Sufinansiranje javnog interesa u javnom informisanju

Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je 7 konkursa (14. 2. 2017) koji su realizovani do kraja juna 2017. u vrednosti od 255 miliona dinara.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje AP Vojvodine objavio je šest konkursa realizovanih do kraja avgusta 2017. u ukupnoj vrednosti od 70 miliona dinara.

Lokalne samouprave (gradovi i opštine) objavile su od 1. januara do kraja novembra 2017. godine 133 konkursa u ukupnoj vrednosti od približno 967.548.388 miliona dinara.

Opredeljeni iznosi na lokalnim konkursima u 2017:

Najveći iznos opredeljen je konkursom Grada Beograda ‒ 74.000.000, a najmanji konkursom opštine Knić – 200.000 dinara.

Opštine Boljevac, Kovačica, Raška, Bečej, Paraćin i gradovi Novi Sad, Pančevo i Smederevo objavili su po dva konkursa.

Opština Apatin je poništila svoj konkurs zbog nedostatka sredstava, dok su Požarevac, Bojnik i Novi Kneževac poništili javni poziv nakon upozorenja Koalicije novinarskih i medijskih udruženja (u daljem tekstu Koalicija) na nepravilnosti. Sve četiri lokalne samouprave su kasnije objavile i realizovale ispravne konkurse. Međutim, daleko veći broj neispravnih konkursa nije ispravljan ni posle upozorenja Koalicije.

Konkursne nepravilnosti

Od ukupno 133 konkursa lokalnih samouprava, prema podacima NUNS-a, neispravno ih je bilo 39 (nešto manje od trećine). Koalicija je reagovala ukazujući na nepravilnosti organima koji su raspisali konkurse. Najčešće nepravilnosti odnosile su se na to da nisu predviđeni najviši i najmanji iznos sredstava koji može biti dodeljen za pojedinačni projekat, kao i na objavljivanje starih projektnih obrazaca (resorno ministarstvo je početkom 2017. objavilo nove obrasce). U većini slučajeva, lokalne samouprave su ispravljale formalne nedostatke konkursa posle upozorenja Koalicije, dok su se pojedine LS oglušile o upozorenja, zbog čega su usledila javna saopštenja Koalicije o nezakonitostima konkursa i odluci da se zbog toga ne predlažu kandidati za članove konkursnih komisija.

Opština Novi Kneževac je na najgrublji način i višestruko prekršila zakonske propise tako što je ograničila pravo učešća na konkursu samo na medije koji imaju sedište na teritoriji te opštine. Nisu definisani ni najmanji i najveći iznosi, a uz konkurs su bili priloženi stari obrasci. Uz to, konkurs je objavljen samo na opštinskom sajtu, ali ne i u štampanom mediju. Opština nije ispravila konkurs ni nakon reagovanja Koalicije, koja zbog toga nije predlagala kandidate za članove stručne komisije. Kasnije je konkurs, ipak, poništen.

Opštine Vladičin Han, Majdanpek i Ćuprija takođe nisu ispravile nezakonitosti u konkursnim procedurama uprkos upozorenjima novinarskih i medijskih udruženja.

Grad Loznica je posle sprovedenog konkursa za sufinansiranje medijskih projekata objavio javnu nabavku za usluge u oblasti informisanja. To je javno osudila Koalicija, ukazujući da Loznica time doprinosi urušavanju Zakona o javnom informisanju i medijima.

Opština Kladovo je bez objašnjenja odbacila predlog stručne komisije, sastavljene od predstavnika reprezentativnih novinarskih udruženja, i formirala novu komisiju koja je ponovo vrednovala projekte. Isto se dogodilo i u Smederevu, gde je najpre izabrana tročlana komisija sastavljena od predstavnika Koalicije, da bi Gradsko veće, bez ikakvog objašnjenja, kasnije izabralo novu komisiju u sastavu: Ilija Stojanović, predstavnik RAB-a, te Radojica Mali i Siniša Batalo, kao medijski radnici. Profesionalne biografije pomenutih nisu objavljene, ali su mediji podsetili na to da je Batalo „pančevačka vedeta zločinačkog režima Milošević-Marković, i profesor marksizma“. Radojica Mali je bio član jedne od dve ovogodišnje komisije Pančeva, zajedno sa Ferencom Berčekom i Vladimirom Jovanovićem, koji su bili članovi mnogih komisija poznatih po najproblematičnijim odlukama o sufinansiranju.

