Sudija Majić: Progonjeni profesionalni novinari i nezavisne sudije

Bez vladavine prava, primene odgovarajućih zakona i slobode medija, demokratija nema šansu. U izveštajima Evropske unije, sloboda medija i vladavina prava u Srbiji loše se kotiraju i to nije novost, istakli su danas neki od učesnika konferencije „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak“, koju su organizovali Nezavisno društvo novinara Vojvodine, OEBS i Ambasada Australije u Beogradu.

Iako su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja zatražili da se Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara poštuje, republički javni tužilac Branko Stamenković tvrdi da se taj sporazum primenjuje.

Sporazum su krajem decembra prošle godine potpisali predstavnici Republičkog tužilaštva, MUP-a Srbije i novinarskih i medijskih udruženja i organizacija.

Džulija Fiti: Napad na novinare napad je na slobodu izražavanja

„Izgleda da je država smatrala da je posao završila potpisivanjem Sporazuma. Mi na to ne pristajemo, već zahtevamo da se potpisano počne primenjivati. Najmanje što očekujemo jeste da vlast prestane sa kreiranjem atmosfere u kojoj je hajka na novinare moguća i poželjna“, rekao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić.

Institucije u Srbiji moraju da pošalju jasan signal da se napadi na novinare neće tolerisati, rekao je šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio, koji podržava potpisani Sporazum o bezbednosti novinara.

„Sudija Višeg suda iz Pančeva, koja je preinačila prvostepenu presudu vršačkog suda kojom je novinar osuđen na zatvorsku kaznu, posle toga je medijski linčovana iako se borila za spasavanje novinarstva“ (Sandra Petrušić, novinarka)

Za ambasadorku Australije u Srbiji Džuliju Firi saradnja policije, tužilaštva i novinara ključna je za bezbedan rad novinara. Ona smatra da je važno da se potpisani Sporazum što pre primeni.

„Svaki napad na novinare napad je na slobodu izražavanja, a medije ne treba da ućutkujemo, već treba da ih ohrabrujemo da odgovorno obavljaju svoj posao. Nijedno demokratsko društvo ne sme tretirati novinare kao neprijatelje, već kao važan stub demokratskog društva. Istraživačko, kritičko i oštro novinarstvo temelj je svakog demokratskog društva koje teži prosperitetu“, kazala je Džulija Fini.

Učesnici konferencije osvrnuli su se i na nedavno nasilje nad novinarima kada su na skupu podrške Aleksandru Vučiću tokom predsedničke inauguracije 31. maja, još uvek nepoznata lica davila i gurala novinarku Danasa i fotoreportera koji sarađuje sa Tanjugom.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić smatra da su u Srbiji progonjeni novinari koji se trude da svoj posao rade profesionalno, ali su progonjene i sudije koje se trude da budu nezavisne.

„Teško je naći zemlju u kojoj ne postoji vladavina prava, a postoje slobodni mediji, kao što je teško naći državu u kojoj nema slobodnih medija, a postoji vladavina prava. Takođe, nema slobodnih izbora bez slobodnih medija i ukoliko građanima uskraćujete informacije ili nemate nezavisno pravosuđe“, kazao je Majić.

Od početka godine zabeleženo je 40 napada na novinare, kaže predsednik NUNS-a Slaviša Lekić. Iako se smanjuje broj fizičkih napada, verbalni pritisci i pretnje na novinare konstantno se povećavaju, smatra on.

Taj broj napada povećan je u vreme predsedničke kampanje, tvrdi prvi čovek NUNS-a. On očekuje da će Savet Evrope kontaktirati sa srpskim vlastima povodom napada na novinarku Danasa Lidiju Valtner na dan inauguracije Aleksandra Vučića.

Zabrinjava činjenica da još uvek nisu rešeni slučajevi ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića, kao ni pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića, smatra Slaviša Lekić.

Petrušić: Sud partije važniji od pravosuđa

Stiče se utisak da je položaj novinara u manjim sredinama još teži i da su oni posebno ugroženi. Iz tih razloga, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić poziva novinare da ne oklevaju, već da prijave slučajeve pretnji, napada i pritisaka.

Jeremić se osvrnuo i na činjenicu da se niko iz MUP-a nije pojavio na konferenciji i da je to jasna poruka koju država šalje novinarima. Ipak, on smatra da je važno da se novinari bore i da se ne predaju.

Novinarska i medijska udruženja imala su velika očekivanja od potpisanog Sporazuma i imaju ga i dalje, smatra predsednik NDNV Nedim Sejdinović. Iako se u sporazum uključio i OEBS, Sejdinović očekuje da se uključe i drugi međunarodni faktori.

