Sud naložio Beogradu da ponovo razmotri odbijeni projekat Pištaljke

Grad je do sada tri puta odbijao projekte Pištaljke za istraživanje korupcije u gradskoj upravi sa istim obrazloženjem – da takvo istraživanje nije od interesa za javnost. Od 2017. godine do danas Pištaljka je objavila više od 50 tekstova samo o nezakonitostima u gradu, a javnosti su najpoznatiji oni o skrivanju imovine bivšeg gradonačelnika Siniše Malog i nameštenim tenderima za novogodišnju rasvetu. Pištaljkino otkriće o nezakonitom postavljanju plastične jelke od 83.000 evra preneli su svi značajni mediji u svetu.

Pištaljkin projekat pod nazivom „Istraživanje korupcije i sukoba interesa u izvršnim organima grada Beograda i gradskih opština” bio je jedan od 74 koliko ih je 2017. godine prijavljeno na konkursu za sufinasiranje medijskih projekata. Novac na konkursu su dobila 24 projekata kojima je podeljeno 73.900.000 dinara.

Gradska komisija koja je ocenila da istraživanje korupcije nije u interesu javnosti bila je sastavljena od „medijskih stručnjaka“ nepoznatih široj javnosti, a u toj komisiji nije bilo mesta za kandidata Udruženja novinara Srbije, najvećeg novinarskog udruženja u zemlji.  Komisija je čak trećinu novca na ovom konkursu dodelila Studiju B i firmama koje su povezane sa njim, kao i tabloidima koji su opominjani zbog kršenja novinarskog etičkog kodeksa, što bi trebalo da ih eliminiše iz konkurencije. Komisija je odbila projekte nekih od najvećih medija u zemlji , kao što su agencija Beta, Blic i Danas da bi novac dodelila firmama koje su osnivane čak posle raspisivanja konkursa.

Ističući da projekat Pištaljke nije prihvaćen zato što navodno ne ispunjava konkursne uslove, Sekretarijat za informisanje je, između ostalog, u odbijajućem rešenju naveo i da se on „bazira na istraživanjima koje ne sadrže jasne činjenice koje bi bile od interesa za građane Beograda, kao i da u projektu nisu jasno identifikovane  i definisane potrebe ciljnih grupa”.

Pištaljka je u tužbi istakla da je ona jedina ponudila projekat koji je uključivao istraživačko novinarstvo i istraživanje korupcije i koji je zadovoljavao zadate kriterijume, a da je novac za finansiranje medija dodeljen „muzičarima, reklamnim kućama i pojedinim firmama koje čak nisu ni postojale pre raspisivanje konkursa”.

U tužbi je takođe navedeno da je Sekretarijat za informisanje nepravilno primenio Zakon o javnom informisanju i medijima i Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, kojim se propisuje da je za svaki projekat koji razmatra komisija u obavezi da sačini obrazloženje i navede razloge za prihvatanje ili neprihvatanje projekta.

„Komisija nije dala nikakvo obrazloženje u predlogu odluke zbog čega se neki projekat prihvata ili ne prihvata. Upravno suprotno, komisija je u Predlogu odluke o raspodeli sredstava samo navela da za određene projekte nije predložila finansijsku podršku, jer je procenila da nisu na nivou uslova navedenih u konkursu. Na osnovu ovakvog predloga komisije rukovodilac organa koji je raspisao konkurs nije mogao da donese pravilnu i zakonitu odluku”, napisano je još u tužbi.

Upravni sud je uvažio argumente advokatskog tima izdavača Pištaljke, Udruženja Eutopija, i utvrdio da u obrazloženju rešenja nije istaknuto „koji kriterijumi su primenjivani kod donošenja odluke i kako su ti kriterijumi ocenjivani, a konkretno kod donošenja odluke u pogledu projekta tužioca na osnovu kojih činjenica je donet zaključak da projekat koji se bavi istraživanjem korupcije i sukoba interesa u izvršnim organima i u gradu nije od interesa za građane grada Beograda”.

Upravni sud je takođe odlučio da tuženi organ (Sekretarijat za informisanje) u ponovnom postupku donese „novo, na zakonu zasnovano rešenje, pridržavajući se primedbi suda…”

Presudu pročitajte na sajtu Pištaljke