„Stručne“ komisije i kriminalne raspodele

Najveća novinarska i medijska udruženja u Srbiji više puta su zajedno ili pojedinačno protestovala zbog načina na koji se raspodeljuje novac iz budžeta gradova i opština za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa.

Udruženja su u nekoliko navrata ocenila da se novac iz budžeta lokalnih samouprava deli isključivo medijima bliskim vlasti ili koji su „propagandne mašine vlasti“, dok u komisijama sede predstavnici nepoznatih udruženja, koji novac građana dele „između sebe“, što podseća na „udruženi kriminalni poduhvat“.

Ključni problemi su nedorečena zakonska regulativa, nedovoljna transparentnost konkursnih procedura, nedostatak evaluacije samog procesa i odobrenih projekata, kao i nepostojanje sankcija za organe nadležne za javno informisanje u slučaju kršenja zakona.

Očigledno favorizovanje medija naklonjenih vlastima uz pokriće tzv. stručnih komisija gotovo da postaje pravilo. Pri tome, veoma je sporna kompetentnost nekih udruženja čiji su predstavnici gotovo redovni članovi konkursnih komisija koje donose problematične odluke o finansiranju medija. S druge strane, u protekloj godini kandidati Koalicije najvećih novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, UNS, NDNV, ANEM, LP) kao da su nepoželjni za lokalne vlasti. Na primer, od ukupno 45 vojvođanskih gradova i opština, sedam nije raspisalo konkurse ili je to učinjeno  na netransparentan način pa to nije bilo moguće evidentirati. U preostalih 38 opština, u komisijama su se mahom smenjivala ista imena, predlagana od strane javnosti malo ili potpuno nepoznatih udruženja. U najviše komisija, čak 16, učestvovao je Vladimir Jovanović, predlagan od strane Udruženja turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije – FIJET Srbija. Vladan Stefanović je bio član 13 komisija, na predlog Udruženja elektronskih medija “ComNet”, čiji je vlasnik, udruženja “FIJET” i organizacije RAB Srbija. Na trećem mestu po broju učešća u stručnim komisijama je Radojica Mali (10), a predlagao ga je RAB. S druge strane, za ukupno 38 konkursa gradova i opština u Vojvodini od kandidata Koalicije najvećih novinarskih i medijskih udruženja bio je imenovan samo po jedan član komisijima Beočina, Bača, Ade i Čoke. Problematično je i to što mnoge lokalne samouprave opredeljuju nedovoljna sredstva. Primera radi, sasvim je nelogično da opština Kovačica za sufinansiranje medijskih sadržaja opredeli 20 miliona dinara, Čajetina takođe 20, Knjaževac 11,4  dok znatno veći i ekonomski snažniji gradovi izdvajaju značajno manje iznose ‒  Užice 8, Čačak 7, a Zaječar samo 2,7 miliona.

Posebno je intrigantno kako javnosti nepoznate reklamne i slične agencije za projekte dobijaju 5 ili 6 miliona dinara, što je dva do tri puta više nego najskuplji projekti odobreni na konkursima Ministarstva kulture i informisanja, koje realizuju ozbiljni mediji i produkcijske kuće koje se bave istraživačkim novinarstvom po najvišim profesionalnim standardima. Takva novčana blagonaklonost prema nepoznatim i tek osnovanim firmama rađa ozbiljnu sumnju da je reč o tome da se takvim tumačenjem medijskih zakona, a novcem građana, podmiruju, na skriven način povezani, privatni a ne javni interesi U sumnjivim, navijačkim raspodelama novca za medijske projekte prednjače najveći gradovi. Svaki od dosadašnja tri godišnja konkursa Beograda sproveden je tako da je izigran smisao projektnog sufinansiranja. I ove godine je na beogradskom konkursu najveći deo novca podeljen medijima neskriveno bliskim vlasti, nepoznatim konsultantskim i PR kućama, ali i tek osnovanim firmama.

