Tamara Skrozza: Neću da se pomirim s kompromisima koje pravi NUNS

Učešće savetnice u Koordinacionom telu za saradnju medija sa Vladom, neprihvatljivo mi je isto koliko i njena nesuđena koordinatorska uloga u radnoj grupi za izradu nove medijske strategije, ili u bilo čemu što ima veze s medijskom regulativom i medijskom zajednicom.

NE IDE MI U GLAVU kako su i zašto dovedeni u pitanje integritet i lojalnost kolege Vladimira Kostića koji je napisao tekst o pozajmici. Udruženje koje u svojim redovima ima novinara dovoljno hrabrog da piše čak i ono što udruženju ne ide u prilog, trebalo bi da se ponosi.

To nije njen posao, ona na to nema pravo. Već i samo njeno prisustvo na sastanku premijerke sa novinarskim i medijskim udruženjima, baš kao i njen budući angažman u Koordinacionom telu, predstavlja svojevrstan pritisak.

NE SHVATAM argument da je neophodno da Udruženje malo pogne glavu i napravi kompromis, kako bi se pred Vladom i pred međunarodnom zajednicom pokazalo kao kooperativno. Što se mene tiče, s ovom i ovakvom Vladom više nema o čemu da se razgovara: svaka komunikacija s njima završila se loše po nas.

S druge strane, međunarodna zajednica koja ignoriše Ustav (a ignoriše ga time što pozdravlja proces u kojem savetnica za medije i njen šef komanduju poslovima za koje nisu nadležni i ovlašćeni), ne mora ni da nas primeti.

Ta i takva međunarodna zajednica već nas je ostavila na cedilu i čeka da izumremo, pod teretom vlasti sa kojom nas gura da razgovaramo i sarađujemo.

NE ŽELIM DA PRIHVATIM tezu da smo dovedeni u bezizlaznu poziciju i da nam ništa drugo ne preostaje. Jer, časnije je priznati poraz i povući se iz bitke, nego sedeti sa svojim egzekutorom, praviti se da je sve u redu, pa čak i verovati da će nam egzekutor pomoći da preživimo.

Časnije je uzmaći, nego biti zloupotrebljen kao argument predsednikovog hvalisanja pred važnim gostima, ili kao jedan poen u idućem izveštaju Evropske komisije.

NEMAM OPRAVDANJA ni za pozajmicu koju je Medija centar uzeo od preduzeća u vlasništvu Dragana Đilasa. To je u suprotnosti s Kodeksom novinara Srbije, profesionalnom etikom, ugledom koji je naše udruženje godinama sticalo.

Uprkos teškom položaju u kojem se nalaze i NUNS i Medija centar, pozajmica bilo kog političara nije rešenje: ona nas obavezuje, dugoročno diskvalifikuje, daje argumente onima koji nam ne misle dobro, označava nas kao politički opredeljene.

Nije se moglo pozajmiti od bilo koga drugog? Onda je trebalo odsvirati kraj.

NE IDE MI U GLAVU kako su i zašto dovedeni u pitanje integritet i lojalnost kolege Vladimira Kostića koji je napisao tekst o pozajmici. Udruženje koje u svojim redovima ima novinara dovoljno hrabrog da piše čak i ono što udruženju ne ide u prilog, trebalo bi da se ponosi.

NE RAZUMEM razloge zbog kojih je Nezavisno udruženje novinara Srbije – uprkos jasnom stavu tek formiranog Izvršnog odbora – opet selo za sto sa savetnicom predsednika Srbije za medije.

Jer, to ne govori samo o novinaru, već i o duhu slobode, profesionalizma i beskompromisnog zalaganja za javni interes – vrednostima koje su se u NUNS-u oduvek cenile i negovale.

NEĆU DA SE POMIRIM s neophodnošću kompromisa koji nas guraju u nedopustive konflikte interesa, koji nam ruše ugled, zbog kojih smo prinuđeni da sedimo u komisijama, grupama i telima u kojima nam nije mesto. Sami sebe ubeđujemo da je u pitanju saradnja, a ne pružanje alibija vlasti da s nama radi šta joj je volja.

Nismo to sebi smeli da dozvolimo – kako zbog onih koji su stvorili NUNS, tako i zbog onih koji će tek doći.

NE MOGU DA ĆUTIM, jer ovo nije vreme za ćutanje.