Stranke medijima nakon izbora ostale dužne milione dinara

Učesnici izbora su televizijama Hepi, B92, Prva i Pink ostali dužni više od 217 miliona dinara, za oglašavanje tokom prošlogodišnje izborne kampanje. Najveći dug, preko 88 miliona dinara, stranke su napravile prema Hepi televiziji, a promocija nije plaćena ni mnogim lokalnim medijima, navodi se u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije.

Politički subjekti su tokom kampanje za izbore u aprilu 2016. godine najviše prostora dobijali upravo u programu televizije Hepi. Prema ovoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom najviše novca ostala je dužna koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije (SPS-JS) – 71,6 miliona dinara.

Izveštaj o kontroli troškova izborne kampanje 2016. godine Agencija je objavila 29. decembra, u poslepodnevnim časovima. Analizirali su političke aktivnosti tokom nešto više od mesec dana pre republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora, održanih 24. aprila. Politički subjekti izveštaje o troškovima morali su da im podnesu u junu.

Agencija je zaključila da se ovogodišnjom kampanjom nastavila praksa da veći broj političkih subjekata ne izmiruje obaveze u toku izborne kampanje, navodeći kako postoji sumnja „da su te obaveze izmirene ili da bi mogle biti izmirene izvan legalnih tokova, plaćanjem ’na ruke’”.

Od ukupnih rashoda tokom kampanje, stranke su 71,35 posto novca potrošile na oglašavanje.

Koalicija Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića (SDS-LDP-LSV) i Srpska radikalna stranka (SRS) nisu platile oglašavanje na Radio-televiziji Pink. Ukupan dug Pinku iznosi skoro 54 miliona dinara, od kojih na SRS otpada oko 46 miliona.

Nešto manji dug su SPS-JS, koalicija oko Demokratske stranke (DS) i SDS-LDP-LSV napravile prema Prvoj TV, kojoj nije isplaćeno 49,5 miliona dinara. Televiziji B92, koja ima istog vlasnika, pet političkih subjekata duguje 26 miliona dinara.

Lekarski pregledi, pravni saveti

Agencija je pronašla da je, od osam političkih subjekata, Srpska napredna stranka (SNS) i ove godine vodila najintezivniju i najskuplju izbornu kampanju. Ova stranka se oglasila u više od polovine izbornog materijala – tako su zakupili najviše bilborda, 63 posto.

Koalicija oko DS i Demokratska stranka Srbije (DSS) – Dveri prednjače u broju letaka koje su ostavljali u poštanskim sandučućima ili delili na ruke.

DJB, DSS-Dveri i SRS su umesto u tradicionalnim medijima, veliki deo kampanje ostvarivali na društvenim mrežama. SPS je organizovala 42 mitinga i konvencija, dvostruko više od SNS i DS. Najzastupljeniji u kampanjama SRS i SNS bili su mitinzi, odnosno skupovi na otvorenom, kojih je uočeno po 19.

Neke stranke nisu prijavljivale održavanje konvencija (DSS-Dveri, SRS) ili mitinga (SRS), kao ni veliki broj štandova koje su koristile (DJB, DSS-Dveri, SRS).

Stranke su se promovisale i organizacijom lekarskih pregleda, davanjem pravnih saveta, pripremom đaka za polaganje prijemnih ispita, ponekad i izletima. Pružana je i materijalna pomoć ugroženima, organizovani humanitarni nastupi, za koje je Agencija u Izveštaju navela da ne mogu biti političke aktivnosti. SNS je delila i bonove sa popustom na ulja i maziva, ukoliko se iskoriste na pojedinim benzinskim pumpama.

Tokom kampanje Agencija je podsećala funkcionere da ne smeju da koriste javne resurse i skupove, na kojima učestvuju u svojstvu funkcionera, kako bi promovisali svoje političke stranke. Od 16 slučajeva za koje Agencija sumnja da su prekršili ovu odredbu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, 15 je povezano sa SNS-om, a jedan sa SPS-om.

Tokom kampanje je u medijima najviše bila zastupljena SNS, koja je zajedno sa SPS imala više od dve trećine od ukupno 3.098 emitovanih oglasnih poruka na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i javnim servisima. CINS je nedavno objavio koliko se koji politički subjekat oglašavao u medijima, a prema nalazima Regulatornog tela za elektronske medije (REM).