Šta vlast pokušava da legitimiše novim zakonom zbog Telekoma i koje izgovore ima?

Medijska strategija je usvojena u januaru 2020. i tada su određeni rokovi – pre dve godine je trebalo da bude završen Zakon o javnom informisanju i medijima, pre godinu dana Zakon o elektronskim medijima, ali se sa svim kasni, navodi Veljanovski.

Očigledno je da vlast kalkuliše, kaže on.

U Medijskoj strategiji je evidentirano 30 zadataka koji se odnose na Zakon o elektronskim medijima, od njih 20 se odnosi na REM – jer je bilo jasno da ta institucija ne radi dobro, da ima mnogo problema, kaće. „Tada je u Medijsku strategiju i Akcioni plan bilo upisano da to telo mora da se depolitizuje i da odmah posle zakona treba da se da se izabere novi Savet čiji će mandati biti asimetrični, tako da se svake dve godine bira jedna trećina. Sada kada smo počeli da radimo na tom zakonu i kada je radna verzija već napravljena, vlast odustaje. To je veliki problem i obmana javnosti. Na izradi nije radio niko iz opozicije, već 15 organa vlasti, medijska udruženja i stručnjaci i ima potpis predsednice Vlade“, istakao je.

Pokušava se da se legitimiše status državnog preduzeća koji ima medij – sada se priča da to postoji u Evropi, što je apsolutno netačno, rekao je profesor FPN u penziji. Do sada je u oba ta zakona, kako kaže, pisalo da država, autonomna pokrajina, lokalne samouprave i preduzeća koja su u većinskom ili u vlasništvu države – ne mogu da imaju svoje medije.

„Što znači, da ono što je Telekom imao – da je nelegitimno i suprotno zakonu. Umesto da se to sprovede do kraja, država u zakon hoće da unese odredbe i navodi da je dobila neko zeleno svetlo i negde iz Evrope, što je potpuno netačno. Stalno nam se navodi da Dojče telekom, a juče sam imao razgovor sa ekspertom iz Nemačke, i dobio sam odgovor da apsolutno nije tačno. Dojče telekom je pre 20 godina imao portal i taj portal je pre 20 godina ugašen, a to nije kanal televizijski ili radijski. Apsolutno netačno da u Nemačkoj bilo koji medij može da bude u vlasništvu državi, sem Dojče velea –  koji se koristi za informisanje inostrane javnosti, a ne slušalaca i gledalaca u samoj Nemačkoj. Nemačka ima u svom Ustavu odredbe da i komercijalni mediji moraju da se drže pravila koja važe i za javni servis“, objasnio je.

Profesor dodaje da u Nemačkoj imaju takve regulatorne mehanizme da nikad ne može da se desi, čak i da država da ima neki medij, da u javnost stiže propaganda vlasti.

„RTS ne otvara pitanja, daje previše mogućnosti predsedniku i njegovoj stranci“

Veljanovski kaže da to što demonstranti idu sa zahtevima ispred RTS jeste pritisak, ali „logičan i legitiman“. „Ako se dugo mediji ponašaju suprotno zakonu i svojim obavezama, onda građani, a i predstavnici opozicije koji artikulišu određenu političku volju, imaju pravo da traže to što traže. Mi smo stalno u nekim predizbornim periodima, situacija se ponavlja kao pre prošlih ili pretprošlih izbora“, dodao je.

Veljanovski je podsetio da je bio na čelu privremenog Nadzornog tela za praćenje medija za vreme prošlih izbora i rekao da je posle njih izjavio da se RTS odmah vratio na iste pozicije na kojima je bio i pre izbora. „U toku te izborne kampanje su se nekako ponašali – formalno prema onome što direktno proizilazi iz zakona. Mi, nažalost, nikako da shvatimo da stalno, i kada nisu izbori, mora da postoji mogućnost artikulacija svih različitih mišljenja i stavova, da mora da postoji politički pluralizam, da mora da postoji nediskriminatoran odnos… Jedan javni servis koji je svestan svojih obaveza mora da bude permanetno poprište za javnu debatu, u svim situacijama… Naš javni servis pokazuje dve stvari – prvo da ljudi koji njime rukovode ne znaju svoje obaveze, i drugo – da se plaše vlasti ako malo više prostora daju opoziciji, a morali bi to da urade“, navodi gost N1.

Podsećajući da u Medijskoj strategiji jasno piše da javni servis mora da bude kohezioni faktor –  društveni i kulturološki – i ključna tačka preko koje se jedno društvo informiše i komunicira, Ana Martinoli navodi: „Nije dovoljno samo da se otvori javni servis na 10, 15 ili 20 minuta za opoziciju. Potrebno je da on odražava sve što se u društvu dešava. To nisu samo političke partije, to je nevladin sektor, kultura, društvo, ekonomija…“

Navodeći da je javni servis jedan snažan brend u kog, i dalje, najveći deo publike u Srbiji ima najveći deo poverenja, između ostalog i jer je toliko diostupan – on bi morao da vodi računa o tome da li publika zna šta se dešava oko nje. „Svedoci smo jednog dosta tragičnog trenda na javnom servisu a to je ne samo da on povremeno prenosi lažne vesti, to je jedan nivo problema, mnogo je veći problem, po meni, što dosta toga ne prenosi – ta nevidljivost u medijima komplikuje probleme s javnim servisom“, navodi ona.