„Režimi u Srbiji se menjaju, ali su pritisci i napadi na novinare jedni te isti i 20 godina se priča ista priča“, kaže predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Miša Tadić. Zakonske regulative postoje, ali je suština u praksi drugačija, a uz to nedostaje i solidarnost kolega, zaključuje Tadić.

„Najmanje što očekujemo jeste da vlast prestane sa kreiranjem atmosfere u kojoj je hajka na novinare moguća i poželjna“ (Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a)

Novinarka nedeljnika NIN Sandra Petrušić kaže da je sud partije važniji od našeg pravosuđa. „U odnosu pravosuđa i novinara ne vrede zakoni i sporazumi, već sve zavisi od integriteta ljudi koji rade u sudu i koji su spremni da se odupru političkom pritisku.“

Za Petrušićevu je interesantna i činjenica da se na konferenciji nije pojavio niko iz Ministarstva informisanja, ali su u sudu bili zaposleni u MUP-u, kako bi čuli građanina Nebojšu Stefanovića, a istovremeno za predstavnike OEBS-a u sudnici nije bilo mesta.

Govoreći o drugim slučajevima, ona je podsetila i na sudiju Višeg suda u Pančevu, koja je preinačila prvostepenu presudu vršačkog suda kojom je novinar osuđen na zatvorsku kaznu. Ona je medijski linčovana iako se borila za spasavanje novinarstva, jer su je podobni mediji blatili pišući o njenoj porodici, zaključuje novinarka NIN-a.

Urednik portala Južne vesti Predrag Blagojević kaže da nije pravnik, ali da mu je jasno da bi svakome ko preti novinarima trebalo da sleduje zatvorska kazna, a u praksi je situacija drugačija. Pozivajući se na slučajeve iz Niša, kako kaže, u četiri slučaja visoki funkcioneri vladajuće partije zbog pretnji novinarima kažnjeni su uslovnim zatvorskim kaznama ispod zakonskog minimuma.

„Ovi slučajevi nisu bili prevencija, već podstrek za one koji bi možda pretili“, rekao je on.

Blagojević kao potpisnik Sporazuma o bezbednosti novinara smatra da postoji ozbiljan problem u saradnji potpisnika, ne samo u komunikaciji.

Mišljenja je da je država Sporazum potpisala kao izgovor pred Evropskom unijom da sarađuje sa medijima.

Važno nastaviti dijalog između države i novinara

S druge strane, zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković ukazuje na to da postoje „određena nerazumevanja“ predstavnika novinarskih udruženja u pogledu shvatanja krivično-pravnog sistema u Srbiji.

Stamenković kaže da je potrebno razumeti šta je sve krivično delo i šta se može goniti po službenoj dužnosti, a šta po privatnoj tužbi.

Republičko javno tužilaštvo je zadovoljno rezultatima sastanaka radne grupe koja deluje u okviru sporazuma MUP-a i tužilaštva sa novinarskim udruženjima.

„Jako je važno naglasiti da dobra volja apsolutno postoji i mi smo ispunili ili ispunjavamo svaku tačku potpisanog Sporazuma. Dakle, sistem je postavljen, a radna grupa će reagovati ako budu uočene nepravilnosti“, kazao je Stamenković.

Stamenković od novinara očekuje da razumeju da nije moguće da uvek dobiju podatke iz istrage iz raznih razloga – ne zbog zavereničkog pristupa, već iz poštovanja zakona.

Najavljujući izradu medijske strategije u „najskorijem roku“, pomoćnik ministra kulture i informisanja Miloš Janković rekao je da smatra da Srbija ima dobar zakonodavni okvir za zaštitu novinara i medijskih sloboda. On se pozivao i na pojedine odredbe Zakona o javnom informisanju kojima se obezbeđuje sloboda govora i zaštita novinara.

Ilir Gaši, izvršni direktor Fondacije Slavko Ćuruvija, kaže da institucije moraju biti odgovorne za bezbednost novinara. Zasad među novinarima ne postoji poverenje u institucije. On je za potpisani Sporazum rekao da ne zna da li je dobra ili loša stvar, ali je istakao da je bolje imati komunikaciju nego je nemati. Iz tih razloga, pozvao je udruženja na saradnju. „Ukoliko država ne pokaže rešenost da zakon primenjuje, onda je svaki sporazum beznačajan“, zaključio je Gaši.

Bez obzira na ugao posmatranja stanja stvari po pitanju medijskih sloboda i bezbednosti novinara, učesnici konferencije saglasni su s tim da je važno nastaviti dijalog.