[povezaneprice]

Više od 90 odsto novca, od 74 miliona koliko je opredeljno konkursom, iz budžeta glavnog grada raspodeljeno je provladinim tabloidima, firmama vlasnički povezanim sa Studiom B, nepoznatim ili tek osnovanim preduzećima. Nešto manje od trećine (23 miliona dinara) dobili su Studio B i firme povezane s njim – Brender d.o.o. i Irik d.o.o. Višemilionske iznose su dobili i tabloidi „Alo“, „Informer“ i „Srpski telegraf“, zatim Udruženje rok muzičara i muzička kompanija Sky comm group i dve firme (Zofin i Folim) registrovane nekoliko dana posle raspisivanja konkursa.

Među dobitnicima budžetskog novca provuklo se tek nekoliko medija u pravom smislu reči – „Politika“, „Novosti“ i FoNet, ali je više nego simptomatično da ni dinara nisu dobili kritički mediji kao što su dnevnik „Danas“, nedeljnik „Vreme“, agencija Beta i Udruženje Eutopija. „Stručne kriterijume“ komisije nije zadovoljio ni jedini projekat (Pištaljka) o istraživanju korupcije u gradskoj upravi.

Takav ishod, međutim, nije iznenadio s obzirom na sastav konkursne komisije čiji su članovi bili Ferenc Berček (predstavnik RAB), Vladimir Jovanović (Udruženje turističkih novinara i pisaca o turizmu), Dragana Milovanović (Udruženje sportskih novinara), i medijskoj zjednici potpuno nepoznati „nezavisni medijski stručnjaci“ Marija Stamenić i Nebojša Radošević. Kao i kod prethodna dva konkursa, gradske vlasti u komisiju nisu imenovale nijednog predstavnika reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja, kao ni nekog od afirimisanih medisjkih stručnjaka.

I raspodela budžetskog novca za medijske projekte u Nišu protekla je u znaku provladinih medija i reklamnih agencija, među kojima i novoosnovanih kojima je komisija svejedno dala prednost nad afirimisanim medijima.

Grad Niš je za sufinansiranje projekata lokalnih medija ove godine izdvojio 20,5 miliona dinara, od kojih je čak 72 odsto dodeljeno glasilima bliskim vlasti. Najviše novca iz gradske kase dobili su mediji u vlasništvu Vitka Radomirovića ‒ „Narodne novine“, TV Belami i Niška televizija (3,7 miliona). Milionski iznosi odobreni su i Televiziji Zona plus (4,3 miliona) i istoimenom portalu (400.000), čiji je stvarni vlasnik Vladan Gašić, sin Bratislava Gašića, potpredsednika vladajuće partije SNS i direktora BIA. Novčana podrška pomenutih medija iz gradske kase obezbeđena je i dopunski, indirektno, kroz projekte nekih udruženja i PR agencije koje će sadržaje plasirati u Radomirovićevim i Gašićevim televizijama, novinama i portalima.

Finansijsku podršku je dobio i IN radio, u porodičnom vlasništvu Maje Raković, predsednice udruženja RAB, koja rukovodi i Naxi mrežom. Zanimljivo je to što je njen zamenik Ferenc Berček, ujedno i član Naxi mreže, bio član i konkursne komisije Niša.

S druge strane, ni niška komisija nije pokazala interes za projekat zasnovan na istraživanju korupcije, sa kojim je konkurisao portal Južne vesti, jedan od najuglednijih internet-medija. Takođe, odbijeni su i projekti novinske agencije Beta i veoma slušanog City radija.

Članovi niške konkursne komisije bili su ranije već pominjani Ferenc Berček (RAB), Zoran Veličković (na predlog Društva novinara Niša), Budimir Ničić, na predlog UNS-a i dva „medijska radnika“ ‒ Dušan Stojanović i Vladimir Veljković.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) javno su protestovali „zbog skandalozno sprovedenog konkursa Grada Niša za sufinansiranje javnog interesa u javnom informisanju“ ocenjujući da je „više nego očigledno da su bužetsku podršku, odnosno novac građana Niša, dobili prorežimski mediji koji o javnom interesu brinu koliko i rijaliti programi Parovi, Zadruga i Farma“.