Kako ističe, Medijska strategija jasno mapira i prepoznaje probleme javnog servisa, dodajući da to nije neki dokument o kom je odlučivala opozicija i o kom ova država nema stav. „To je dokument Vlade Republike Srbije koja je to pročitala, usvojila i svojim potpisom verifikovala sve ono što u Medijskoj strategiji stoji. Ako kažemo – javni servis jeste problem, onda moramo da ponudimo neka rešenja… Mi ta rešenja do ovog trenutka nismo videli. Ono što znamo i vidimo na terenu – ne uliva mnogo optimizma“, navela je Martinoli.

„Za neprijatelja nema prostora“

Rade Veljanovski, podsećajući da je radio 20 godina u Radio-televiziji Beograd, da je bio deo Kolegijuma RTS, kaže da se i sada javni servis ponaša kao pre 20 godina, „kada je generalni direktor Dušan Mitević govorio – za neprijatelja nema prostora“. „Oni i sada rade to isto. Za njih je opozicija, neko ko ima kritičko mišljenje prema zvaničnoj politici – neprijatelj, a ne ravnopravni partner. To je apsolutno nedopustivo“, naveo je Veljanovski.

On ističe da je javni servis ugaoni kamen ne samo medijskog sistema već demokratije. „On (javni servis) mora da otvori sva pitanja, on mora da osvetli sve probleme i da omogući svim društvenim grupama i pojedincima da se javno izraze o određenim pitanjima i problemima. I komercijalni mediji to mogu rade, kao ova kuća – i treba to da rade oni koji imaju ozbiljan informativni program i znaju za novinarski profesionalizam. Može, ali ne mora, ali javni servis to mora i to je njegova osnovna dužnost. Tačno je da se mnoga pitanja uopšte ne otvaraju, guraju pod tepih i da se previše mogućnosti daje predsedniku Srbije i njegovoj stranci“, rekao je.

Veljanovski je, navodeći da Dnevnik 2 RTS u 19.30h gleda između dva i po i tri miliona gledalaca svakog dana, ima apsolutno previše predsednika Srbije. „Nema predsednika države u Evropi koji je toliko prisutan svakoga dana, plus druge televizije koje imaju dozvolu za nacionalno pokrivanje“, rekao je.

„Premijerka je u pravu kad je u pitanju RTS, ali šta priča – nema smisla“

Premijerka Ana Brnabić nedavno je izjavila da nije zadovoljna radom RTS. Ana Martinoli na to kaže da „apsolutno ima pravo da bude nezadovoljna javnim servisom“. Ovde se bavimo, kaže, informativnim programom, ali ocenjuje da „nema“ kulture, obrazovanje, dokumentarnog programa, naučno-popularnog programa i programa za mlade. Zato daje podršku premijerki da utiče koliko može kroz zakone i razvoj nezavisnih institucija da se „podstakne javni servis da počne da obavlja svoje zadatke“.

Kako ocenjuje Martinoli, premijerka daje izjave svojim biračima. Onima koji vide problem u javnom servisu, kako kaže, jasno je da ono što govori predsednica Vlade nema smisla – da vladajuća stranka kad je u pitanju predstavljanje nema na šta da se žali.

Podsetila je na nedavnu „debatu“ u jutarnjem programu Zorana Lutovca i Milenka Jovanova, konstatujući da je to bio zastrašujući snimak. „O TV dnevniku devedesetih se govorilo da je „rat produžetak TV Dnevnika“. Nažalost, sada vidimo da ono što se dešava u javnom servisu čak i u onom segmentu koji bi trebalo da bude konstruktivan – vidimo umesto kontruktivne debate jedno bezočno vređanje i agresiju“, navela je. I onda ne treba da nas iznenađuje što, nažalost, tu agresiju vidimo i u drugim komercijalnim medijima, ali i u društvu uopšte, dodaje.

Medijsko stanje pred izbore

Rade Veljanovski, govoreći o medijskom stanju i atmosferi pred izbore danas, kaže – ništa bolje nego godinama unazad. Prošli izbori, dodaje, nisu doprineli da se situacija ozbiljnije promeni. „Ako se setimo da su prošle godine televizijama koje su imale dozvolu za nacionalnu pokrivenost potvrđene te dozvole, to znači da je legitimisan time način njihovog rada, a način njihovog rada je bio loš. Bio je diskriminatoran i potpuno propagandno orijentisan u odnosu na vlast. Sada nemamo ništa bolju situaciju. I to sada eskalira… Imamo, kao i ranije, režimske medije gde ne mogu da se pojave ljudi iz opozicionih stranaka i imamo kritičke, profesionalne medije gde neće da se pojavi niko iz vlasti. Gde će da se dogodi dijalog i razmena mišljenja? Da građani dobiju mogućnost da čuju jedne i druge, pa da mere ko je u pravu i da to njima pomogne kome će da daju svoj glas“, upitao je, dodajući da postoji potpuna podela i preko kablovskih operatora i medija s frekvencijom.

On strahuje da te dve tako podeljene strane mogu da se sukobe, dodajući da „možda neko to i hoće te sukobe, jer se svesno“, kako kaže, radi na tome da ogroman broj ljudi ostane u medijskom mraku i da ima jednostranu informaciju, koju prihvata kao neprikosnovenu, jer dolazi od vlasti.

Peta frekvencija – možda rešenje?

„Jako je važan je ovaj pritisak koji se dešava na institucije da poštuju zakone i pravilnik i da se završe procesi koji su započeti, koji se odnose između ostalog i na petu frekvenciju. Ali, mislim da je neophodno da se uloži energije i napora i kreativnosti na načine na koje informacije stižu do publike“, navela je Ana Martinoli.

Dajte ljudima sve informacije i objasnite im šta su uzroci a šta posledice onog što se dešava, zaključuje.