Šta nakon dogovora o medijskim zakonima i da li možemo verovati vlasti da će to ispuniti

Podsetimo, na sastanku predstavnika Vlade Srbije i medijskih profesionalaca, postignut je dogovor o spornim stavovima u predlogu Zakona o medijima. Sporni stavovi u članu 122 Nacrta Zakona o elektronskim medijima, prema kojima je bilo predviđeno da će REM određivati cenu koju će kablovski operatori plaćati za redistribuciju programa nacionalnih televizija, izbačeni su. Za drugi, naknadno dodati stav u članu 112, prema kojem je trebalo da se na prva dva mesta nalaze programi javnih servisa, a potom televizija sa nacionalnom frekvencijom, pronađen je kompromis.

Aleksandra Krstić je današnji dogovor ocenila „dobrim“, napomenuvši da je do toga došlo zahvaljujući „neverovatnom naporu TV N1, TV Nova“,  listovima Danas, Vreme i ostalim malobrojnim profesionalnim medijima“. Podsetila je da je došlo i do pritiska međunarodnih organizacija nakon čega su vlasti popustile.

„Došlo je do pritiska na Vladu Srbije da razume da su predloženi članovi Zakona o medijima nepodobni, neprimereni i da predstavljaju pritisak na medije. To je bio pokušaj da se nezavisni i slobodni mediji stave pod kontrolu vlasti. Tražilo se nešto što se ne traži nigde drugde. Zato bih odala priznanje tom pritisku javnosti i zbog toga se danas došlo do kompromisa. Pročitala sam i zvanično saopštenje Vlade i iz toga možemo da vidimo da je kompromis postignut, ali bih sačekala da vidimo poslednji tekst pre nego što ti zakoni odu na usvajanje“, rekla je Krstić.

Aleksandar Gajović smatra da je kompromis između strana koje su voljne da postignu sporazum najbolje rešenje problema koji je nastao.

„Za mene nije čudan ishod osmočasovnog sastanka, zbog toga što je on na neki način najavljen i sinoć. Naime, premijerka Ana Brnabić je iz Tirane najavila da će se danas sastati sa predstavnicima OEBS-a i EU, u vezi sa ovom problematikom. A čim je to nagovestila, znao sam da više ništa neće biti kao što je u tom trenutku bilo. Kompromis je napravljen i idemo dalje“, poručuje Gajović.

Za njega je glavno pitanje zašto je do ovoga uopšte i došlo.

On je podsetio da je premijerka u jučerašnjoj izjavi rekla da se nije bavila zakonskim predlozima, i da je odgovornost prebacila na nadležno Ministarstvo kulture i informisanja.

Govoreći o ubačenim članovima zakona mimo znanja Radne grupe, on je otkrio i da je ranije dolazilo do toga, kao i da se bunio.

„Mislio sam da je to uokvireno, uramljeno i da tu ne sme ništa da se dira. Međutim, kasnije mi je objašnjeno da je to uobičajena praksa, da to prolazi Sekretarijat za zakonodavstvo i da tek onda dolazi pred Skupštinu Srbije. Tekst nije onakav kakav je bio kao što smo mi kao članovi radne grupe potpisali“, rekao je Gajović.

Na pitanje da li možemo nešto slično da očekujemo i sada Aleksandra Krstić je odgovorila da možemo da očekujemo sve, dodavši da ona ne veruje vlasti.

„Ja bih sačekala poslednji tekst pre usvajanja. Volela bih to da vidim i volela bih da to i javnost vidi“, istakla Krstić.

Ona je konstatovala da se u Srbiji, iako je 2023. godina, bavimo slobodom medija, i njenim osvajanjem, kao i da se oseća da živi u 19. veku kada posmatra naše medije.

„Mi se bavimo definisanjem nečega što je odavno definisano, sloboda medija je zagarantovana, kao i sloboda govora. Mi se bavimo nečim što bi trebalo da bude zagarantovano i da naši mediji danas ne kažu da su neslobodni i zarobljeni. Nama novinari u akademskim istraživanjima govore da doživljavaju neprestane uvrede od strane vlasti i različitih lobija, koji pokušavaju da ih pritiskaju. Mi smo po mnogim indeksima, na dnu lestvice. Mi smo delimično slobodna država kada je reč o demokratiji i slobodi medija“, navela je Krstić.

Gajović je rekao da želi da bude manje kritičan i napomenuo da „ne treba da razmišljamo o ovome što je bilo, već o onome što će biti“.

„Kako će se ovaj zakon, ako se usvoji u Skupštini, primenjivati? To je za mene pitanje svih pitanja. Ja sam čovek koji voli da razmišlja o onome sutra, a ne o onome što je bilo“, podvukao je Gajović.

On je naveo da je medijska strategija došla sa ogromnim zakašnjenjem, kao i da naša zemlja u dosta toga kasni.

„Ove izmene i dopune, na kojima se radilo gotovo godinu dana, takođe su došle sa velikim zakašnjenjem“, istakao je Gajović.