Oba ovogodišnja konkursa Novog Sada takođe su iskorišćena kako bi se milionskim iznosima nagradili prorežimski mediji, a pored njih pozamašan novac pripao je i marketinškim agencijama.

Nakon prvog konkursa, na kom su najviše novca dobili nepoznati i novoosnovani mediji, na drugom konkursu najbolje su ocenjeni projekti marketinških agencija. Zanimljivo je da je oba puta po 3 miliona dinara dodeljeno projektima nepoznate, novoosnovane firme Media info centar, čiji je suvlasnik Marko Carić svojevremeno bio mentor pri izradi master rada Tomislava Nikolića. Indikativno je i to što je Carićev partner u pomenutoj firmi Vladimir Jovanović veoma često biran za člana konkursnih komisija širom Srbije (na primer, komisija Beograda).

Ni u jednoj komisiji Novog Sada nije bilo članova reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja. Ali je zato u svojstvu medijskog stručnjaka za člana komisije imenovan Dragoljub Anđelković, koga provladini mediji predstavljaju kao političkog analitičara. Pored njega medijske projekte su ocenjivali još i Biljana Ratković Njegovan, Milovan Balaban, Ferenc Berček i Željko Rakičević. Inače, rešenje o imenovanju komisije nije objavljeno na gradskom sajtu.

Javni interes za privatni biznis

Konkursi za sufinansiranje javnog interesa u medijima postaju veoma primamljiv i unosan biznis za uticajne, vlastima bliske pojedince, čak i za one koji sa javnim informisanjem nemaju nikakve veze.

Prema istraživanju Cenzolovke, novoosnovane firme Brifing Banat iz Pančeva i Brif media net iz Novog Sada na 16 lokalnih konkursa u toku septembra i oktobra ove godine „inkasirale su oko 277.000 evra građana Vojvodine“. Firma Brifing Banat, registrovana početkom septembra, u Agenciji za privredne registre (APR) kao pretežnu delatnost navela je „delatnost reklamnih agencija“, dok je krajem oktobra, sa sedištem u Novom Sadu, registrovana firma Brif media net, čija osnovna delatnostu su veb portali. Identičnog osnivačkog kapitala od po 100 dinara, obe firme su istoga dana (5. oktobra) upisale u Registar medija portale juznibanat.rs i brif.rs. Brifing Banat i Brif media net, kao osnivači pomenutih portala, za nekoliko meseci ukupno su inkasirali bezmalo 33 miliona dinara na lokalnim konkursima za sufinansiranje medijskih projekata. Anonimni portali tako su postali najplaćeniji autori medijskih projekata u Srbiji.

Veoma umešni u protežiranju „javnog interesa“ u medijskim sadržajima su i takođe novoosnovani i javnosti nepoznati portali ePodunavlje, koji je na nedavnom konkursu Smedereva dobio 7 miliona dinara i Balkan produkcija Beograd, kojoj je na istom konkursu pripalo 4,9 miliona, od ukupno raspodeljenih 20 miliona dinara. Zanimljivo je da je Gradsko veće Smedereva u konkursnu komisiju prvobitno (23. juna) imenovalo trojicu predstavnika reprezentativnih udruženja (NUNS, UNS i ANEM) da bi dva meseca kasnije preinačilo svoju odluku i izabralo novu komisiju koja je i donela pomenutu odluku.

Javni interes bez zaštite

Zakonom o javnom informisanju i medijima i podzakonskim aktom ‒ Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, nije predviđena žalba kao pravni lek protiv odluke organa koji sprovodi konkurs. Jedino pravno sredstvo previđeno zakonskim propisima je pokretanje upravnog spora protiv rešenja o raspodeli sredstava za sufinansiranje projekata.

Ne postoje pouzdani podaci o broju i sudbini upravnih sporova pokrenutih zbog konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu.

