Od kada je ta medijska kuća privatizovana, Studio B je na konkursima za medijske projekte od javnog značaja, odneo „čistih“ 50 miliona dinara. Osim što su, indikativno, omiljenoj gradskoj televiziji „nezavisne“ komisije dodeljivale basnoslovno visoke iznose, desetinama puta veće od onih koje se inače dodeljuju za realizaciju jednog projekta, mnogo je problematičnije što su za isti račun velike novce na konkursima dobijale firme vlasnički povezane sa tom televizijom, pa je konačnu sumu koju je završila u istoj kasi teško izračunati.
Primera radi, u prvoj godini projektnog finansiranja Studio B dobio je neverovatnih 23 miliona dinara pomoći, više nego što su dobila ostala 22 medija zajedno. I to za „projekat“ „Beograde dobar dan“, koji je zapravo redovna rubrika u programu o dnevnim aktuelnostima. Beogradske konkurse pratile su brojne nepravilnosti, rešenje o postavljanju komisije nije objavljeno nijedanput, a članove komisije, koju je postavljao Grad, činili su mahom nepoznati „medijski stručnjaci“, opet nepoznata novinarska udruženja često u sukobu interesa, a često i novinari Studija B i TV Pink. Za reprezentativna, starija novinarska udruženja, u takvim komisijama nije bilo mesta.
S obzirom da je brojkom od 23 miliona dinara Studio B prebacio limit (de minimis) državne pomoći za čak tri fiskalne godine, kako propisuje vladina Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći, ta televizija nije imala prava da konkuriše ni na jedan državni ili gradski konkurs do ove godine. Međutim, to nije sprečilo tadašnje vlasnike Studija B, firmu Maxim Media, odnosno Ružicu i Miloša Krdžića, da porodičnom budžetu dodaju još koji milion.
Među dobitnicima pažnju su privukle medijskoj javnosti nepoznate, često novoosnovane firme, produkcijske kuće i PR agencije bez iskustva kojima je komisija dodeljivala iznose od čak devet miliona dinara. Ispostavilo se da su među njima i fantomske firme, neke i sa fiktivnim adresama, često osnovane neposredno pre ili čak po raspisivanju konkursa, a pojedine registrovane za delatnosti koje nemaju dodirnih tačaka sa medijima. Istraživanja su, međutim, pokazala da su na različite načine povezane sa vlasničkom strukturom Studija B. Među „nepoznatim“ vlasnicima tih preduzeća bilo je i zaposlenih u Studiju B, pa čak i njihovih supružnika.
Bez obzira što se naredne godine Studio B nije pojavio ni na jednom od konkursa, 2016. je preko vlasničkih firmi inkasirao više od 41 miliona dinara, ili čak polovinu od ukupno izdvojenih sredstava za tu svrhu. Radio TDI i JAT, zajedno sa producentskom kućom Magic records, u direktnom vlasništvu ili suvlasništvu bračnog para Krdžić, obezbedili su 12,5 miliona dinara. Kao vlasnički povezane produkcijske kuće pojavili su se i Frame studio (6,5 miliona dinara), Brender (7,5 miliona), Irik (devet miliona) i Avanty Production (5,5 miliona).
Kada je prošle godine Studio B ipak odlučio da učestvuje na konkursima, za dva projekta „osvojio“ je 13 miliona dinara, dok su još 19 miliona dodale opet povezane firme, već pominjani Brender (šest miliona) i Irik (četiri miliona), ali i sveže osnovani Folim (pet miliona) i Zofin (četiri miliona dinara). Ove godine, Studiju B je pripalo 16.120.000 dinara, a s obzirom na aktuelnu promenu vlasnika, teško je spekulisati da li je i koliko novca od ranije pominjanih povezanih firmi i ovaj put završilo u kasi te medijske kuće.
O prirodi veza među vlasnicima pominjanih firmi i načinima na koje se novac dodatno slivao u tu televizijsku kuću, Danas je detaljno pisao u više navrata. Isti, oprobani recept sada se već tradicionalno ponavlja iz godine u godinu. Zanimljive podatke o povezanim firmama izneo je i portal Pištaljka, koji je istraživao i realizaciju projekata prošlogodišnjih pobednika, prema čijim saznanjima je od ukupno 24 projekta finansirana iz gradske kase, čak 11 ih je emitovano upravo na Studiju B, čime je novac opet završavao u istom džepu.
Od Republike oko šest miliona
Studio B nije učestvovao na konkursima koje raspisuje Republika 2915. i 2016. godine. Ipak, radijske kuće istih vlasnika, TDI, JAT i Hit radio, u zbiru su odnele 2,5 miliona dinara. Po istom principu, radio stanice TDI Seven (Niš), Stari Ras i Radio Bis (Kragujevac), opet povezane sa vlasnicima, iz republičke kase 2016, zajedno dobile 1. 950.000 dinara. Osim toga Studju B je za dve godine odobreno dva miliona dinara, dok je radio Karolina dobio 50.000 dinara. Ta televizija dobijala je i nezanemarljive svote novca na konkursima koje je raspisivala Republika. Za projekte koji bi trebalo da budu u javnom interesu, iz republičke kase Studiju B je od 2015. dodeljeno dva miliona dinara, dok su ostale firme doskorašnjeg vlasnika Maxim Medie, odnosno Ružica i Miloš Krdžić, ili pak vlasnički povezane sa njima, osvojile još skoro 4,5 miliona dinara. U poslednje dve godine, kada je Studio B ipak odlučio da se pojavi na konkursima, iz budžeta Republike je dobio dva miliona dinara, kao i 500.000 preko Radio Karoline.
Od SNS za kampanju 12 miliona
Važno je napomenuti da medijski konkursi nisu jedini način na koji aktuelni režim novac građana usmerava ka isključivo podobnim medijima. Podrška režimskim a istovremeno i vrsta pritiska na nezavisne i kritički nastrojene medijske kuće, često se vrši i kroz marketing, reklamiranje i druge netransparentne vidove saradnje. Samo tokom poslednje predizborne kampanje, direktno od Srpske napredne stranke, Studio B je inkasirao 12 miliona dinara, pokazali su podaci Agencije za borbu protiv korupcije. I pored izdašne pomoći gradskih i republičkih vlasti, ta televizija već godinama posluje sa gubicima. Kako piše Krik, u godini privatizacije su gubici iznosili nešto više od 10 miliona dinara, da bi 2016. neto gubitak premašio čak 156 miliona dinara, a gubici su 2017. smanjeni na 55 miliona.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.