‘Tajni dosije o javnom servisu Srbije’

RTS je od 2015. godine otvoreniji i dostupniji javnosti, ali sa novim rukovodstvom nije postao potpuno transparentan, navodi se u istraživanju Topličkog centra.

Direktor Centra Dragan Dobrašinović je iskorak u transparentnosti rada RTS-a u sektoru produkcije ilustrovao poređenjem dve serije – „Ravna Gora“ koja je snimana pre nekoliko godina, i „Nemanjići“ koja je u pripremi.

„U pripremi serije ‘Ravna Gora’ nikome nije jasno kako se došlo do teme Ravna Gora, kako se došlo do toga da Radoš Bajić piše scenario, kako se došlo do cene po epizodi… Za ‘Nemanjiće’ je raspisan korkurs, ljudi su se javljali, nazavisna komisija je ocenjivala, unapred se znala nagrada, 500.000 za scenario, po epizodi je koštalo oko 340 evra. Za ‘Ravnu Goru’ je cena po epizodi iznosila 2300 evra. Apsolutno je sve bilo netransparentno, nejasno. Gordan Mihić je pisao scenario za taj iznos, a Radoš Bajić je došao do cene direktnom pogodbom“, upoređuje Dobrašinović produkciju dva serijala, „Ravna Gora“ o Draži Mihailoviću rađen pre nekoliko godina, i „Nemanjiće“ – serijal koji je u pripremi.

Istoričar i bivši predsednik Upravnog odbora RTS-a Slobodan Marković izneo je niz pohvala, pre svega, kulturnom programu RTS-a, izdvajajući Kulturni dnevnik, emisiju Autoportret i Treći program RTS-a i zapitao se zašto na tom nivou nije Informativni program, pre svega Drugi dnevnik. Odgovor je, kaže, u političkoj kulturi.

Pošto je naveo primer britanskog BBC-a čiji novinari postavljaju najneugodnija pitanja najvišim domaćim i stranim političarima (primer, prilikom nedavnog susreta američkog predsednika Trampa i britanske premijerke Mej), što i jeste u skladu sa zadatkom javnog servisa koji neguje kritilčko novinarstvo, Marković je naveo šta se dešava u sličnoj situaciji na domaćem terenu.

„Novinari RTS-a su takođe postavljali vrlo značajna pitanja, ali su odmah bili marginalizovani, kritikovani, izloženi linču u tabloidnoj štampi, optuživani da su po Srbiji izazivali nerede i tako dalje. To govori o političkoj kulturi i o problemu sa kojima se suočavaju novinari RTS-a. Zaista para oči koliko Vlada ima prostora u Drugom dnevniku, ali novinari se bore da osvoje neki prostor“, uveren je Marković.

On iznosi i primer kako se od jednog događaja pravi pet na kojim se svaki čas funkcioneri pojavljuju u medijima.

„Otvaranje puta je postala umnožena funkcija. Imate izveštaj sa polaganja kamena temeljca za izgradnju deonice. Izveštaj o poseti visokog državnog službenika o tome kako put napreduje, izveštaj o poseti stranog donatora, izveštaj o poseti stranog državnika i na kraju izveštaj o otvaranju deonice puta. To je multiplikacija jednog događaja u pet“, navodi Marković.

Dobrašinović je rekao da naslov Tajni dosije više nije sasvim adekvatan, jer se RTS u međuvremenu od 2015. godine počeo da menja na bolje, ali da nije promenjen jer još ima netransparentnosti.

Urednik u RTS-u Nebojša Bradić je negodovao zbog tog naslova.

Dobrašinović je odgovorio Bradiću navodeći šta je sve netransparentno u današnjem RTS-u.

„Zašto na sajtu RTS-a nema finansijskog plana, zašto nema plana rada, zašto nema izveštaja generalnog direktora RTS-a, zašto nema zapisnika sa Upravnog odbora RTS-a?“, upitao je Dragan Dobrašinović.

Polemisalo se i oko načina finansiranja i trošenja novca, posebno u vezi sa tvrdnjom o netransparentnosti javnih nabavki, kao i o velikom broju zaposlenih u javnom servisu koji se sporo smanjuje.

Do 2016. godine je RTS finansiran iz budžeta i tada se enormno zadužio. Godine 2013. je tadašnji direktor RTS-a Aleksandar Tijanić javno govorio da razmišlja da proglasi bankrot RTS-a.

Od 2016. je uvedena pretplata“, podsetio je bivši državni sekretar u Ministarstvu za kulturu i informisanje Saša Mirković.

Mirković je naglasio da je RTS, po budžetu, na 27. mestu među 46 zemalja nekadašnje Evrovizije. To je, kako je ocenio, dobra pozicija, bolja nego pozicija ekonomije Srbije u odnosu na evropske zemlje.

Dragan Kremer iz Fondacije za otvoreno društvo je način finansiranja javnog servisa nazvao „zlatnim tronošcem“ – finansiranje iz budžeta, pretplatom ili taksom i oglašavanjem.

„Tu privilegiju nema ni jedan javni servis na svetu“, kaže Kremer.

Na pitanje hoće li na RTS-u biti sučeljavanje predsedničkih kandidata, prisutni predstavnici RTS-a su rekli da će verovatno biti dogovoren dijalog dva kandidata u drugom izbornom krugu, kao što je to bilo na prethodnim izborima kada su dijalog vodili tadašnji kandidati Boris Tadić i Tomislav Nikolić.

Polemičkih tonova bilo je i u vezi sa činjenicom da RTS punih godinu dana nije imao Programski savet koji, kako je objasnio Marković, nije izabran jer procedura izbora bila zaustavljena u Skupštini Srbije.

O netransparentnosti izbora kontrolnih tela medijskog javnog servisa govori i podatak iz Dosijea da je Koalicija za nadzor finansija zatražila od Regulatornog tela za elektronske medije (REM) uvid u to kako je doneta odluka o izboru novih članova Upravnog odbora RTS-a u čije kompetencije postoji opravdana sumnja stručne javnosti.

U međuvremenu je izabran i novi Programski savet na čijem čelu je Milivoje Pavlović, ličnost poznata javnosti kao ratni ministar informisanja Slobodana Miloševića (1991-1994), odnosno direktor Radio Beograda u njegovo neslavno vreme do 5. oktobra 2000. Danas je dekan Fakulteta za kulturu i medije na Univerzitetu Džon Nezbit – odnosno na preimenovanom Megatrendu, fakultetu poznatom po skandalima sa falsifikovanim doktoratima. Pavlović je bio na čelu Upravnog odbora Studija B, medijske kuće pretvorene u propagandni partijski servis vladajućih stranaka.