Niški City radio je do sada pokrenuo najviše upravnih postupaka protiv rešenja o raspodeli na lokalnim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom ineteresu. Od ukupno 20 postupaka po tužbi tog medija u 2015. i 2016. godini Upravni sud je polovinu sporova rešio u korist tužioca. Najčešće, tužbeni zahtev City radija se odnosi na nedostatak obrazloženja u odlukama o sufinansiranju. Presuda u svim slučajevima svodila se na to da se organu javne vlasti koji je raspisao konkurs nalaže da donese novo rešenje u skladu sa zakonom. Međutim, prave satisfakcije za tužioca nema jer nadležni organi lokalnih samouprava donesu nova rešenja koja su identična prethodnim, osim što su detaljnija obrazloženja odluka o raspodeli. U toku 2017. godine je rešavana još samo jedna tužba podneta protiv opštine Negotin, ali ovoga puta u korist lokalne samouprave, jer su se oni pozvali na to da konkursna prijava tužioca ‒ City radija ‒ nije bila uredno popunjena. U izjavi za NUNS, glavni i odgovorni urednik City radija Dragan Kocić ukazao je na to da je organ uprave Negotina i u tom slučaju napravio zakonski propust, jer je bio obavezan da, kada uoči nelogičnost u popunjenim obrasicma, naloži učesniku konkursa da u određenom roku otkloni te nedostatke, što u ovom slučaju nije učinjeno. Zanimljivo je da je ovo jedini od naših sporova koji je rešavan pred Upravnim sudom u Beogradu, dok su svi prethodni rešavani pred Upravnim sudom u Nišu.

„Nažalost, po pravilu u rešenjima o sufinansiranju nema nikakvog preciznijeg obrazloženja za to što se neki projekti podržavaju, odnosno zašto se drugi odbijaju. Stiče se utisak da se ne vrednuje javni interes u medijskim projektima već da se finansijski podržavaju mediji, što je suprotno ideji i smislu sistema sufinansiranja medijskih sadržaja propisanog Zakonom o javnom informisanju i medijima“, ocenio je Kocić.

Veoma slična iskustva u pokretanju upravnih sporova ima i redakcija informativnog portala Južne vesti, koji je do danas podneo 7 tužbi protiv odluka lokalnih samouprava i u svim slučajevima dobio pozitivna sudska rešenja. U pet slučajeva sudske odluke su bile u korist tužioca, tako što su poništena rešenja organa uprava opštine Blace (dva puta), grada Niša (dva puta) i grada Leskovca, dok postupak po tužbi protiv Ministarstva kulture i informisanja još nije okončan. Tim povodom, Južne vesti su pokrenule i postupak protiv Vlade Srbije zbog „ćutanja uprave“, odnosno zbog neodgovaranja na zahtev za informacije od javnog značaja a u vezi sa konkursom Ministarstva kulture i informisanja.

U izjavi za NUNS, glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Predrag Blagojević ocenio je da ova vrsta pravne zaštite praktično ne daje rezultate. „Najčešće smo postupak pokretali zbog toga što u odlukama o sufinansiranju projekata nije bilo obrazloženja. Ukazivali smo i na sukob interesa članova konkursnih komisija, kao i na još neka kršenja zakona, ali se Upravni sud, po pravilu, bavi tim formalnim nedostacima rešenja o raspodeli. Tako se, zapravo, daje šansa organima koji sprovode konkurse da u novim rešenjima dodaju kakvo-takvo obrazloženje ne menjajući nijednu finansijsku stavku.“

Sredinom januara 2017. godine grupa medija je podnela zajedničku tužbu Upravnom sudu radi poništenja rešenja Gradske uprave Beograda o raspodeli sredstava po raspisanom konkursu za sufinansiranje projekata u 2016. godini. Tužioci su Novinaska agencija Beta, dnevni list „Danas“, nedeljnik „Vreme“, Medija centar Beograd, Radio Oskar i agencije SL Media i JSP Beograd. Od Suda je zatraženo odlaganje izvršenja Rešenja o raspodeli koje je doneto 12. decembra, a kojim je za sufinansiranje medijskih projekata raspodeljeno ukupno 85,750.000 dinara, što je najveći iznos opredeljen po konkursima lokalnih samouprava do danas. U tužbi je ukazano na ozbiljne, očigledne nezakonitosti učinjene u toku sprovođenja konkursa, kao na mogućnost nastanka imovinske štete za tužioce, kao i za sam grad Beograd.

Do danas, ni posle bezmalo godinu dana, Upravni sud nije zakazao prvo ročište po pomenutoj tužbi.

 

IJAS, Svetozar Raković, Beograd, 09/03/2018