„Naši eksperti iz medijskog prava konstatuju da pozivanje na odredbe koje određuju zaštitu ličnog dobra u oglašavanju, nema za svrhu zaštitu političara od kritike, nego da neko ne ubire korist od komercijalne eksploatacije tuđeg lika, uključujući i lično ime, bez njegove ili njene saglasnosti“, navedeno je u saopštenju.
Takođe, pravni tim TV N1 naglašava da je privatnost funkcionera sužena u odnosu na privatnost drugih osoba, upravo zbog važnosti funkcije koju obavljaju, a da to čak i piše i u Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Kako se ističe, „dobro je poznat standard da funkcioneri imaju suženo pravo na privatnost u situacijama kada postoji pretežniji interes javnosti, potvrđen u brojnim presudama Evropskog suda za ljudska prava“.
„Naši pravnici smatraju da REM nije izneo nijedan argument na koji način je sadržaj pomenutog spota pozivao na diskriminaciju, već je samo citirao propise“, istakla je TV N1 na svom sajtu.
Kako je dalje rečeno, iako je „formalno i prostim gramatičkim tumačenjem propisa REM mogao da dođe i do ovakve odluke, morao je da ode korak dalje i da pođe od cilja konkretne odredbe, procene da li je ona uopšte podobna da se primenjuje na političko oglašavanje, i da utvrdi da li interes javnosti preteže nad interesom lica čije se dobro štiti“.
„Tek na osnovu takve analize je mogao da dođe do pravilne i legitimne odluke“, ističe se u saopšenju.
Takođe je po navodima TV N1 „posebno problematično paušalno tvrditi da postoji diskriminacija, a ovakve vrste odluka bi morale da imaju složenije obrazloženje od prostog citiranja zakona“.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.