Sufinansiranje medija u Šapcu: Kako je Ćirić postao Milić

U Rešenju o imenovanju komisije za ocenjivanje projekata u oblasti javnog informisanja, a koje je 8. marta doneo i potpisao načelnik Gradske uprave grada Šapca Milan Vasić, navodi se da su izabrani članovi novinari Svetozar Raković, Stojan Marković i Slobodan Ćirić.

Međutim, Gradska uprava Šapca je sutradan donela ispravku ovog rešenje u kome se navodi da se „‘Slobodan Ćirić‘ zamenjuje rečima ‘Vladimir Milić’“, tako da Ćirić nije učestvovao u raspodeli novca za medijske projekte u Gradu.

Na pitanje UNS-a zašto je menjano rešenje u kojem stoji da se Slobodan Ćirić „zamenjuje rečima“, u Gradskoj upravi odgovoreno je da je načelnik za članove komisije imenovao Rakovića i Markovića, na predlog reprezentativnih medijskih udruženja, a „iz reda nezavisnih stručnjaka za medije i medijskih radnika“ Vladimira Milića.

„Ovo je i zapisnički konstatovano o čemu postoji službena evidencija. Službenik koji izrađuje rešenje o imenovanju komisije i postavlja na sajt ove informacije, uzeo je u obzir samo zajedničku prijavu reprezentativnih medijskih udruženja, na osnovu koje je izradio rešenje i postavio ga na zvaničan sajt Grada Šapca“, rekli su UNS-u u Gradskoj upravi Šapca.

UNS-u je u Gradskoj upravi Šapca rečeno da je prvo rešenje zamenjeno rešenjem o ispravci istog, čim je uočena greška, kao i da je informacija na sajtu dopunjena.

Međutim, u Gradskoj upravi nam nisu objasnili zašto je načelnik Milan Vasić, najpre potpisao rešenje  u kojem je za člana komisije imenovan Slobodan Ćirić, a potom svojim potpisom overio i „ispravku“, tvrdeći UNS-u da je po sredi greška službenika koji „izrađuje rešenje o imenovanju komisije i postavlja na sajt ove informacije“.

Advokatica UNS-a Gordana Konstantinović kaže da rešenje o imenovanju i rešenje o ispravci nisu urađeni u skladu sa članom 141  Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP).

„Lice koje je imenovano jednim rešenjem ne može biti ’zamenjeno rečima’ imenom drugog lica, jer to nije tehnička greška kojom su oni npr. pogrešili njegovo ime ili prezime (slovne greške), već je to faktički njegovo razrešenje i imenovanje drugog lica“, kaže Konstatinović.

Ona navodi da rešenje o ispravci ne sadrži sve sastavne delove određene članom 141 ZUP-a i da je pouka o pravnom leku neuredna i nepotpuna, odnosno nije propisan rok i naziv organa kojem može da se uloži žalba.

„Da je rešenje o ispravci uredno, a nije, sadržalo bi potpunu pouku o pravnom leku kako je određeno zakonom, a Ćirić bi se na isto mogao žaliti. Članom 154 ZUP-a je određeno da rešenje ne može da se izvrši dok ne istekne rok za žalbu, ako zakonom nije drukčije propisano“, kaže ona.

Konstatinović navodi da smatra da je „obrazloženje rešenja o ispravci samo loš pokušaj da se umesto imenovanog lica, postavi neko drugo, verovatno podobnije, kao i da nije u pitanju tehnička greška prilikom izrade rešenja“.

„Čak i da jeste tehnička greška rešenje je moralo biti dostavljeno Slobodanu Ćiriću s obzirom na to da je odredbom člana 144 ZUP-a stavom drugim određeno da ako je ispravka nepovoljna po stranku (u ovom slučaju Slobodana Ćirića) rešenje proizvodi pravno dejstvo od kada on bude obavešten o ispravci“, kaže Konstatinović.