionirala tema „izbora u Srbiji“, sa svega 3,1 odsto učešća u ukupnom broju emitovanih priloga.
Na osnovu toga, moglo bi se zaključiti da javni servis ipak nije dovoljno otvoren za opozicione stranke, pokrete i njihove lidere, jer je vreme u kom bi oni i mogli da budu tema ili se pojave u najbitnijoj informativnoj emisiji RTS-a, čini se namenski svedeno na minimum.
Rat u Ukrajini svakako je pomerio težište dešavanja i interesovanja na spoljnu politiku, dok su unutrašnje političke ali i ekonomske teme gotovo zanemarljivo predstavljene. Ako se pogleda cela slika, gotovo da može da se stekne utisak da ni građani u Srbiji, a ni sama naša država nemaju nikakvih problema, a to može da se vidi i po pregledu najzastupljenijih ličnosti u informativnim prilozima.
Ako se izuzme Aleksandar Vučić, koji je i inače ubedljivo najprisutniji akter, čije su izjave u posmatranom periodu najčešće emitovane ili se govorilo o njegovim aktivnostima u čak 7,2 odsto svih emitovanih priloga, odnosno tačno jedan i po put po emisiji, oni koji ga slede potvrđuju primat spoljnopolitičkih tema.
View this post on Instagram
Tako se na drugom mestu našao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sa 4,5 odsto priloga.
Treće mesto, u skladu sa temom koja je takođe treća, nalazi se teniser Novak Đoković, o kome se govorilo u 3,1 odsto priloga.
Treba podsetiti da je Đoković, od najbolje tenisera sveta i „miljenika nacije“, ali i nekoga ko „nije želeo da se meša u politiku“, za kratko vreme, pred poslednje izbore, prerastao i u velikog podržavaoca Srpske napredne stranke i njenog predsednika, pa njegovu zastupljenost u medijima treba posmatrati i u vezi sa tim.
Đokovića slede opet strani lideri, Vladimir Putin sa 2,7 odsto priloga i Emanuel Makron sa 1,4 odsto pominjanja. Od regionalnih političara najviše reči je bilo o Miloradu Dodiku, u 1,7 odsto slučajeva i Milu Đukanoviću koji je bio tema u jednom procentu priloga.
Treba pomenuti da je i ovaj monitoring, poput mnogih ranijih, pokazao jak kult ličnosti koji se gaji u provladinim medijima, pa i na javnom servisu, jer se osim predsednika Srbije, koji se pojavljuje i oglašava kao „ekspert“ za gotovo sva pitanja, u informativnim emisijama se skoro nikada ili veoma retko pojavljuju ostali funkcioneri, poput ministara ili članova Vlade.
Sport važniji od politike i svetskih dešavanja
Prema rezultatima monitoringa, najviše priloga, gotovo trećina, emitovano je u okviru rubrika „društvo i hronika“, njih 29,2 odsto. Druga trećina, odnosno 24,4 odsto, bila je rezervisana za sportska dešavanja. Sledeća rubrika je „svet“, iz koje je prikazano 13,4 odsto priloga, tek onda je na redu „politika“ sa 10,7 procenata, a još manje je posvećeno ekonomiji, tek 9,3 odsto. Na začelju su rubrike „region“ i „kultura“ sa po 6,5 odsto emitovanih priloga u okviru Dnevnika 2.
O Kosovu ili ulasku u Evropsku uniju gotovo ni reči
Interesantno je istaći da su Republika Srpska i Kosovo i Metohija tek sporadično pominjani i to u svega 2,4 odsto priloga, dok su odnosi Srbije i EU bili glavna tema u tek 1 odsto priloga.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.